Psalms 79
1 A Psalm of Asaph. O God, the nations are come into thine inheritance; Thy holy temple have they defiled; They have laid Jerusalem in heaps.
Боже! Незнабошци дођоше у достојање Твоје; оскврнише свету цркву Твоју, Јерусалим претворише у зидине.
2 The dead bodies of thy servants have they given to be food unto the birds of the heavens, The flesh of thy saints unto the beasts of the earth.
Трупље слуга Твојих дадоше птицама небеским да их једу, тела светаца Твојих зверима земаљским.
3 Their blood have they shed like water round about Jerusalem; And there was none to bury them.
Пролише крв њихову као воду око Јерусалима, и не беше ко да погребе.
4 We are become a reproach to our neighbors, A scoffing and derision to them that are round about us.
Постадосмо подсмех у суседа својих, ругају нам се и срамоте нас који су око нас.
5 How long, O Jehovah? wilt thou be angry for ever? Shall thy jealousy burn like fire?
Докле ћеш се, Господе, једнако гневити, јарост Твоја горети као огањ?
6 Pour out thy wrath upon the nations that know thee not, And upon the kingdoms that call not upon thy name.
Излиј гнев свој на народе који Те не знају, и на царства која не призивају Твоје име.
7 For they have devoured Jacob, And laid waste his habitation.
Јер изједоше Јакова, и насеље његово опустеше.
8 Remember not against us the iniquities of our forefathers: Let thy tender mercies speedily meet us; For we are brought very low.
Не помињи пређашња безакоња наша, већ похитај да нас пресретеш милосрђем својим, јер смо веома олошали.
9 Help us, O God of our salvation, for the glory of thy name; And deliver us, and forgive our sins, for thy name’s sake.
Помози нам, Боже, Спаситељу наш, ради славе имена свог, избави нас и очисти од греха наших ради имена свог.
10 Wherefore should the nations say, Where is their God? Let the avenging of the blood of thy servants which is shed Be known among the nations in our sight.
Зашто да говоре незнабошци: Где је Бог њихов? Нека се покаже пред очима нашим освета над незнабошцима за пролиту крв слуга Твојих!
11 Let the sighing of the prisoner come before thee: According to the greatness of thy power preserve thou those that are appointed to death;
Нека изађу пред лице Твоје уздаси сужањски, силом мишице своје сачувај намењене смрти.
12 And render unto our neighbors sevenfold into their bosom Their reproach, wherewith they have reproached thee, O Lord.
Седмином врати у недра суседима нашим ружење, којим Те ружише, Господе!
13 So we thy people and sheep of thy pasture Will give thee thanks for ever: We will show forth thy praise to all generations.
А ми, народ Твој и овце паше Твоје, довека ћемо Тебе славити и од колена на колено казивати хвалу Твоју.
