Ecclesiastes 1
1 The words of the Preacher, the son of David, king in Jerusalem.
Речи проповедника, сина Давидовог цара у Јерусалиму.
2 Vanity of vanities, saith the Preacher; vanity of vanities, all is vanity.
Таштина над таштинама, вели проповедник, таштина над таштинама, све је таштина.
3 What profit hath man of all his labor wherein he laboreth under the sun?
Каква је корист човеку од свега труда његовог, којим се труди под сунцем?
4 One generation goeth, and another generation cometh; but the earth abideth for ever.
Нараштај један одлази и други долази, а земља стоји увек.
5 The sun also ariseth, and the sun goeth down, and hasteth to its place where it ariseth.
Сунце излази и залази, и опет хити на место своје одакле излази.
6 The wind goeth toward the south, and turneth about unto the north; it turneth about continually in its course, and the wind returneth again to its circuits.
Ветар иде на југ и обрће се, и у обртању свом враћа се.
7 All the rivers run into the sea, yet the sea is not full; unto the place whither the rivers go, thither they go again.
Све реке теку у море, и море се не препуња; одакле теку реке, онамо се враћају да опет теку.
8 All things are full of weariness; man cannot utter [it]: the eye is not satisfied with seeing, nor the ear filled with hearing.
Све је мучно, да човек не може исказати; око се не може нагледати, нити се ухо може наслушати.
9 That which hath been is that which shall be; and that which hath been done is that which shall be done: and there is no new thing under the sun.
Шта је било то ће бити, шта се чинило то ће се чинити, и нема ништа ново под сунцем.
10 Is there a thing whereof it may be said, See, this is new? it hath been long ago, in the ages which were before us.
Има ли шта за шта би ко рекао: Види, то је ново? Већ је било за векова који су били пре нас.
11 There is no remembrance of the former [generations]; neither shall there be any remembrance of the latter [generations] that are to come, among those that shall come after.
Не помиње се шта је пре било; ни оно што ће после бити неће се помињати у оних који ће после настати.
12 I the Preacher was king over Israel in Jerusalem.
Ја проповедник бејах цар над Израиљем у Јерусалиму.
13 And I applied my heart to seek and to search out by wisdom concerning all that is done under heaven: it is a sore travail that God hath given to the sons of men to be exercised therewith.
И управих срце своје да тражим и разберем мудрошћу све што бива под небом; тај мучни посао даде Бог синовима људским да се муче око њега.
14 I have seen all the works that are done under the sun; and, behold, all is vanity and a striving after wind.
Видех све што бива под сунцем, и гле, све је таштина и мука духу.
15 That which is crooked cannot be made straight; and that which is wanting cannot be numbered.
Шта је криво не може се исправити, и недостаци не могу се избројати.
16 I communed with mine own heart, saying, Lo, I have gotten me great wisdom above all that were before me in Jerusalem; yea, my heart hath had great experience of wisdom and knowledge.
Ја рекох у срцу свом говорећи: Ево, ја постах велик, и претекох мудрошћу све који бише пре мене у Јерусалиму, и срце моје виде много мудрости и знања.
17 And I applied my heart to know wisdom, and to know madness and folly: I perceived that this also was a striving after wind.
И управих срце своје да познам мудрост и да познам безумље и лудост; па дознах да је и то мука духу.
18 For in much wisdom is much grief; and he that increaseth knowledge increaseth sorrow.
Јер где је много мудрости, много је бриге, и ко умножава знање умножава муку.
