Lukáš 1
1 Poněvadž mnozí usilovali sepsati pořádně vypravování těch věcí, kteréž jsou u nás jisté,
Будући да многи почеше описивати догађаје који се испунише међу нама,
2 Jakž jsou nám vydali ti, kteřížto od počátku sami viděli, a služebníci toho Slova byli,
Као што нам предаше који испрва сами видеше и слуге речи бише:
3 Vidělo se i mně, kterýž jsem toho všeho pravé povědomosti došel, tobě z gruntu o tom pořádně vypsati, výborný Theofile,
Намислих и ја, испитавши све од почетка, по реду писати теби, честити Теофиле,
4 Abys zvěděl jistotu těch věcí, jimž jsi vyučován.
Да познаш темељ оних речи којима си се научио.
5 Byl za dnů Herodesa krále Judského kněz nějaký, jménem Zachariáš, z třídy Abiášovy, a manželka jeho ze dcer Aronových, a jméno její Alžběta.
У време Ирода цара јудејског беше неки свештеник од реда Авијиног, по имену Зарија, и жена његова од племена Ароновог, по имену Јелисавета.
6 Byli pak oba spravedliví před obličejem Božím, chodíce ve všech přikázáních a spravedlnostech Páně bez úhony.
А беху обоје праведни пред Богом, и живљаху у свему по заповестима и уредбама Господњим без мане.
7 A neměli plodu, protože Alžběta byla neplodná, a oba se byli zstarali ve dnech svých.
И не имаху деце; јер Јелисавета беше нероткиња, и беху обоје већ стари.
8 I stalo se, když on úřad kněžský konal v pořádku třídy své před Bohem,
И догоди се, кад он служаше по свом реду пред Богом,
9 Že vedle obyčeje úřadu kněžského los naň přišel, aby položil zápal, vejda do chrámu Páně.
Да по обичају свештенства дође на њега да изиђе у цркву Господњу да кади.
10 A všecko množství lidu bylo vně, modlíce se v hodinu zápalu.
И све мноштво народа беше напољу и мољаше се Богу у време кађења.
11 Tedy ukázal se jemu anděl Páně, stoje na pravé straně oltáře zápalu.
А њему се показа анђео Господњи који стајаше с десне стране олтара кадионог.
12 A uzřev jej Zachariáš, zstrašil se, a bázeň připadla na něj.
И кад га виде Зарија уплаши се и страх нападе на њ.
13 I řekl jemu anděl: Neboj se, Zachariáši, neboť jest uslyšána modlitba tvá, a Alžběta manželka tvá porodí tobě syna, a nazůveš jméno jeho Jan.
А анђео рече му: Не бој се, Зарија; јер је услишена твоја молитва: и жена твоја Јелисавета родиће ти сина, и надени му име Јован.
14 Z čehož budeš míti radost a veselé, a mnozí z jeho narození budou se radovati.
И биће теби радост и весеље, и многи ће се обрадовати његовом рођењу.
15 Bude zajisté veliký před obličejem Páně, a vína i nápoje opojného nebudeť píti, a Duchem svatým bude naplněn hned od života matky své.
Јер ће бити велики пред Богом, и неће пити вино ни сикер; и напуниће се Духа Светог још у утроби матере своје;
16 A mnohé z synů Izraelských obrátí ku Pánu Bohu jejich.
И многе ће синове Израиљеве обратити ка Господу Богу њиховом;
17 Neboť, on předejde před obličejem jeho v duchu a v moci Eliášově, aby obrátil srdce otců k synům, a nevěřící k opatrnosti spravedlivých, aby tak připravil Pánu lid hotový.
И он ће напред доћи пред Њим у духу и сили Илијиној да обрати срца отаца к деци и невернике к мудрости праведника, и да приправи Господу народ готов.
18 I řekl Zachariáš k andělu: Po čemž to poznám? Nebo já starý jsem, a manželka má zstarala se ve dnech svých.
И рече Зарија анђелу: По чему ћу ја то познати? Јер сам стар и жена је моја временита.
19 Odpověděv anděl, řekl jemu: Jáť jsem Gabriel, kterýž stojím před obličejem Božím, a poslán jsem, abych mluvil s tebou, a tyto věci veselé tobě zvěstoval.
И одговарајући анђео рече му: Ја сам Гаврило што стојим пред Богом, и послан сам да говорим с тобом и да ти јавим ову радост.
20 A aj, budeš němý, a nebudeš moci mluviti až do toho dne, v kterémž se tyto věci stanou, protože jsi neuvěřil řečem mým, kteréž se naplní časem svým.
И ево, онемећеш и нећеш моћи говорити до оног дана док се то не збуде; јер ниси веровао мојим речима које ће се збити у своје време.
21 Lid pak očekával Zachariáše, a divili se, že on tak prodléval v chrámě.
И народ чекаше Зарију, и чуђаху се што се забави у цркви.
22 Vyšed pak, nemohl mluviti k nim. I srozuměli, že vidění viděl v chrámě. Nebo on návěští jim dával, a zůstal němý.
А изишавши не могаше да им говори; и разумеше да му се нешто утворило у цркви; и он намигиваше им; и оста нем.
23 I stalo se, když se vyplnili dnové konání úřadu jeho, odšel do domu svého.
И кад се навршише дани његове службе отиде кући својој.
24 A po těch dnech počala Alžběta manželka jeho, a tajila se za pět měsíců, řkuci:
А после ових дана, затрудне Јелисавета жена његова, и кријаше се пет месеци говорећи:
25 Že tak mi učinil Pán ve dnech, v nichžto vzezřel, aby odjal mé pohanění mezi lidmi.
Тако ми учини Господ у дане ове у које погледа на ме да ме избави од укора међу људима.
26 V měsíci pak šestém poslán jest anděl Gabriel od Boha do města Galilejského, kterémuž jméno Nazarét,
А у шести месец посла Бог анђела Гаврила у град галилејски по имену Назарет
27 Ku panně zasnoubené muži, kterémuž jméno bylo Jozef, z domu Davidova, a jméno panny Maria.
К девојци испрошеној за мужа, по имену Јосифа из дома Давидовог; и девојци беше име Марија.
28 I všed k ní anděl, dí: Zdráva milosti došlá, Pán Bůh s tebou, požehnaná ty mezi ženami.
И ушавши к њој анђео рече: Радуј се, благодатна! Господ је с тобом, благословена си ти међу женама.
29 Ona pak uzřevši ho, zarmoutila se nad řečí jeho, a myslila, jaké by to bylo pozdravení.
А она, видевши га, поплаши се од речи његове и помисли: Какав би ово био поздрав?
30 I řekl jí anděl: Neboj se, Maria, nebo jsi nalezla milost u Boha.
И рече јој анђео: Не бој се, Марија! Јер си нашла милост у Бога.
31 A počneš v životě a porodíš syna, a nazůveš jméno jeho Ježíš.
И ево затруднећеш, и родићеш Сина, и надени Му име Исус.
32 Tenť bude veliký, a Syn Nejvyššího slouti bude, a dáť jemu Pán Bůh stolici Davida otce jeho.
Он ће бити велики, и назваће се Син Највишега, и даће Му Господ Бог престо Давида оца Његовог;
И цароваће у дому Јаковљевом вавек, и царству Његовом неће бити краја. (aiōn g165)
34 I řekla Maria k andělu: Kterak se to stane, poněvadž já muže nepoznávám?
А Марија рече анђелу: Како ће то бити кад ја не знам за мужа?
35 A odpověděv anděl, řekl jí: Duch svatý sstoupí v tě, a moc Nejvyššího zastíní tobě; a protož, což se z tebe svatého narodí, slouti bude Syn Boží.
И одговарајући анђео рече јој: Дух Свети доћи ће на тебе, и сила Највишег осениће те; зато и оно што ће се родити биће свето, и назваће се Син Божји.
36 A aj, Alžběta, příbuzná tvá, i ona počala syna v starosti své, a tento jest jí šestý měsíc, kteráž sloula neplodná.
И ево Јелисавета, твоја тетка, и она затрудне сином у старости својој, и ово је шести месец њој, коју зову нероткињом.
37 Neboť nebude nemožné u Boha všeliké slovo.
Јер у Бога све је могуће што каже.
38 I řekla Maria: Aj, služebnice Páně, staniž mi se podle slova tvého. I odšel od ní anděl.
А Марија рече: Ево слушкиње Господње; нека ми буде по речи твојој. И анђео отиде од ње.
39 Tedy povstavši Maria v těch dnech, odešla na hory s chvátáním do města Judova.
А Марија уставши оних дана, отиде брзо у горњу земљу, у град Јудин.
40 I vešla do domu Zachariášova, a pozdravila Alžběty.
И уђе у кућу Заријину, и поздрави се с Јелисаветом.
41 I stalo se, jakž uslyšela pozdravení Marie Alžběta, zplésalo nemluvňátko v životě jejím, a naplněna jest Duchem svatým Alžběta.
И кад Јелисавета чу честитање Маријино, заигра дете у утроби њеној, и Јелисавета се напуни Духа Светог,
42 I zvolala hlasem velikým a řekla: Požehnaná ty mezi ženami, a požehnaný plod života tvého.
И повика здраво и рече: Благословена си ти међу женама, и благословен је плод утробе твоје.
43 A odkud mi to, aby přišla matka Pána mého ke mně?
И откуд мени ово да дође мати Господа мог к мени?
44 Nebo aj, jakž se stal hlas pozdravení tvého v uších mých, zplésalo radostně nemluvňátko v životě mém.
Јер гле, кад дође глас честитања твог у уши моје, заигра дете радосно у утроби мојој.
45 A blahoslavená, kteráž uvěřila, neboť dokonány budou ty věci, kteréž jsou povědíny jí ode Pána.
И благо оној која верова, јер ће се извршити шта јој каза Господ.
46 Tedy řekla Maria: Velebí duše má Hospodina,
И рече Марија: Велича душа моја Господа;
47 A veselí se duch můj v Bohu, Spasiteli mém,
И обрадова се дух мој Богу Спасу мом,
48 Že jest vzezřel na ponížení služebnice své; neb aj, od této chvíle blahoslaviti mne budou všickni národové.
Што погледа на понижење слушкиње своје; јер гле, одсад ће ме звати блаженом сви нараштаји;
49 Neboť mi učinil veliké věci ten, jenž mocný jest, a svaté jméno jeho,
Што ми учини величину силни, и свето име Његово;
50 A jehož milosrdenství od pokolení až do pokolení bojícím se jeho.
И милост је Његова од кољена на кољено онима који Га се боје.
51 Dokázal moci ramenem svým, rozptýlil pyšné myšlením srdce jejich.
Показа силу руком својом; разасу поносите у мислима срца њихових.
52 Sházel mocné s stolic, a povýšil ponížených.
Збаци силне с престола, и подиже понижене.
53 Lačné nakrmil dobrými věcmi, a bohaté pustil prázdné.
Гладне напуни блага, и богате отпусти празне.
54 Přijal Izraele, služebníka svého, pamětliv jsa na milosrdenství své
Прими Израиља, слугу свог, да се опомене милости.
Као што говори оцима нашим, Аврааму и семену његовом довека. (aiōn g165)
56 I zůstala Maria s ní asi za tři měsíce, a potom navrátila se do domu svého.
Марија пак седи с њом око три месеца, и врати се кући својој.
57 Alžbětě pak naplnil se čas, aby porodila; i porodila syna.
А Јелисавети дође време да роди, и роди сина.
58 A uslyšeli sousedé a přátelé její, že Hospodin veliké učinil s ní milosrdenství své, i radovali se spolu s ní.
И чуше њени суседи и родбина да је Господ показао велику милост своју на њој, и радоваху се с њом.
59 Stalo se pak v den osmý, přišli obřezovati dítěte, a nazývali jej jménem otce jeho Zachariášem.
И у осми дан дођоше да обрежу дете, и хтеше да му надену име оца његовог, Зарија.
60 Ale odpověděvši matka jeho, řekla: Nikoli, ale slouti bude Jan.
И одговарајући мати његова рече: Не, него да буде Јован.
61 I řekli k ní: Však nižádného není v rodu tvém, kterýž by sloul jménem tím.
И рекоше јој: Никога нема у родбини твојој да му је такво име.
62 I dávali návěští otci jeho, jak by ho chtěl nazývati.
И намигиваху оцу његовом како би он хтео да му надену име.
63 A on požádav deštičky, napsal řka: Jan jest jméno jeho. I divili se všickni.
И заискавши дашчицу, написа говорећи: Јован му је име. И зачудише се сви.
64 A ihned otevřela se ústa jeho a jazyk jeho, i mluvil, velebě Boha.
И одмах му се отворише уста и језик његов и говораше хвалећи Бога.
65 Tedy přišla bázeň na všecky sousedy jejich, a po všech horách Judských rozhlásána jsou všecka ta slova.
И уђе страх у све суседе њихове; и по свој горњој Јудеји разгласи се сав овај догађај.
66 A všickni, kteříž o tom slyšeli, skládali to v srdci svém, řkouce: I kteraké dítě toto bude? A ruka Páně byla s ním.
И сви који чуше метнуше у срце своје говорећи: Шта ће бити из овог детета? И рука Господња беше са њим.
67 Zachariáš pak otec jeho naplněn jest Duchem svatým, a prorokoval řka:
И Зарија отац његов напуни се Духа Светог, и пророкова говорећи:
68 Požehnaný Pán Bůh Izraelský, že jest navštívil, a učinil vykoupení lidu svému,
Благословен Господ Бог Јаковљев што походи и избави народ свој,
69 A vyzdvihl nám roh spasení v domu Davida, služebníka svého,
И подиже нам рог спасења у дому Давида слуге свог,
Као што говори устима светих пророка својих од века (aiōn g165)
71 O vysvobození z nepřátel našich, a z ruky všech, kteříž nás nenáviděli,
Да ће нас избавити од наших непријатеља и из руку свих који мрзе на нас;
72 Aby učinil milosrdenství s otci našimi, a rozpomenul se na smlouvu svou svatou,
Учинити милост оцима нашим, и опоменути се светог завета свог,
73 Na přísahu, kterouž jest přisáhl Abrahamovi, otci našemu, že jistě nám to dá,
Клетве којом се клео Аврааму оцу нашем да ће нам дати
74 Abychom bez strachu, z ruky nepřátel našich jsouce vysvobozeni, sloužili jemu,
Да се избавимо из руку непријатеља својих, и да му служимо без страха,
75 V svatosti a v spravedlnosti před obličejem jeho, po všecky dny života našeho.
И у светости и у правди пред Њим док смо год живи.
76 Ty pak, dítě, prorokem Nejvyššího slouti budeš, nebo předejdeš před tváří Páně připravovati cesty jeho,
И ти, дете, назваћеш се пророк Највишега; јер ћеш ићи напред пред лицем Господњим да Му приправиш пут;
77 Aby bylo dáno umění spasitelné lidu jeho na odpuštění hříchů jejich,
Да даш разум спасења народу његовом за опроштење греха њихових,
78 Skrze srdečné milosrdenství Boha našeho, v němžto navštívil nás, vyšed z výsosti,
По дубокој милости Бога нашег, по којој нас је походио исток с висине;
79 Aby se ukázal sedícím v temnostech a v stínu smrti, k spravení noh našich na cestu pokoje.
Да обасјаш оне који седе у тами и у сену смртном; да упутиш ноге наше на пут мира.
80 Dítě pak rostlo a posilovalo se v duchu, a bylo na poušti až do dne zjevení svého lidu Izraelskému.
А дете растијаше и јачаше духом, и беше у пустињи дотле док се не показа Израиљу.
