< Príslovia 1 >

1 Přísloví Šalomouna syna Davidova, krále Izraelského,
Приче Соломуна сина Давидовог, цара Израиљевог,
2 Ku poznání moudrosti a cvičení, k vyrozumívání řečem rozumnosti,
Да се познаје мудрост и настава, да се разумеју речи разумне,
3 K dosažení vycvičení v opatrnosti, spravedlnosti, soudu a toho, což pravého jest,
Да се прима настава у разуму, у правди, у суду и у свему што је право,
4 Aby dána byla hloupým důmyslnost, mládenečku umění a prozřetelnost.
Да се даје лудима разборитост, младићима знање и помњивост.
5 Když poslouchati bude moudrý, přibude mu umění, a rozumný bude vtipnější,
Мудар ће слушати и више ће знати, и разуман ће стећи мудрост,
6 K srozumění podobenství, a výmluvnosti řeči moudrých a pohádkám jejich.
Да разуме приче и значење, речи мудрих људи и загонетке њихове.
7 Bázeň Hospodinova jest počátek umění, moudrostí a cvičením pohrdají blázni.
Почетак је мудрости страх Господњи; луди презиру мудрост и наставу.
8 Poslouchej, synu můj, cvičení otce svého, a neopouštěj naučení matky své.
Слушај, сине, наставу оца свог, и не остављај науке матере своје.
9 Neboť to přidá příjemnosti hlavě tvé, a bude zlatým řetězem hrdlu tvému.
Јер ће бити венац од милина око главе твоје, и гривна на грлу твом.
10 Synu můj, jestliže by tě namlouvali hříšníci, nepřivoluj.
Сине мој, ако би те мамили грешници, не пристај;
11 Jestliže by řekli: Poď s námi, úklady čiňme krvi, skryjeme se proti nevinnému bez ostýchání se;
Ако би рекли: Ходи с нама да вребамо крв, да заседамо правоме низашта;
12 Sehltíme je jako hrob za živa, a v cele jako ty, jenž sstupují do jámy; (Sheol h7585)
Прождрећемо их као гроб живе, и свеколике као оне који силазе у јаму; (Sheol h7585)
13 Všelijakého drahého zboží dosáhneme, naplníme domy své loupeží;
Свакојаког блага добићемо, напунићемо куће своје плена;
14 Vrz los svůj mezi nás, měšec jeden budeme míti všickni:
Бацаћеш жреб свој с нама; један ће нам тоболац бити свима;
15 Synu můj, nevycházej na cestu s nimi, zdrž nohu svou od stezky jejich;
Сине мој, не иди на пут с њима, чувај ногу своју од стазе њихове.
16 Nebo nohy jejich ke zlému běží, a pospíchají k vylévání krve.
Јер ногама својим трче на зло и хите да проливају крв.
17 Jistě, že jakož nadarmo roztažena bývá sít před očima jakéhokoli ptactva,
Јер се узалуд разапиње мрежа на очи свакој птици;
18 Tak tito proti krvi své ukládají, skrývají se proti dušem svým.
А они вребају своју крв и заседају својој души.
19 Takovéť jsou cesty každého dychtícího po zisku, duši pána svého uchvacuje.
Такви су путеви свих лакомих на добитак, који узима душу својим господарима.
20 Moudrost vně volá, na ulicech vydává hlas svůj.
Премудрост виче на пољу, на улицама пушта глас свој;
21 V největším hluku volá, u vrat brány, v městě, a výmluvnosti své vypravuje, řka:
У највећој вреви виче, на вратима, у граду говори своје беседе;
22 Až dokud hloupí milovati budete hloupost, a posměvači posměch sobě libovati, a blázni nenáviděti umění?
Луди, докле ћете љубити лудост? И подсмевачима докле ће бити мио подсмех? И безумни, докле ће мрзети на знање?
23 Obraťtež se k domlouvání mému. Hle, vynáším vám ducha svého, a v známost vám uvodím slova svá.
Обратите се на карање моје; ево, изасућу вам дух свој, казаћу вам речи своје.
24 Poněvadž jsem volala, a odpírali jste; vztahovala jsem ruku svou, a nebyl, kdo by pozoroval,
Што звах, али не хтесте, пружах руку своју, али нико не мари,
25 Anobrž strhli jste se všeliké rady mé, a trestání mého jste neoblíbili:
Него одбацисте сваки савет мој, и карање моје не хтесте примити;
26 Pročež i já v bídě vaší smáti se budu, posmívati se budu, když přijde to, čehož se bojíte,
Зато ћу се и ја смејати вашој невољи, ругаћу се кад дође чега се бојите;
27 Když přijde jako hrozné zpuštění to, čehož se bojíte, a bída vaše jako bouře nastane, když přijde na vás trápení a ssoužení.
Кад као пустош дође чега се бојите, и погибао ваша као олуја кад дође, кад навали на вас невоља и мука.
28 Tehdy volati budou ke mně, a nevyslyším; ráno hledati mne budou, a nenaleznou mne.
Тада ће ме звати, али се нећу одазвати; рано ће тражити, али ме неће наћи.
29 Proto že nenáviděli umění, a bázně Hospodinovy nevyvolili,
Јер мрзише на знање, и страх Господњи не изабраше;
30 Aniž povolili radě mé, ale pohrdali všelikým domlouváním mým.
Не присташе на мој савет, и презираше сва карања моја.
31 Protož jísti budou ovoce skutků svých, a radami svými nasyceni budou.
Зато ће јести плод од путева својих, и наситиће се савета својих.
32 Nebo pokoj hloupých zmorduje je, a štěstí bláznů zahubí je.
Јер ће луде убити мир њихов, и безумне ће погубити срећа њихова.
33 Ale kdož mne poslouchá, bydliti bude bezpečně, pokoj maje před strachem zlých věcí.
Али ко ме слуша боравиће безбрижно, и биће на миру не бојећи се зла.

< Príslovia 1 >