Psalmi 81

1 Zborovođi. Po napjevu “Tijesci”. Asafov. Kliknite Bogu, našoj jakosti, kličite Bogu Jakovljevu!

Radujte se Bogu, koji nam daje krjepost; poklikujte Bogu Jakovljevu.

2 Nek' zazvuče žice, nek' se čuje bubanj, svirajte u milozvučnu harfu s citarom!

Podignite pjesme, dajte bubanj, slatke gusle sa psaltirom.

3 Zatrubite u rog za mlađaka, za uštapa, na svetkovinu našu!

Trubite o mijeni u trubu, o uštapu radi praznika našega.

4 Jer to je propis Izraelu, zapovijed Boga Jakovljeva.

Jer je taki zakon u Izrailja, naredba od Boga Jakovljeva.

5 Takav je zakon dao Josipu kad je izlazio iz zemlje Egipta.

Za svjedoèanstvo postavi Josifu ovo, kad iðaše na zemlju Misirsku. Jezik, kojega ne znah, èuh:

6 Šapat tajnovit čuh: “Oslobodih od tereta rame njegovo, ruke su mu slobodne od košare.

“Uklonio sam ramena njegova od bremena, ruke njegove oprostiše se kotarica.

7 U tjeskobi si zavapio i ja te izbavih; iz gromovna oblaka odgovorih tebi, iskušah te kod voda meripskih.

U nevolji si me zazvao, i izbavih te, usliših te usred groma, na vodi Merivi iskušah te.

8 Slušaj, puče moj, i ja ću te opomenuti: o, da me poslušaš, Izraele!

Slušaj, narode moj, i zasvjedoèiæu ti, Izrailju, o kad bi me poslušao:

9 Nek' ne bude u tebe drugog boga i ne klanjaj se bogu tuđem!

Da ne bude u tebe tuðega Boga, i Bogu stranome nemoj se klanjati.

10 Ja sam Jahve, Bog tvoj koji te izvedoh iz Egipta: otvori svoja usta da ih napunim!”

Ja sam Gospod, Bog tvoj, koji sam te izveo iz zemlje Misirske; otvori usta svoja, i ja æu ih napuniti.

11 “Ali moj narod ne slušaše glasa moga, Izrael me ne posluša.

Ali ne posluša narod moj glasa mojega, Izrailj ne mari za me.

12 Zato ga pustih okorjelom srcu njegovu: neka hodi kako mu se hoće!

I ja ih pustih na volju srca njihova, neka hode po svojim mislima.

13 O, kad bi me narod moj slušao, kad bi Izrael putovima mojim hodio,

O kad bi narod moj slušao mene, i sinovi Izrailjevi hodili putovima mojim!

14 brzo bih pokorio dušmane njegove, ruku bih svoju okrenuo na protivnike njegove.

Brzo bih pokorio neprijatelje njihove, i na protivnike njihove digao bih ruku svoju;

15 Oni što ga sada mrze dodvarali bi mu se i njihov bi udes bio zapečaćen zauvijek.

Koji mrze na Gospoda, bili bi im pokorni, i dobri dani njihovi bili bi dovijeka;

16 A svoj narod hranio bih pšenicom najboljom i sitio ga medom iz pećine.

Najboljom bi pšenicom hranio njih, i medom bih iz kamena sitio ih.”