< Job 37 >

1 Da, od toga i moje srce drhti i s mjesta svoga iskočiti hoće.
И от сего трепещет сердце мое и подвиглось с места своего.
2 Čujte, čujte gromor glasa njegova, tutnjavu što mu iz usta izlazi.
Слушайте, слушайте голос Его и гром, исходящий из уст Его.
3 Gle, munja lijeće preko cijelog neba - i sijevne blijesak s kraja na kraj zemlje -
Под всем небом раскат его, и блистание его - до краев земли.
4 iza nje silan jedan glas se ori: to On gromori glasom veličajnim. Munje mu lete, nitko ih ne priječi, tek što mu je glas jednom odjeknuo.
За ним гремит глас; гремит Он гласом величества Своего и не останавливает его, когда голос Его услышан.
5 Da, Bog gromori glasom veličajnim, djela velebna, neshvatljiva stvara.
Дивно гремит Бог гласом Своим, делает дела великие, для нас непостижимые.
6 Kad snijegu kaže: 'Zasniježi po zemlji!' i pljuskovima: 'Zapljuštite silno!'
Ибо снегу Он говорит: будь на земле; равно мелкий дождь и большой дождь в Его власти.
7 svakom čovjeku zapečati ruke da svi njegovo upoznaju djelo.
Он полагает печать на руку каждого человека, чтобы все люди знали дело Его.
8 U brlog se tad zvijeri sve uvuku i na svojem se šćućure ležaju.
Тогда зверь уходит в убежище и остается в своих логовищах.
9 S južne se strane podiže oluja, a studen vjetri sjeverni donose.
От юга приходит буря, от севера - стужа.
10 Već led od daha Božjega nastaje i vodena se kruti površina.
От дуновения Божия происходит лед, и поверхность воды сжимается.
11 I opet vodom puni on oblake, i sijevat' stanu oblaci munjama;
Также влагою Он наполняет тучи, и облака сыплют свет Его,
12 kruže posvuda po volji njegovoj, što im naloži, to će izvršiti na licu cijelog kruga zemaljskoga.
и они направляются по намерениям Его, чтоб исполнить то, что Он повелит им на лице обитаемой земли.
13 Šalje ih - ili da kazni narode, ili da ih milosrđem obdari.
Он повелевает им идти или для наказания, или в благоволение, или для помилования.
14 Poslušaj ovo, Jobe, umiri se i promotri djela Božja čudesna.
Внимай сему, Иов; стой и разумевай чудные дела Божии.
15 Znaš li kako Bog njima zapovijeda, kako munju iz oblaka svog pušta?
Знаешь ли, как Бог располагает ими и повелевает свету блистать из облака Своего?
16 Znaš li o čem vise gore oblaci? Čudesna to su znanja savršenog.
Разумеешь ли равновесие облаков, чудное дело Совершеннейшего в знании?
17 Kako ti gore od žege haljine u južnom vjetru kad zemlja obamre?
Как нагревается твоя одежда, когда Он успокаивает землю от юга?
18 Zar si nebesa s njim ti razapeo, čvrsta poput ogledala livenog?
Ты ли с Ним распростер небеса, твердые, как литое зеркало?
19 DÓe naputi me što da mu kažemo: zbog tmine se ne snalazimo više.
Научи нас, что сказать Ему? Мы в этой тьме ничего не можем сообразить.
20 Zar ćeš mu reći: 'Hoću govoriti'? Ili na propast vlastitu pristati?
Будет ли возвещено Ему, что я говорю? Сказал ли кто, что сказанное доносится Ему?
21 Tko, dakle, može u svjetlost gledati na nebesima što se sja blistavo kada oblake rastjeraju vjetri?
Теперь не видно яркого света в облаках, но пронесется ветер и расчистит их.
22 Sa sjevera k'o zlato je bljesnulo: veličanstvom strašnim Bog se odjenu!
Светлая погода приходит от севера, и окрест Бога страшное великолепие.
23 Da, Svesilnog doseći ne možemo, neizmjeran je u moći i sudu, velik u pravdi, nikog on ne tlači.
Вседержитель! мы не постигаем Его. Он велик силою, судом и полнотою правосудия. Он никого не угнетает.
24 Zato ljudi svi neka ga se boje! Na mudrost oholu on i ne gleda!”
Посему да благоговеют пред Ним люди, и да трепещут пред Ним все мудрые сердцем!

< Job 37 >