Job 33

1 Čuj dakle, Jobe, što ću ti kazati, prikloni uho mojim besjedama.

Zatorej Job, prosim te, prisluhni mojim govorom in prisluhni vsem mojim besedam.

2 Evo, usta sam svoja otvorio, a jezik riječi pod nepcem mi stvara.

Glej, sedaj sem odprl svoja usta, moj jezik je spregovoril v mojih ustih.

3 Iskreno će ti zborit' srce moje, usne će čistu izreći istinu.

Moje besede bodo iz iskrenosti mojega srca in moje ustnice bodo jasno izgovarjale spoznanje.

4 TÓa i mene je duh Božji stvorio, dah Svesilnoga oživio mene.

Božji Duh me je naredil in dih Vsemogočnega mi je dal življenje.

5 Ako uzmogneš, ti me opovrgni; spremi se da se suprotstaviš meni!

Če mi lahko odgovoriš, uredi svoje besede pred menoj. Vstani.

6 Gle, kao i ti, i ja sam pred Bogom, kao i ti, od gline bjeh načinjen;

Glej, jaz sem glede na tvojo željo namesto Boga. Tudi jaz sem oblikovan iz ila.

7 zato ja strahom tebe motrit' neću, ruka te moja neće pritisnuti.

Glej, moja strahota te ne bo prestrašila niti ne bo moja roka težka na tebi.

8 Dakle, na moje uši rekao si - posve sam jasno tvoje čuo riječi:

Zagotovo si govoril v mojem slišanju in slišal sem glas tvojih besed, rekoč:

9 'Nedužan sam i bez ikakva grijeha; prav sam i nema krivice na meni.

›Čist sem, brez prestopka, nedolžen sem niti v meni ni krivičnosti.

10 Al' On izlike protiv mene traži i za svojeg me drži dušmanina.

Glej, zoper mene najde priložnosti, šteje me za svojega sovražnika,

11 Noge je moje u klade metnuo, nad svakim mojim on pazi korakom.'

moja stopala polaga v klade, zaznamuje vse moje steze.‹

12 Ovdje, kažem ti, u pravu ti nisi, jer s Bogom čovjek mjerit' se ne može.

Glej, v tem nisi pravičen. Odgovoril ti bom, da je Bog večji kakor človek.

13 Pa zašto s njime zamećeš prepirku što ti na svaku riječ ne odgovara?

Zakaj se prepiraš zoper njega? Kajti on ne daje računa o katerikoli izmed svojih zadev.

14 Bog zbori nama jednom i dva puta, al' čovjek na to pažnju ne obraća.

Kajti Bog govori enkrat, da, dvakrat, vendar človek tega na zazna.

15 U snovima, u viđenjima noćnim, kada san dubok ovlada ljudima i na ležaju dok tvrdo snivaju,

V sanjah in v videnju ponoči, ko na ljudi pade globoko spanje, v dremanjih na postelji.

16 tad on govori na uho čovjeku i utvarama plaši ga jezivim

Takrat on odpira ljudem ušesa in pečati njihovo poučevanje,

17 da ga od djela njegovih odvrati, da u čovjeku obori oholost,

da bi lahko odvrnil človeka od njegovega namena in pred človekom skril ponos.

18 da dušu njegovu spasi od jame i život mu od puta u Podzemlje.

Njegovo dušo zadržuje pred jamo in njegovo življenje pred pogubo z mečem.

19 Bolešću on ga kara na ležaju kad mu se kosti tresu bez prestanka,

Okaran je tudi z bolečino na svoji postelji in množica njegovih kosti z močno bolečino,

20 kad se kruh gadi njegovu životu i ponajbolje jelo duši njegovoj;

tako da njegovo življenje prezira kruh in njegova duša okusno hrano.

21 kada mu tijelo gine naočigled i vide mu se kosti ogoljele,

Njegovo meso je použito, da ga ni moč videti in njegove kosti, ki jih ni bilo videti, štrlijo ven.

22 kad mu se duša približava jami a život njegov boravištu mrtvih.

Da, njegova duša se približuje grobu in njegovo življenje k uničevalcem.

23 Ako se uza nj nađe tad anđeo, posrednik jedan između tisuću, da čovjeka na dužnost opomene,

Če bo z njim poslanec, tolmač, eden med tisočimi, da pokaže človeku njegovo poštenost,

24 pa se sažali nad njim i pomoli: 'Izbavi ga da u jamu ne ide; za život njegov nađoh otkupninu!

potem mu je on milostljiv in pravi: ›Osvobodi ga pred pogrezanjem dol k jami. Našel sem odkupnino.‹

25 Neka mu tijelo procvate mladošću, nek' se vrati u dane mladenačke!'

Njegovo meso bo mladostnejše kakor otrokovo. Vrnil se bo k dnem svoje mladosti.

26 Vapije k Bogu i Bog ga usliša: radosno On ga pogleda u lice; vrati čovjeku pravednost njegovu.

Molil bo k Bogu in mu bo naklonjen in z radostjo bo videl njegov obraz, kajti človeku bo povrnil njegovo pravičnost.

27 Tada čovjek pred ljudima zapjeva: 'Griješio sam i pravo izvrtao, ali mi Bog zlom nije uzvratio.

On pogleda na ljudi in če kdorkoli reče: ›Grešil sem in izkrivljal to, kar je bilo pravilno, pa mi to ni koristilo,

28 On mi je dušu spasio od jame i život mi se veseli svjetlosti.'

bo njegovo dušo osvobodil pred pogrezanjem v jamo in njegovo življenje bo videlo svetlobo.‹

29 Gle, sve to Bog je spreman učiniti do dva i do tri puta za čovjeka:

Glej, vse te stvari Bog pogosto dela s človekom,

30 da dušu njegovu spasi od jame i da mu život svjetlošću obasja.

da njegovo dušo privede nazaj iz jame, da bi bil razsvetljen s svetlobo živih.

31 Pazi dÓe, Jobe, dobro me poslušaj; šuti, jer nisam sve još izrekao.

Dobro pazi, oh Job, prisluhni mi. Umolkni in jaz bom govoril.

32 Ako riječi još imaš, odvrati mi, zbori - rado bih opravdao tebe.

Če mi imaš karkoli reči, mi odgovori. Govori, kajti želim te opravičiti.

33 Ako li nemaš, poslušaj me samo: pazi, rad bih te poučit' mudrosti.”

Če ne, mi prisluhni. Umolkni in učil te bom modrosti.«