< Job 33 >

1 Čuj dakle, Jobe, što ću ti kazati, prikloni uho mojim besjedama.
Но послушай, Иове, словес моих и беседу мою внуши:
2 Evo, usta sam svoja otvorio, a jezik riječi pod nepcem mi stvara.
се бо, отверзох уста моя, и возглагола язык мой:
3 Iskreno će ti zborit' srce moje, usne će čistu izreći istinu.
чисто сердце мое во словесех, разум же устну моею чистая уразумеет:
4 TÓa i mene je duh Božji stvorio, dah Svesilnoga oživio mene.
Дух Божий сотворивый мя, дыхание же Вседержителево поучающее мя:
5 Ako uzmogneš, ti me opovrgni; spremi se da se suprotstaviš meni!
аще можеши, даждь ми ответ к сим: потерпи, стани противу мене, и аз противу тебе.
6 Gle, kao i ti, i ja sam pred Bogom, kao i ti, od gline bjeh načinjen;
От брения сотворен еси ты, якоже и аз: от тогожде сотворения есмы:
7 zato ja strahom tebe motrit' neću, ruka te moja neće pritisnuti.
не страх мой тя смятет, ниже рука моя тяжка будет на тя.
8 Dakle, na moje uši rekao si - posve sam jasno tvoje čuo riječi:
Обаче рекл еси во ушы мои, и глас глагол твоих услышах, занеже глаголеши:
9 'Nedužan sam i bez ikakva grijeha; prav sam i nema krivice na meni.
чист есмь аз, не согрешая, непорочен же есмь, ибо не беззаконновах:
10 Al' On izlike protiv mene traži i za svojeg me drži dušmanina.
зазор же на мя обрете и мнит мя, яко противника Себе:
11 Noge je moje u klade metnuo, nad svakim mojim on pazi korakom.'
вложи же ногу мою в древо и надсмотрял пути моя вся.
12 Ovdje, kažem ti, u pravu ti nisi, jer s Bogom čovjek mjerit' se ne može.
Како бо глаголеши, яко прав есмь, и не послуша мене? Вечен бо есть, иже над земными.
13 Pa zašto s njime zamećeš prepirku što ti na svaku riječ ne odgovara?
Глаголеши бо: чесо ради правды моея не услыша всяко слово?
14 Bog zbori nama jednom i dva puta, al' čovjek na to pažnju ne obraća.
Единою бо возглаголет Господь, второе же во сне, или в поучении нощнем,
15 U snovima, u viđenjima noćnim, kada san dubok ovlada ljudima i na ležaju dok tvrdo snivaju,
или, яко егда нападает страх лют на человеки, во дреманиих на ложи:
16 tad on govori na uho čovjeku i utvarama plaši ga jezivim
тогда открыет ум человеческий, виденьми страха тацеми их устрашит,
17 da ga od djela njegovih odvrati, da u čovjeku obori oholost,
да возвратит человека от неправды, тело же его от падения избави,
18 da dušu njegovu spasi od jame i život mu od puta u Podzemlje.
пощаде же душу его от смерти, еже не пасти ему на брани.
19 Bolešću on ga kara na ležaju kad mu se kosti tresu bez prestanka,
Паки же обличи его болезнию на ложи и множество костей его разслаби:
20 kad se kruh gadi njegovu životu i ponajbolje jelo duši njegovoj;
всякаго же брашна пшенична не возможет прияти, а душа его яди хощет,
21 kada mu tijelo gine naočigled i vide mu se kosti ogoljele,
дондеже согниют плоти его, и покажет кости его тощя:
22 kad mu se duša približava jami a život njegov boravištu mrtvih.
приближися же на смерть душа его, и живот его во аде. (questioned)
23 Ako se uza nj nađe tad anđeo, posrednik jedan između tisuću, da čovjeka na dužnost opomene,
Аще будет тысяща Ангел смертоносных, един от них не уязвит его: аще помыслит сердцем обратитися ко Господу, повесть же человеку свой зазор, и безумие свое покажет,
24 pa se sažali nad njim i pomoli: 'Izbavi ga da u jamu ne ide; za život njegov nađoh otkupninu!
заступит е, еже не впасти ему в смерть, обновит же тело его якоже повапление на стене, кости же его исполнит мозга:
25 Neka mu tijelo procvate mladošću, nek' se vrati u dane mladenačke!'
умягчит же его плоть якоже младенца, и устроит его возмужавша в человецех.
26 Vapije k Bogu i Bog ga usliša: radosno On ga pogleda u lice; vrati čovjeku pravednost njegovu.
Помолится же ко Господу и прият им будет, внидет же лицем веселым со исповеданием, воздаст же человеком правду свою.
27 Tada čovjek pred ljudima zapjeva: 'Griješio sam i pravo izvrtao, ali mi Bog zlom nije uzvratio.
Посем тогда зазрит человек сам себе, глаголя: яковая содевах? И не по достоинству истяза мя, о нихже согреших:
28 On mi je dušu spasio od jame i život mi se veseli svjetlosti.'
спаси душу мою, еже не внити во истление, и жизнь моя свет узрит.
29 Gle, sve to Bog je spreman učiniti do dva i do tri puta za čovjeka:
Се, сия вся творит Крепкий (Бог) пути три с мужем:
30 da dušu njegovu spasi od jame i da mu život svjetlošću obasja.
но избави душу мою от смерти, да живот мой во свете хвалит его.
31 Pazi dÓe, Jobe, dobro me poslušaj; šuti, jer nisam sve još izrekao.
Внимай, Иове, и послушай мене, премолчи, и аз возглаголю:
32 Ako riječi još imaš, odvrati mi, zbori - rado bih opravdao tebe.
и аще тебе суть словеса, отвещай ми: глаголи, хощу бо оправдитися тебе:
33 Ako li nemaš, poslušaj me samo: pazi, rad bih te poučit' mudrosti.”
аще же ни, ты послушай мене, умолчи, и научу тя премудрости.

< Job 33 >