Job 33

1 Čuj dakle, Jobe, što ću ti kazati, prikloni uho mojim besjedama.

Чуј дакле, Јове, беседу моју, и слушај све речи моје.

2 Evo, usta sam svoja otvorio, a jezik riječi pod nepcem mi stvara.

Ево, сад отварам уста своја; говори језик мој у устима мојим.

3 Iskreno će ti zborit' srce moje, usne će čistu izreći istinu.

По правом срцу мом биће речи моје, и мисао чисту изрећи ће усне моје.

4 TÓa i mene je duh Božji stvorio, dah Svesilnoga oživio mene.

Дух Божји створио ме је, и дах Свемогућега дао ми је живот.

5 Ako uzmogneš, ti me opovrgni; spremi se da se suprotstaviš meni!

Ако можеш, одговори ми, приправи се и стани ми на супрот.

6 Gle, kao i ti, i ja sam pred Bogom, kao i ti, od gline bjeh načinjen;

Ево, ја ћу бити место Бога, као што си рекао; од кала сам начињен и ја.

7 zato ja strahom tebe motrit' neću, ruka te moja neće pritisnuti.

Ето, страх мој неће те страшити, и рука моја неће те тиштати.

8 Dakle, na moje uši rekao si - posve sam jasno tvoje čuo riječi:

Рекао си, дакле, преда мном, и чуо сам глас твојих речи:

9 'Nedužan sam i bez ikakva grijeha; prav sam i nema krivice na meni.

Чист сам, без греха, прав сам и нема безакоња на мени.

10 Al' On izlike protiv mene traži i za svojeg me drži dušmanina.

Ево, тражи задевицу са мном, држи ме за свог непријатеља.

11 Noge je moje u klade metnuo, nad svakim mojim on pazi korakom.'

Меће у кладе ноге моје, вреба по свим стазама мојим.

12 Ovdje, kažem ti, u pravu ti nisi, jer s Bogom čovjek mjerit' se ne može.

Ето, у том ниси праведан, одговарам ти; јер је Бог већи од човека.

13 Pa zašto s njime zamećeš prepirku što ti na svaku riječ ne odgovara?

Зашто се преш с Њим, што за сва дела своја не одговара?

14 Bog zbori nama jednom i dva puta, al' čovjek na to pažnju ne obraća.

Један пут говори Бог и два пута; али човек не пази.

15 U snovima, u viđenjima noćnim, kada san dubok ovlada ljudima i na ležaju dok tvrdo snivaju,

У сну, у утвари ноћној, кад тврд сан падне на људе, кад спавају у постељи,

16 tad on govori na uho čovjeku i utvarama plaši ga jezivim

Тада отвара ухо људима и науку им запечаћава,

17 da ga od djela njegovih odvrati, da u čovjeku obori oholost,

Да би одвратио човека од дела његовог, и заклонио од њега охолост;

18 da dušu njegovu spasi od jame i život mu od puta u Podzemlje.

Да би сачувао душу његову од јаме, и живот његов да не наиђе на мач.

19 Bolešću on ga kara na ležaju kad mu se kosti tresu bez prestanka,

И кара га боловима на постељи његовој, и све кости његове тешком болешћу.

20 kad se kruh gadi njegovu životu i ponajbolje jelo duši njegovoj;

Тако да се животу његовом гади хлеб и души његовој јело најмилије;

21 kada mu tijelo gine naočigled i vide mu se kosti ogoljele,

Нестаје тела његовог на очиглед, и измалају се кости његове, које се пре нису виделе,

22 kad mu se duša približava jami a život njegov boravištu mrtvih.

И душа се његова приближава гробу, и живот његов смрти.

23 Ako se uza nj nađe tad anđeo, posrednik jedan između tisuću, da čovjeka na dužnost opomene,

Ако има гласника, тумача, једног од хиљаде, који би казао човеку дужност његову,

24 pa se sažali nad njim i pomoli: 'Izbavi ga da u jamu ne ide; za život njegov nađoh otkupninu!

Тада ће се смиловати на њ, и рећи ће: Избави га да не отиде у гроб; нашао сам откуп.

25 Neka mu tijelo procvate mladošću, nek' se vrati u dane mladenačke!'

И подмладиће се тело његово као у детета, и повратиће се на дане младости своје,

26 Vapije k Bogu i Bog ga usliša: radosno On ga pogleda u lice; vrati čovjeku pravednost njegovu.

Молиће се Богу, и помиловаће га, и гледаће лице његово радујући се, и вратиће човеку по правди његовој.

27 Tada čovjek pred ljudima zapjeva: 'Griješio sam i pravo izvrtao, ali mi Bog zlom nije uzvratio.

Гледајући људи рећи ће: Бејах згрешио, и шта је право изврнуо, али ми не поможе.

28 On mi je dušu spasio od jame i život mi se veseli svjetlosti.'

Он избави душу моју да не отиде у јаму, и живот мој да гледа светлост.

29 Gle, sve to Bog je spreman učiniti do dva i do tri puta za čovjeka:

Гле, све ово чини Бог два пута и три пута човеку,

30 da dušu njegovu spasi od jame i da mu život svjetlošću obasja.

Да би повратио душу његову од јаме, да би га обасјавала светлост живих.

31 Pazi dÓe, Jobe, dobro me poslušaj; šuti, jer nisam sve još izrekao.

Пази, Јове, слушај ме, ћути, да ја говорим.

32 Ako riječi još imaš, odvrati mi, zbori - rado bih opravdao tebe.

Ако имаш шта рећи, одговори ми; говори, јер сам те рад оправдати;

33 Ako li nemaš, poslušaj me samo: pazi, rad bih te poučit' mudrosti.”

Ако ли не, слушај ти мене; ћути, и научићу те мудрости.