Job 33

1 Čuj dakle, Jobe, što ću ti kazati, prikloni uho mojim besjedama.

Ie amy zao, ry Iobe, janjiño o entakoo, tsendreño iaby o volakoo.

2 Evo, usta sam svoja otvorio, a jezik riječi pod nepcem mi stvara.

Hehe t’ie misoka-bava; mirehake ty lela am-bavako ao.

3 Iskreno će ti zborit' srce moje, usne će čistu izreći istinu.

Habeo’ ty havantañan-troko o volakoo, le hitaron-kilala ki’e o soñikoo.

4 TÓa i mene je duh Božji stvorio, dah Svesilnoga oživio mene.

Nitsene ahiko t’i Arofon’Añahare, vaho mameloñe ahy ty kofò’ i El-Sadai.

5 Ako uzmogneš, ti me opovrgni; spremi se da se suprotstaviš meni!

Toiño raho naho mete’o; alaharo añ’atrefako etoa; mitroara!

6 Gle, kao i ti, i ja sam pred Bogom, kao i ti, od gline bjeh načinjen;

Hehe t’ie aman’ Añahare manahake azo: nitsenèñe am-bokon-dietse ka.

7 zato ja strahom tebe motrit' neću, ruka te moja neće pritisnuti.

Ehe, tsy hahafiriatsandry azo ty fihembaña’o ahy, mbore tsy havesatse ama’o te tindrieko.

8 Dakle, na moje uši rekao si - posve sam jasno tvoje čuo riječi:

Toe nisaontsy am-pitsanoñako rehe, tsinendreko i fiarañanañan-dañona’oy,

9 'Nedužan sam i bez ikakva grijeha; prav sam i nema krivice na meni.

nanao ty hoe: Mikanitsoke raho, tsy aman-kakeo; ki’e tsy aman-tahiñe an-troko ao.

10 Al' On izlike protiv mene traži i za svojeg me drži dušmanina.

Ie mipay lengo’e haneseha’e ahy, Zaho atao’e ho rafelahi’e;

11 Noge je moje u klade metnuo, nad svakim mojim on pazi korakom.'

Ajo’e an-dongòk’ ao o tombokoo, vandroñe’e iaby o lalakoo.

12 Ovdje, kažem ti, u pravu ti nisi, jer s Bogom čovjek mjerit' se ne može.

Hete! ambarako azo: Zao ty tsy maha-to ty azo: Jabajaba te ama’ ondaty t’i Andrianañahare.

13 Pa zašto s njime zamećeš prepirku što ti na svaku riječ ne odgovara?

Ino ty atreatre’o aze, te inao, Tsy hene volilie’e o anoe’eo?

14 Bog zbori nama jednom i dva puta, al' čovjek na to pažnju ne obraća.

Indraike ty itsaràn’ Añahare, he indroe, fe tsy haoñe’ ondaty.

15 U snovima, u viđenjima noćnim, kada san dubok ovlada ljudima i na ležaju dok tvrdo snivaju,

amo nofioo, añ’aroñaron-kaleñe, naho milañake an-drotse ondatio, ie mihity an-tihy ao;

16 tad on govori na uho čovjeku i utvarama plaši ga jezivim

zay ty anokafa’e ty ravembia’ ondaty naho ampipiteha’e ao ty fanoroañe,

17 da ga od djela njegovih odvrati, da u čovjeku obori oholost,

soa te havi’e amo sata’eo t’indaty naho sebaña’e ty firengevohan-dRaolombelo,

18 da dušu njegovu spasi od jame i život mu od puta u Podzemlje.

hitàn-ty tro’e tsy homb- an’tsikeokeok’ ao naho ty fiai’e tsy ho mongorem-pibara.

19 Bolešću on ga kara na ležaju kad mu se kosti tresu bez prestanka,

Liloveñe am-panaentaeñañe an-tihi’e eo ondatio, itoreova’e nainai’e o taola’eo,

20 kad se kruh gadi njegovu životu i ponajbolje jelo duši njegovoj;

ampara te heje’e ty mahakama, vaho tsy nom-pisafoa’e ty raha mafiry.

21 kada mu tijelo gine naočigled i vide mu se kosti ogoljele,

Minik’ avao ty sandri’e, le tsy trea; o taola’eo tsy niisake taolo, mirikiriky henaneo.

22 kad mu se duša približava jami a život njegov boravištu mrtvih.

Harivoe’ ty tro’e ty kibory, naho ty fiai’e o mpamonoo.

23 Ako se uza nj nađe tad anđeo, posrednik jedan između tisuću, da čovjeka na dužnost opomene,

Aa naho eo ty anjely hañalañalañe ho aze, raik’ ami’ty arivo, hañatoà’e ty havantaña’ ondaty,

24 pa se sažali nad njim i pomoli: 'Izbavi ga da u jamu ne ide; za život njegov nađoh otkupninu!

le ee te hiferenaiña’e, hanao ty hoe, Hahao re tsy higodañe mb’an-tsikeokeok’ ao; fa nitreako ty vilin’ ai’e;

25 Neka mu tijelo procvate mladošću, nek' se vrati u dane mladenačke!'

le hanahake ty haleme’ ty nofon’ ajaja ty sandri’e, Apoho himpolia’e o andron-katòra’eo.

26 Vapije k Bogu i Bog ga usliša: radosno On ga pogleda u lice; vrati čovjeku pravednost njegovu.

Mihalaly aman’ Añahare re, le no’e, isa’e an-kafaleañe i lahara’ey, vaho ampolie’e ama’ ondaty ty havañona’e.

27 Tada čovjek pred ljudima zapjeva: 'Griješio sam i pravo izvrtao, ali mi Bog zlom nije uzvratio.

Hibekoa’e ondatio, ami’ty hoe: Nandilatse raho, nimengoheko ty hahiti’e vaho tsy sazò ahy;

28 On mi je dušu spasio od jame i život mi se veseli svjetlosti.'

toe jineba’e ty troko tsy hivariña’e mb’an-koboñ’ao, ho isa’ ty fiaiko i fireandreañey.

29 Gle, sve to Bog je spreman učiniti do dva i do tri puta za čovjeka:

Inao, fanoen’ Añahare iaby rezay, in-droe, eka in-telo amy t’indaty,

30 da dušu njegovu spasi od jame i da mu život svjetlošću obasja.

hampolie’e boak’an-tsikeokeok’ ao ty tro’e, hiloeloe an-kazavàn-kavelo.

31 Pazi dÓe, Jobe, dobro me poslušaj; šuti, jer nisam sve još izrekao.

Mitomira ry Iobe, janjiño raho; mianjiña le hivolañe.

32 Ako riječi još imaš, odvrati mi, zbori - rado bih opravdao tebe.

Ihe aman’ entañe, toiño; mitaroña fa te hañatò azo raho.

33 Ako li nemaš, poslušaj me samo: pazi, rad bih te poučit' mudrosti.”

Naho tsie, mitsatsiha, mianjiña, vaho hanarako hihitse.