Job 23

1 Job progovori i reče:

Potem je Job odgovoril in rekel:

2 “Zar mi je i danas tužaljka buntovna? Teška mu ruka iz mene vapaj budi:

»Celó do danes je moja pritožba grenka, moj udarec je težji kakor moje stokanje.

3 o, kada bih znao kako ću ga naći, do njegova kako doprijeti prijestolja,

Oh, da bi vedel, kje ga lahko najdem! Da bi lahko prišel celó k njegovemu sedežu!

4 pred njim parnicu bih svoju razložio, iz mojih bi usta navrli dokazi.

Svojo zadevo bi razporedil pred njim in svoja usta zapolnil z argumenti.

5 Rad bih znati što bi meni odvratio i razumjeti riječ što bi je rekao!

Poznal bi besede, ki bi mi jih odgovoril in razumel kaj bi mi rekel.

6 Zar mu treba snage velike za raspru? Ne, dosta bi bilo da me on sasluša.

Mar bo navajal dokaze zoper mene s svojo veliko močjo? Ne, temveč bi vame položil moč.

7 U protivniku bi vidio pravedna, i parnica moja tad bi pobijedila.

Tam se lahko pravični prereka z njim; tako bi bil na veke osvobojen pred svojim sodnikom.

8 Na istok krenem li, naći ga ne mogu; pođem li na zapad, ne razabirem ga.

Glej, grem naprej, toda ni ga tam; in nazaj, toda ne morem ga zaznati.

9 Ištem na sjeveru, al' ga ne opažam; nevidljiv je ako se k jugu okrenem.

Na levico, kjer dela, toda ne morem ga gledati. Skrije se na desnici, da ga ne morem videti.

10 Pa ipak, on dobro zna put kojim kročim! Neka me kuša: čist k'o zlato ću izići!

Toda pozna pot, ki se je držim. Ko me preizkuša, bom izšel kakor zlato.

11 Noga mi se stopa njegovih držala, putem sam njegovim išao ne skrećuć';

Moje stopalo se je držalo njegovih korakov, njegove poti sem se držal in nisem skrenil.

12 slušao sam nalog njegovih usana, pohranih mu riječi u grudima svojim.

Niti nisem odstopil od zapovedi njegovih ustnic. Besede iz njegovih ust sem cenil bolj kakor svojo potrebno hrano.

13 Al' htjedne li štogod, tko će ga odvratit'? Što zaželi dušom, to će ispuniti.

Toda on je enega mišljenja in kdo ga lahko odvrne? In kar njegova duša želi, celo to počne.

14 Izvršit će što je dosudio meni, kao i sve drugo što je odlučio!

Kajti opravlja stvar, ki je določena zame in mnogo takšnih stvari je z njim.

15 Zbog toga pred njime sav ustravljen ja sam, i što više mislim, jače strah me hvata.

Zato sem vznemirjen ob njegovi prisotnosti. Ko preudarim, se ga bojim.

16 U komade Bog mi je srce smrvio, užasom me svega prožeo Svesilni,

Kajti Bog mehča moje srce in Vsemogočni me vznemirja,

17 premda nisam ni u tminama propao, ni u mraku što je lice moje zastro.

ker nisem bil odsekan pred temo niti ni teme pokril pred mojim obrazom.