Job 20

1 Sofar iz Naamata progovori tad i reče:

Potem je odgovoril Cofár Naámčan in rekel:

2 “Misli me tjeraju da ti odgovorim, i zato u meni vri to uzbuđenje

»Zato mi moje misli povzročajo, da odgovorim in zaradi tega hitim.

3 dok slušam ukore koji me sramote, al' odgovor mudar um će moj već naći.

Slišal sem preverjanje svoje graje in duh mojega razumevanja mi povzroča, da odgovorim.

4 Zar tebi nije od davnine poznato, otkad je čovjek na zemlju stavljen bio,

Mar ne veš tega od davnine, odkar je bil človek postavljen na zemljo,

5 da je kratka vijeka radost opakoga, da kao tren prođe sreća bezbožnička.

da je zmagoslavje zlobnega kratko, radost hinavca pa le za trenutek?

6 Pa ako stasom i do neba naraste, ako mu se glava dotakne oblaka,

Čeprav se njegova odličnost vzpenja do neba in njegova glava sega do oblakov,

7 poput utvare on zauvijek nestaje; koji ga vidješe kažu: 'Gdje je sad on?'

se bo vendarle pogubil za vedno, kot njegov lastni iztrebek. Tisti, ki so ga videli, bodo rekli: ›Kje je?‹

8 Kao san bez traga on se rasplinjuje, nestaje ga kao priviđenja noćnog.

Odletel bo proč kakor sanje in ne bo ga najti. Da, pregnan bo kakor nočno videnje.

9 Nijedno ga oko više gledat neće, niti će ga mjesto njegovo vidjeti

Tudi oko, ki ga je videlo, ga ne bo več videlo niti ga njegov kraj ne bo več gledal.

10 Njegovu će djecu gonit' siromasi: rukama će svojim vraćati oteto.

Njegovi otroci bodo iskali, da ugodijo revnemu in njegove roke bodo obnovile njihove dobrine.

11 Kosti su njegove bujale mladošću; gle, zajedno s njome pokošen je sada.

Njegove kosti so polne greha iz njegove mladosti, ki se bodo ulegle z njim v prah.

12 Zlo bijaše slatko njegovim ustima te ga je pod svojim jezikom skrivao;

Čeprav je zlobnost sladka v njegovih ustih, čeprav to skriva pod svojim jezikom,

13 sladio se pazeć' da ga ne proguta i pod nepcem svojim zadržavao ga.

čeprav temu prizanaša in tega ne zapusti, temveč to mirno drži znotraj svojih ust,

14 Ali hrana ta mu trune u utrobi, otrovom zmijskim u crijevima postaje.

je vendar njegova hrana v njegovi notranjosti spremenjena, to je žolč kober znotraj njega.

15 Blago progutano mora izbljuvati. Bog će ga istjerat' njemu iz utrobe.

Pogoltnil je bogastva in ponovno jih bo izbljuval. Bog jih bo izvrgel iz njegovega trebuha.

16 Iz zmijine glave otrov je sisao: sada umire od jezika gujina.

Sesal bo strup kober, gadov jezik ga bo ubil.

17 Potoke ulja on gledat' više neće, ni vidjet' gdje rijekom med i mlijeko teku.

Ne bo videl rek, poplav, potokov iz meda in masla.

18 Vratit će dobitak ne okusivši ga, neće uživat' u plodu trgovine.

To, za kar se je trudil, bo povrnil in tega ne bo pogoltnil. Glede na njegovo imetje bo povračilo in v tem se ne bo veselil.

19 Jer je sirotinju gnjeo i tlačio, otimao kuće koje ne sazida,

Ker je zatiral in zapustil ubogega, ker je nasilno odvzel hišo, ki je ni zgradil,

20 jer ne bješe kraja požudi njegovoj, njegova ga blaga neće izbaviti.

zagotovo ne bo čutil spokojnosti v svojem trebuhu, ne bo rešil od tega, kar si je želel.

21 Jer mu proždrljivost ništa ne poštedi, ni sreća njegova dugo trajat neće.

Ničesar ne bo ostalo od njegove hrane, zato noben človek ne bo gledal za njegovimi dobrinami.

22 Sred izobilja u škripcu će se naći, svom će snagom na nj se oboriti bijeda.

V polnosti svoje zadostnosti bo v stiskah; vsaka roka zlobnega bo prišla nadenj.

23 I dok hranom bude trbuh svoj punio, Bog će na nj pustiti jarost svoga gnjeva, sasut' dažd strelica na meso njegovo.

Ko si namerava napolniti svoj trebuh, bo Bog nadenj vrgel razjarjenost svojega besa in ta bo deževala nadenj, medtem ko jé.

24 Ako i izmakne gvozdenom oružju, luk će mjedeni njega prostrijeliti.

Pobegnil bo pred železnim orožjem in lok iz jekla ga bo prebodel.

25 Strijelu bi izvuk'o, al' mu probi leđa, a šiljak blistavi viri mu iz žuči. Kamo god krenuo, strepnje ga vrebaju,

Ta je izvlečen in prihaja iz telesa. Da, lesketajoč meč prihaja iz njegovega žolča; strahote so nad njim.

26 na njega tmine sve tajom očekuju. Vatra ga ništi, ni od kog zapaljena, i proždire sve pod njegovim šatorom.

Vsa tema bo skrita v njegovih skritih krajih. Ogenj, ki se ni razgorel, ga bo požrl; slabo bo šlo s tistim, ki je ostal v njegovem šotoru.

27 Gle, nebo krivicu njegovu otkriva i čitava zemlja na njega se diže.

Nebesa bodo razodela njegovo krivičnost in zemlja se bo dvignila zoper njega.

28 Njegovu će kuću raznijeti poplava, otplaviti je u dan Božje jarosti.

Donos njegove hiše bo odšel in njegove dobrine bodo odtekle na dan njegovega besa.

29 Takvu sudbinu Bog priprema zlikovcu i takvu baštinu on mu dosuđuje.”

To je delež zlobnemu človeku od Boga in od Boga določena mu dediščina.«