傳道書 2
1 我心裏說：「來吧，我以喜樂試試你，你好享福！」誰知，這也是虛空。
Ја рекох у срцу свом: Дај да те окушам весељем; уживај добра. Али гле и то беше таштина.
2 我指嬉笑說：「這是狂妄。」論喜樂說：「有何功效呢？」
Смеху рекох: Лудујеш; и весељу: Шта то радиш?
3 我心裏察究，如何用酒使我肉體舒暢，我心卻仍以智慧引導我；又如何持住愚昧，等我看明世人，在天下一生當行何事為美。
Размишљах у срцу свом да пуштам тело своје на пиће, и срцем својим управљајући мудро да се држим лудости докле не видим шта би добро било синовима људским да чине под небом док су живи.
4 我為自己動大工程，建造房屋，栽種葡萄園，
Велика дела учиних: сазидах себи куће, насадих себи винограде;
5 修造園囿，在其中栽種各樣果木樹；
Начиних себи вртове и воћњаке, и насадих у њима свакојаких дрвета родних;
6 挖造水池，用以澆灌嫩小的樹木。
Начиних себи језера водена да заливам из њих шуму где расту дрвета;
7 我買了僕婢，也有生在家中的僕婢；又有許多牛群羊群，勝過以前在耶路撒冷眾人所有的。
Набавих себи слуга и слушкиња, и имах слуга рођених у кући мојој; и имах говеда и оваца више од свих који бише пре мене у Јерусалиму;
8 我又為自己積蓄金銀和君王的財寶，並各省的財寶；又得唱歌的男女和世人所喜愛的物，並許多的妃嬪。
Такође накупих себи сребра и злата и заклада од царева и земаља; набавих себи певача и певачица и милина људских, и справа музичких свакојаких.
9 這樣，我就日見昌盛，勝過以前在耶路撒冷的眾人。我的智慧仍然存留。
И тако постах већи и силнији од свих који бише пре мене у Јерусалиму; и мудрост моја оста са мном.
10 凡我眼所求的，我沒有留下不給它的；我心所樂的，我沒有禁止不享受的；因我的心為我一切所勞碌的快樂，這就是我從勞碌中所得的分。
И шта год жељаху очи моје, не брањах им нити ускраћивах срцу свом какво весеље, него се срце моје весељаше са сваког труда мог, и то ми беше део од сваког труда мог.
11 後來，我察看我手所經營的一切事和我勞碌所成的功。誰知都是虛空，都是捕風；在日光之下毫無益處。
А кад погледах на сва дела своја што урадише руке моје, и на труд којим се трудих да урадим, гле, све беше таштина и мука духу, и нема користи под сунцем.
12 我轉念觀看智慧、狂妄，和愚昧。在王以後而來的人還能做甚麼呢？也不過行早先所行的就是了。
Тада се обратих да видим мудрост и лудост и безумље, јер шта би чинио човек који би настао после цара? Шта је већ учињено.
13 我便看出智慧勝過愚昧，如同光明勝過黑暗。
И видех да је боља мудрост од лудости, као што је боља светлост од мрака.
14 智慧人的眼目光明，愚昧人在黑暗裏行。我卻看明有一件事，這兩等人都必遇見。
Мудри има очи у глави, а безумни иде по мраку; али такође дознах да једнако бива свима.
15 我就心裏說：「愚昧人所遇見的，我也必遇見，我為何更有智慧呢？」我心裏說，這也是虛空。
Зато рекох у срцу свом: Мени ће бити као безумнику што бива; шта ће ми дакле помоћи што сам мудар? И рекох у срцу свом: и то је таштина.
16 智慧人和愚昧人一樣，永遠無人記念，因為日後都被忘記；可歎智慧人死亡，與愚昧人無異。
Јер се неће спомињати мудрац као ни безумник до века; јер што сада јесте, све се заборавља после, и мудрац умире као и безумник.
17 我所以恨惡生命；因為在日光之下所行的事我都以為煩惱，都是虛空，都是捕風。
Зато ми омрзе живот, јер ми није мило шта бива под сунцем, јер је све таштина и мука духу.
18 我恨惡一切的勞碌，就是我在日光之下的勞碌，因為我得來的必留給我以後的人。
И омрзе ми сав труд мој око ког се трудих под сунцем, јер ћу га оставити човеку који ће настати након мене.
19 那人是智慧是愚昧，誰能知道？他竟要管理我勞碌所得的，就是我在日光之下用智慧所得的。這也是虛空。
И ко зна хоће ли бити мудар или луд? И опет ће бити господар од свега труда мог око ког се трудих и мудровах под сунцем. И то је таштина.
20 故此，我轉想我在日光之下所勞碌的一切工作，心便絕望。
Зато дођох на то да ми срце изгуби надање о сваком труду око ког се трудих под сунцем.
21 因為有人用智慧、知識、靈巧所勞碌得來的，卻要留給未曾勞碌的人為分。這也是虛空，也是大患。
Јер има људи који се труде мудро и разумно и право, па то остављају у део другом који се није трудио око тога. И то је таштина и велико зло.
22 人在日光之下勞碌累心，在他一切的勞碌上得着甚麼呢？
Јер шта има човек од свега труда свог и од муке срца свог, коју подноси под сунцем?
23 因為他日日憂慮，他的勞苦成為愁煩，連夜間心也不安。這也是虛空。
Јер су сви дани његови мука, а послови његови брига; ни ноћу се не одмара срце његово. И то је таштина.
24 人莫強如吃喝，且在勞碌中享福，我看這也是出於上帝的手。
Није ли, дакле, добро човеку да једе и пије и да гледа да му је души добро од труда његовог? Ја видех и то да је из руке Божије.
25 論到吃用、享福，誰能勝過我呢？
Јер ко је јео и уживао више него ја?
26 上帝喜悅誰，就給誰智慧、知識，和喜樂；惟有罪人，上帝使他勞苦，叫他將所收聚的、所堆積的歸給上帝所喜悅的人。這也是虛空，也是捕風。
Јер човеку који Му је по вољи даје мудрост и разум и радост, а грешнику даје муку да сабира и скупља да да ономе који је по вољи Богу. И то је таштина и мука духу.
