< 傳道書 4 >

1 我又轉念,見日光之下所行的一切欺壓。看哪,受欺壓的流淚,且無人安慰;欺壓他們的有勢力,也無人安慰他們。
Опет видех све неправде које се чине под сунцем, и гле, сузе оних којима се чини неправда, и немају ко би их потешио ни снаге да се избаве из руку оних који им чине неправду; немају никога да их потеши.
2 因此,我讚歎那早已死的死人,勝過那還活着的活人。
Зато хвалих мртве који већ помреше више него живе који још живе.
3 並且我以為那未曾生的,就是未見過日光之下惡事的,比這兩等人更強。
Али је бољи и од једних и од других онај који још није постао, који није видео зло што бива под сунцем.
4 我又見人為一切的勞碌和各樣靈巧的工作就被鄰舍嫉妒。這也是虛空,也是捕風。
Јер видех сваки труд и свако добро дело да од њега бива завист човеку од ближњег његовог. И то је таштина и мука духу.
5 愚昧人抱着手,吃自己的肉。
Безумник склапа руке своје, и једе своје тело:
6 滿了一把,得享安靜,強如滿了兩把,勞碌捕風。
Боља је једна грст у миру него обе грсти с трудом и муком у духу.
7 我又轉念,見日光之下有一件虛空的事:
Опет видех таштину под сунцем:
8 有人孤單無二,無子無兄,竟勞碌不息,眼目也不以錢財為足。他說:「我勞勞碌碌,刻苦自己,不享福樂,到底是為誰呢?」這也是虛空,是極重的勞苦。
Има ко је сам, инокосан, нема ни сина ни брата, и опет нема краја труду његовом, и очи његове не могу да се насите богатства; а не мисли: За кога се мучим и одузимам својој души добра? И то је таштина и зао посао.
9 兩個人總比一個人好,因為二人勞碌同得美好的果效。
Боље је двојици него једном, јер имају добру добит од свог труда.
10 若是跌倒,這人可以扶起他的同伴;若是孤身跌倒,沒有別人扶起他來,這人就有禍了。
Јер ако један падне, други ће подигнути друга свог; а тешко једном! Ако падне, нема другог да га подигне.
11 再者,二人同睡就都暖和,一人獨睡怎能暖和呢?
Још ако двојица спавају заједно, греје један другог; а један како ће се згрејати?
12 有人攻勝孤身一人,若有二人便能敵擋他;三股合成的繩子不容易折斷。
И ако би ко надјачао једног, двојица ће му одолети; и трострука врпца не кида се лако.
13 貧窮而有智慧的少年人勝過年老不肯納諫的愚昧王。
Боље је дете убого, а мудро него цар стар, а безуман, који се већ не зна поучити.
14 這人是從監牢中出來作王,在他國中,生來原是貧窮的。
Јер један излази из тамнице да царује, а други који се роди да царује осиромаши.
15 我見日光之下一切行動的活人都隨從那第二位,就是起來代替老王的少年人。
Видех све живе који ходе под сунцем где пристају за дететом другим, које ће ступити на његово место.
16 他所治理的眾人就是他的百姓,多得無數;在他後來的人尚且不喜悅他。這真是虛空,也是捕風。
Нема краја народу који беше пред њим, а који после настану неће се радовати њему. И то је таштина и мука духу.

< 傳道書 4 >