Lucas 24
1 Y o brotoboro e dramia chaláron muy de clarico al sepulchro, lliguerando o bue, sos terelaban quinado.
А у први дан недељни дођоше врло рано на гроб, и донесоше мирисе што приправише, и неке друге жене с њима;
2 Y alacháron a bar revueltisarada del sepulchro.
Али нађоше камен одваљен од гроба.
3 Y chalando enrún, na alacháron o trupos e Erañoró Jesus,
И ушавши не нађоше тело Господа Исуса.
4 Y anacó, que sinando perelales de dal por ocono, he acoi dui gachés, sos se mequeláron dicar sunparal á siras sat coneles resplandecientes.
И кад се оне чуђаху томе, гле, два човека сташе пред њима у сјајним хаљинама;
5 Y sasta sinaban medrosas, y voltisaraban a chiche ostely al chiquen, les penáron: ¿Presas orotais enrun os mules al que vivisarela?
А кад се оне уплашише и оборише лица к земљи, рекоше им: Што тражите Живога међу мртвима?
6 Na sinela acoi, presas se ha ardiñado: ojaraos de ma penó á sangue, sinando aun andré Galiléa,
Није овде; него устаде; опомените се како вам каза кад беше још у Галилеји,
7 Penando: Jomte que o Chaboro e manu sinele entreguisarado andré bastes es manuces chores, y que sinele trijulado, y ardiñele al trincho chibes.
Говорећи да Син човечији треба да се преда у руке људи грешника и да се разапне и трећи дан да устане.
8 Entonces se ojaráron de las vardas de ó.
И опоменуше се речи Његових.
9 Y chalando abrí del sepulchro, se guilláron á penar saro ocono á os once, y á sares os averes.
И вративши се од гроба јавише све ово једанаесторици и свима осталим.
10 Y siras sos laneláron á os Apóstoles oconas buchias sinaban Maria Magdalena, y Juana, y Maria Dai de Santiago, y as averes sos sinaban sat siras.
А то беше Магдалина Марија и Јована и Марија Јаковљева и остале с њима које казаше ово апостолима.
11 Y junos tereláron por chichi oconas vardas, y na las pachibeláron.
И њима се учинише њихове речи као лаж, и не вероваше им.
12 Tami Pedro ardiñandose, se guilló al sepulchro, y bajandose, dicó solo á os dicles, sos sinaban chibados oté, y se chaló zibando enré sí ma habia anacado.
А Петар уставши отрча ка гробу, и наткучивши се виде саме хаљине где леже, и отиде чудећи се у себи шта би.
13 Y dui de janos ocola matejo chibes, chalaban á yeque gau araquerado Emmaus, dur de Jerusalém sasta de zoi millas.
И гле, двојица од њих иђаху у онај дан у село које беше далеко од Јерусалима шездесет потркалишта и зваше се Емаус.
14 Y junos chalában chamuliando enré si de sarias oconas buchias sos habian anacado.
А они говораху међу собом о свима овим догађајима.
15 Y sasta sinaban penando y chamuliando o yeque sat o aver, bigoreó á junos o matejo Jesus, y piraba sat junos.
И кад се они разговараху и запиткиваху један другог, и Исус приближи се, и иђаше с њима.
16 Tami as aquias de junos sinaban ucharadas, somia que na le pincharasen.
А очи им се држаху да Га не познаше.
17 Y les penó: ¿Qué vardas sinelan oconas, sos chamulais enré sangue pirando? Y presas sinelais charavares?
А Он им рече: Какав је то разговор који имате међу собом идући, и што сте невесели?
18 Y rudelando yeque de junos, arquerado Cleóphas, le penó: ¿Tucue gringó andré Jerusalém: y na chanelas ma ha anacado oté oconas chibéses.
А један, по имену Клеопа, одговарајући рече Му: Зар си ти један од црквара у Јерусалиму који ниси чуо шта је у њему било ових дана?
19 O les penó: ¿Que buchí? Y rudeláron: De Jesus Nazareno, sos sinaba yeque gacho Propheta, silnó andré obras y andré vardas anglal de Debél y de sari a sueti;
И рече им: Шта? А они Му рекоше: За Исуса Назарећанина, који беше пророк, силан у делу и у речи пред Богом и пред свим народом;
20 Y sasta le entreguisaráron os Pontesquerés y amáres Manclayes á condenacion de meripen, y o trijuláron:
Како Га предадоше главари свештенички и кнезови наши те се осуди на смрт, и разапеше Га?
21 Tami mu fronsaperabamos, que ó sinaba sos terelaba de diñar mestepé á Israel; o mas choro sinela, que sejonia sinela o trincho chibés, que oconas buchias han anacado.
А ми се надасмо да је Он Онај који ће избавити Израиља; али сврх свега тога ово је данас трећи дан како то би.
22 Aunque yeques cadchias de amarias nos han querelado darañar; siras anglal e clarico chaláron al sepulchro.
А уплашише нас и жене неке од наших које су биле рано на гробу,
23 Y na terelando alachado desquero trupo, limbidiáron, penando que habian dicado oté vision de Manfarieles, sos penelan que ó vivisarela.
И не нашавши тела његовог дођоше говорећи да су им се анђели јавили који су казали да је Он жив.
24 Y yeques de amares plalores chaláron al sepulchro, y lo alacháron andiar sasta as cadchias lo habian penado; tami á ó na lo alacháron.
И идоше једни од наших на гроб, и нађоше тако као што и жене казаше, али Њега не видеше.
25 Y Jesus penó á junos: ¡O dinelés y tardos de carlochin, para pachibelar o saro sos os Prophetas han penado!
И Он им рече: О безумни и спорог срца за веровање свега што говорише пророци!
26 ¿Na jomte, que o Christo urjiyase oconas buchias, y que andiar chalase enré desquero chimusolano?
Није ли то требало да Христос претрпи и да уђе у славу своју?
27 Y se chitó á penar desde Moysés y de sarés os Prophetas, chibando en dundun as randiñipenes sos chamulian de ó.
И почевши од Мојсија и од свих пророка казиваше им шта је за Њега у свему писму.
28 Y bigoreáron al gau, á duque chalaban: Y ó diñó simaches de chalar mas dur.
И приближише се к селу у које иђаху, и Он чињаше се да хоће даље да иде.
29 Tami o detereláron sat sila, penando: Queda tucue sat amangue, presas tasata sinela, y o cam ha chalado ostely. Y chaló andré sat junós.
И они Га устављаху говорећи: Остани с нама, јер је дан нагао, и близу је ноћ. И уђе с њима да ноћи.
30 Y sinando bejelado sat junos á la mensalli, ustiló o tato, y o majarificó: y terelando asparabado, se lo diñaba.
И кад сеђаше с њима за трпезом, узе хлеб и благословивши преломи га и даде им.
31 Y sináron despandadas as aquias de junós, y lo pincharáron; y ó entonces se najó de desquerias aquias.
Тада се њима отворише очи и познаше Га. И Њега нестаде.
32 Y penáron yeque á aver: ¿Pre baji na bucharaba amaro carlochin enrún amangue, pur andré o drun chamuliaba sat amangue, chibando en dundun as randiñipenes?
И они говораху један другом: Не гораше ли наше срце у нама кад нам говораше путем и кад нам казиваше писмо?
33 Y ardiñandose andré a mateja ocána, limbidiáron á Jerusalém: y alacháron catanés á os once, y á junos sos sinaban sat junós,
И уставши онај час, вратише се у Јерусалим, и нађоше у скупу једанаесторицу и који беху с њима,
34 Sos penáron; Chachipen, ha ardiñado o Erañó, y se ha diado á Simón.
Који говораху: Заиста устаде Господ, и јави се Симону.
35 Y junos penáron ma les terelaba anacado andré o drun y sasta le habian pincherado al asparabar o tato.
И они казаше шта би на путу, и како Га познаше кад преломи хлеб.
36 Y sinando chamuliando oconas buchias, se chitó Jesus en medio de junos, y les penó: Paz á sangue: menda sinelo, na darañeleis.
А кад они ово говораху, и сам Исус стаде међу њима, и рече им: Мир вам.
37 Presas junos perelales de dal, y canguelo, penchababan que diquelaban yeque barbalé.
А они се уплашише, и поплашени будући, мишљаху да виде духа.
38 Y les penó: ¿Presás terelais dal, y costunelan pensamientos á jirés carlochines?
И рече им: Шта се плашите? И зашто такве мисли улазе у срца ваша?
39 Diquelad minrias bastes y minrés pindrés, que menda matejo sinelo: pajabelad y diquelad, presas yeque barbalé na terela brinza ta cocális, sasta diquelais que terelo menda.
Видите руке моје и ноге моје: ја сам главом; опипајте ме и видите; јер дух тела и костију нема као што видите да ја имам.
40 Y penado ocono, les dió as bastes y os pindrés.
И ово рекавши показа им руке и ноге.
41 Tami sasta aun na astisirasen creer, sinando maravillados de pesquital, les penó: ¿Terelais acoi buchi que jamar?
А док они још не вероваху од радости и чуђаху се рече им: Имате ли овде шта за јело?
42 Y junos le laneláron yeque arecata de macho querabado, y yeque frimita de anguin.
А они Му даше комад рибе печене, и меда у саћу.
43 Y habiendo jamado anglal de junos, ustiló as sobras, y se les diñó.
И узевши изједе пред њима.
44 Y les penó: Oconas sinelan as vardas sos pené á sangue, sinando aun con-a-sangue, que jomte que se perele o saro ma sinela libanado de mangue andré a Eschastra de Moysés, y andré os Prophetas, y andré os Psalmes.
И рече им: Ово су речи које сам вам говорио још док сам био с вама, да све треба да се сврши шта је за мене написано у закону Мојсијевом и у пророцима и у псалмима.
45 Entonces les despandó a suncai, somia que jabillasen as randiñapenes.
Тада им отвори ум да разумеју писмо.
46 Y les penó: Andiar sinela libanado, y andiar jomte que o Christo urjiyaráse, y ardiñáse al trincho chibes de enrún os mulés:
И рече им: Тако је писано, и тако је требало да Христос пострада и да устане из мртвих трећи дан;
47 Y que se chamuliase andré desquero nao penitencia y mecos de grecos á sari a sueti, y brotoboro á Jerusalém.
И да се проповеда покајање у име Његово и опроштење греха по свим народима почевши од Јерусалима.
48 Y sangue marchirés sinelais de ocónas buchias.
А ви сте сведоци овоме.
49 Y menda bichabelo opré sangue á la buchi prometida de minrio Dada: Tami sangue permaneced acoi andré o foros, disde que sinelais perelalés de la sila e udscho.
И гле, ја ћу послати обећање Оца свог на вас; а ви седите у граду јерусалимском док се не обучете у силу с висине.
50 Y os sicabó abrí disde Bethania: y ardiñando desqueres hastes os majarificó.
И изведе их напоље до Витаније, и подигнувши руке своје благослови их.
51 Y anacó, que o chiros que os majarificaba, se najó de junos, y sinaba lliguerado al Tarpe.
И кад их благосиљаше, одступи од њих, и узношаше се на небо.
52 Y junos despues de buchararse al chiquen y querelarle adoracion, se limbidiáron á Jerusalém sat bari pesquital.
И они Му су поклонише, и вратише се у Јерусалим с великом радошћу.
53 Y sinaban deltó andré a cangrí loando ta majarificando á Debél. Unga. Saboca Enrecar Debel Ererio. Chachipè.
И беху једнако у цркви хвалећи и благосиљајући Бога. Амин.
