< Плач Еремиев 3 >

1 Аз съм човек, който видях скръб от тоягата на Неговия гняв.
Ko au ko e tangata kuo mamata ki he mamahi ʻi he meʻa tā ʻa hono houhau.
2 Той ме е водил и завел в тъмнина, а не във виделина.
Kuo ne tataki au mo ʻomi au ki he poʻuli, kae ʻikai ki he maama.
3 Навярно против мене обръща повторно ръката Си всеки ден.
Ko e moʻoni kuo ne liliu kiate au, ʻoku ne liliu hono nima kiate au ʻi he ʻaho kotoa.
4 Застари месата ми и кожата ми; строши костите ми.
Ko hoku kili mo hoku kakano kuo ne ngaohi ke motuʻa; kuo ne fesiʻi hoku ngaahi hui.
5 Издигна против мене укрепления; и окръжи ме с горест и труд.
Kuo ne langaʻi meʻa kiate au, pea kuo ne takatakai au ʻaki ʻae kona mo e mamahi.
6 Тури ме да седна в тъмнина като отдавна умрелите.
Kuo ne fokotuʻu au ʻi he ngaahi potu fakapoʻuli, ʻo hangē ko kinautolu naʻe pekia ʻi muʻa.
7 Обгради ме, та да не мога да изляза; отегчи веригите ми.
Kuo ne ʻāʻi takatakai au pea ʻoku ʻikai te u faʻa hao kituʻa: kuo ne fakamamafa ʻa ʻeku haʻi ukamea.
8 Още и когато викам и ридая, Той отблъсва молитвата ми.
‌ʻO kau ka tangi foki mo kalanga, ʻoku ne taʻetokangaʻi ʻeku kole.
9 Огради с дялани камъни пътищата ми; изкриви пътеките ми.
Kuo ne ʻāʻi hoku ngaahi hala ʻaki ʻae ngaahi maka kuo tā, kuo ne fakapikoʻi hoku ngaahi hala.
10 Стана ми като мечка в засада, като лъв в скришни места.
Naʻa ne hangē ha pea ʻoku toitoi kiate au, pea hangē ha laione ʻi he ngaahi potu lilo.
11 Отби настрана пътищата ми, и ме разкъса; направи ме пуст.
Kuo ne mimioʻi hoku ngaahi ʻaluʻanga, pea kuo ne haehae au fakaikiiki: kuo ne ngaohi au ke lala pe.
12 Запъна лъка Си, и ме постави като прицел на стрела.
Kuo ne teke ʻa ʻene kaufana, pea kuo ne fokotuʻu au ko e fakaʻilonga ki he ngahau.
13 Заби в бъбреците ми стрелите на тула Си.
Kuo ne pule ki he ngaahi ngahau ʻo ʻene tangai ke ʻasi ki hoku ngaahi kongaloto.
14 Станах за присмех на всичките си люде, и за песен на тях цял ден.
Ko e manukiʻanga au ki hoku kakai; pea ko ʻenau tāʻanga ʻi he ʻaho kotoa pē.
15 Насити ме с горчивини, опи ме с пелин.
Kuo ne fakafonu au ʻaki ʻae kona, kuo ne fakakonaʻi au ʻaki ʻae konaʻiʻī.
16 При това, счупи зъбите ми с камъчета; покри ме с пепел.
Kuo ne fesiʻi foki hoku kau nifo ʻaki ʻae kilikili, kuo ne pani au ʻaki ʻae efu.
17 Отблъснал си душата ми далеч от мира; забравих благоденствието.
Pea kuo ke hiki hoku laumālie ke mamaʻo mei he melino: naʻe ngalo ʻiate au ʻae monūʻia.
18 И рекох: Погина увереността ми и надеждата ми като отдалечена от Господа.
Pea ne u pehē, “Ko ʻeku mālohi mo ʻeku ʻamanaki kuo ʻauha meia Sihova;”
19 Помни скръбта ми и изпъждането ми, пелина и жлъчката.
‌ʻI heʻeku manatu ki hoku mahaki pea mo ʻeku mamahi, ʻae kona pea mo e ʻahu.
20 Душата ми, като ги помни непрестанно, се е дълбоко смирила.
‌ʻOku kei manatu ki ai hoku laumālie, pea ʻoku angavaivai ia ʻiate au.
21 Обаче това си наумявам, поради което имам и надежда;
Ko ia ʻoku ou fakamanatu ki hoku loto, pea ko ia ʻoku ou kei maʻu ai ʻae ʻamanaki.
22 Че по милост Господна ние не се довършихме, понеже не чезнат щедростите Му.
Ko e meʻa ʻi he ʻaloʻofa ʻa Sihova ʻoku ʻikai te tau ʻauha, koeʻuhi ʻoku ʻikai ke ngata ʻene manavaʻofa.
23 Те се подновяват всяка заран; голяма е Твоята вярност.
‌ʻOku foʻou ia ʻi he pongipongi kotoa pē, ʻoku lahi hoʻo angatonu.
24 Господ е дял мой, казва душата ми; Затова, ще се надявам на Него.
‌ʻOku pehē ʻe hoku laumālie, “Ko hoku tofiʻa ʻa Sihova: ko ia te u ʻamanaki lelei ʻiate ia.”
25 Благ е Господ към ония, които го чакат, към душата, която го търси.
‌ʻOku lelei ʻa Sihova kiate kinautolu ʻoku tatali kiate ia, ki he laumālie ʻoku kumi kiate ia.
26 Добро е да се надява някой и тихо да очаква спасението то Господа.
‌ʻOku lelei ki he tangata ke ne ʻamanaki, pea ne tatali fakatatoka foki ki he fakamoʻui meia Sihova.
27 Добро е за човека да носи хомот в младостта си.
‌ʻOku lelei ki he tangata ke ne fua ʻae haʻamo ʻi heʻene kei talavou.
28 Нека седи насаме и мълчи, когато Господ му го наложи.
‌ʻOku ne nofo tokotaha pe, pea ʻoku longo pe, koeʻuhi kuo ne fua ia ʻe ia pe.
29 Нека тури устата си в пръстта негли има още надежда.
‌ʻOku ne ʻai hono ngutu ʻi he efu, ko e meʻa naʻa ʻoku kei ai ha ʻamanaki.
30 Нека подаде бузата си на онзи, който го бие; нека се насити с укор.
‌ʻOku ne tuku hono kouʻahe kiate ia ʻoku ne taaʻi ia: ʻoku ne pito ʻaupito ʻi he lauʻi kovi.
31 Защото Господ не отхвърля до века.
He koeʻuhi ʻe ʻikai liʻaki ke lauikuonga ʻe Sihova:
32 Понеже, ако и да наскърби, Той пак ще и да се съжали според многото Си милости.
He kapau te ne fakamamahi, ka te ne manavaʻofa foki ʻo fakatatau ki hono lahi ʻo ʻene ngaahi ʻaloʻofa.
33 Защото не оскърбява нито огорчава от сърце човешките чада.
He ʻoku ʻikai te ne fie tautea, pe fakamamahi ʻae fānau ʻae tangata.
34 Да се тъпчат под нозе всичките затворници на света,
Ke laiki ʻi hono lalo vaʻe ʻae ngaahi pōpula kotoa pē ʻo māmani,
35 Да се извраща съда на човека пред лицето на Всевишния,
Ke fakatafe ʻae totonu ʻoe tangata ʻi he ʻao ʻoe fofonga ʻoe Fungani Māʻoniʻoni,
36 Да се онеправдава човека в делото му, - Господ не одобрява това.
Ke kākaaʻi ʻae tangata ʻi hono fakamaauʻi ʻoku ʻikai lelei ai ʻa Sihova.
37 Кой ще е онзи, който казва нещо, и то става, без да го е заповядал Господ?
Ko hai ia ʻoku fakahā, pea ʻoku hoko ia, ʻo kapau ʻoku ʻikai ke fekau ʻe Sihova?
38 Из устата на Всевишния не излизат ли и злото и доброто?
‌ʻOku ʻikai ke ʻalu mei he fofonga ʻoe Fungani Māʻolunga ʻae lelei mo e kovi.
39 Защо би пороптал жив човек, всеки за наказанието на греховете си?
Ko e hā ʻoku lāunga ai ʻae tangata moʻui, ʻae tangata koeʻuhi ko e tautea ʻo ʻene ngaahi angahala?
40 Нека издирим и изпитаме пътищата си, и нека се върнем при Господа.
Ke tau kumi mo ʻahiʻahiʻi hotau ngaahi ʻaluʻanga, pea toe tafoki kia Sihova.
41 Нека издигнем сърцата си и ръцете си към Бога, който е на небесата, и нека речем:
Ke tau hiki hake hotau loto mo hotau nima ki he ʻOtua ʻi he ngaahi langi.
42 Съгрешихме и отстъпихме; Ти не си ни простил.
“Kuo mau fai talangataʻa, pea kuo mau angatuʻu: ʻoku teʻeki ai te ke fakamolemole.
43 Покрил си се с гняв и гонил си ни, убил си без да пощадиш.
“Kuo ke ʻuʻufi ʻaki ʻae houhau, pea fakatangaʻi ʻakimautolu: kuo ke tāmateʻi pea naʻe ʻikai te ke manavaʻofa.
44 Покрил си се с облак, за да не премине молитвата ни.
Kuo ke ʻufiʻufi koe ʻaki ʻae ʻao, ke ʻoua naʻa ʻasi atu ʻa ʻemau kole.
45 Направил си ни като помия и смет всред племената.
Kuo ke ngaohi ʻakimautolu ko e efe mo e ʻotoʻota ʻi he lotolotonga ʻoe kakai.
46 Всичките ни неприятели отвориха широко устата си против нас.
“Kuo mafaʻa ʻae ngutu ʻa homau kau fili kotoa pē kiate kimautolu.
47 Страх и пропастта ни налетяха, запустение и разорение.
Kuo hoko mai ʻae manavahē mo e tauhele kiate kimautolu, ʻae lala mo e ʻauha.”
48 Водни потоци излива окото ми поради разорението на дъщерята на людете ми.
‌ʻOku tafe hifo hoku mata, hangē ko e ngaahi vaitafe, koeʻuhi ko e ʻauha ʻae ʻofefine ʻo hoku kakai.
49 Окото ми пролива сълзи и не престава, защото няма отрада.
“ʻOku tafe hifo ʻa hoku mata, pea ʻikai ʻosi, ʻoku ʻikai siʻi ke tuku.
50 Докато не се наведе Господ и не погледне от небесата.
Ke ʻoua ke ʻafio mai ʻa Sihova, pea vakai mei he langi.
51 Окото ми прави душата ми да ме боли поради всичките дъщери на града ми.
Ko hoku mata ʻoku ne ueʻi hoku loto, koeʻuhi ko e ngaahi ʻofefine kotoa pē ʻo ʻeku kolo.
52 Ония, които ми са неприятели без причина, ме гонят непрестанно като птиче.
“Naʻe tuli fakamamahi au ʻe hoku kau fili hangē ha manupuna, taʻehanoʻuhinga.
53 Отнеха живота ми в тъмницата, и хвърлиха камък върху мене.
Kuo nau motuhi ʻeku moʻui ʻi he fale fakapōpula, pea kuo lī ha maka kiate au.
54 Води стигнаха над главата ми; рекох: Свърших се.
naʻe melemo hoku ʻulu ʻi he ngaahi vai; pea ne u toki pehē, ‘Kuo motuhi au.’
55 Призовах името Ти, Господи, от най-дълбоката тъмница.
“ʻE Sihova ne u ui ki ho huafa mei he fale fakapōpula taumamaʻo.
56 Ти чу гласа ми; не затваряй ухото Си за въздишането ми, за вопъла ми;
Kuo ke fanongo ki hoku leʻo; ʻoua naʻa ke fufū ho fofonga ki heʻeku mānava, ki heʻeku tangi.
57 Приближил си се в деня, когато Те призовах; рекъл си: Не бой се.
Naʻa ke ʻunuʻunu mai ʻo ofi ʻi he ʻaho ko ia ne u ui kiate koe: naʻa ke pehē, “ʻOua naʻa manavahē.”
58 Застъпил си се Господи, за делото на душата ми; изкупил си живота ми.
“ʻE Sihova kuo ke langomakiʻi hoku laumālie; kuo ke huhuʻi ʻeku moʻui.
59 Видял си, Господи, онеправданието ми; отсъди делото ми.
‌ʻE Sihova kuo ke ʻafioʻi ki he kovi kuo fai kiate au, fakamaau ʻe koe ʻeku meʻa.
60 Видял си всичките им отмъщения и всичките им замисли против мене.
Kuo ke ʻafio ki heʻenau lili kotoa pē, mo ʻenau ngaahi filioʻi kiate au.
61 Ти си чул, Господи, укоряването им и всичките им замисли против мене,
“ʻE ʻEiki kuo ke fanongo ki heʻenau taukae, pea mo ʻenau ngaahi filioʻi kiate au;
62 Думите на ония, които се подигат против мене, и кроежите им против мене цял ден.
‌ʻae loungutu ʻonautolu naʻe tuʻu hake kiate au, pea mo ʻenau fakatupu meʻa kiate au ʻi he ʻaho kotoa pē.
63 Виж, кога седят и кога стават аз им съм песен.
Vakai ki heʻenau nofo hifo mo ʻenau tuʻu hake; ko au ko ʻenau taʻanga.
64 Ще им въздадеш, Господи, въздаяние според делата на ръцете им;
“ʻE ʻEiki ke ke tuku kiate kinautolu ha totongi, ʻo fakatatau ki he ngāue ʻa honau nima.
65 Ще им дадеш, като клетвата Си върху тях, окаменено сърце;
Tuku kiate kinautolu ʻae mamahi ʻoe loto, ʻa hoʻo malaʻia kiate kinautolu.
66 Ще ги прогониш с гняв, и ще ги изтребиш изпод небесата Господни.
Fakatanga mo fakaʻauha ʻakinautolu ʻi he houhau mei he lalo langi ʻa Sihova.

< Плач Еремиев 3 >