সামসঙ্গীত 57
1 ১ হে ঈশ্বৰ, মোক কৃপা কৰা, মোক কৃপা কৰা; কিয়নো মোৰ প্ৰাণে তোমাতেই আশ্রয় লৈছে; এনে কি, এই আপদবোৰ শেষ নহয়মানে, মই তোমাৰ ডেউকাৰ ছাঁত আশ্ৰয় লম।
Смилуј се на ме, Боже, смилуј се на ме; јер се у Тебе узда душа моја, и под сен крила Твојих склањам се док не прођу невоље.
Призивам Бога Вишњег, Бога, који ми добро чини;
3 ৩ মোক গ্ৰাস কৰিব খোজা জনে নিন্দা কৰা সময়ত, তেওঁ স্বৰ্গৰ পৰা পঠাই মোক পৰিত্ৰাণ কৰিব; (চেলা) ঈশ্বৰে নিজ দয়া আৰু সত্যতা পঠাই দিব।
Да пошаље с неба и сачува ме, да посрами оног који тражи да ме прождре; да пошаље Бог милост своју и истину своју.
4 ৪ মোৰ জীৱন শত্রুবোৰৰ মাজত আছে, সেই লোকসকলৰ দাঁত বৰছা আৰু কাঁড় স্বৰূপ, আৰু যিবোৰৰ জিভা চোকা তৰোৱাল স্বৰূপ, এনে অগ্নি-শিখা স্বৰূপ মনুষ্য সন্তানবোৰৰ মাজত মই শুইছোঁ।
Душа је моја међу лавовима, лежим међу онима који дишу пламеном. Зуби су синова људских копља и стреле, и њихов језик мач оштар.
Узвиси се више небеса, Боже, по свој земљи нека буде слава Твоја!
6 ৬ সিহঁতে মোৰ ভৰিলৈ জাল পাতিলে; মোৰ প্ৰাণ নত হৈছে। সিহঁতে মোৰ সন্মুখত গাত খানিলে; সিহঁত নিজেই তাৰ ভিতৰত পৰিল। (চেলা)
Метнуше замку ногама мојим, и стегоше душу моју, ископаше преда мном јаму, и сами падоше у њу.
Утврдило се срце моје, Боже, утврдило се срце моје; певаћу Те и славићу.
Пробуди се, славо моја, пробуди се, псалтире и гусле; устаћу рано.
Хвалићу Господа по народима, певаћу Ти по племенима.
Јер је велика до небеса милост Твоја, и истина Твоја до облака.
Узвиси се више небеса, Боже, по свој земљи нека буде слава Твоја!
