Preface
Read
+
Publisher
Nainoia, Inc.
PO Box 462, Bellefonte, PA 16823
(814) 470-8028
Nainoia Inc, Publisher
LinkedIn/NAINOIA-INC
Third Party Publisher Resources
Request Custom Formatted Verses
Please contact us below
Submit your proposed corrections
I understand that the Aionian Bible republishes public domain and Creative Commons Bible texts and that volunteers may be needed to present the original text accurately. I also understand that apocryphal text is removed and most variant verse numbering is mapped to the English standard. I have entered my corrections under the verse(s) below. Proposed corrections to the Serbian Bible, Karadzic/Danicic, Acts Chapter 27 https://www.AionianBible.org/Bibles/Serbian---Serbian-Ekavski-Bible/Acts/27 1) И као што би одређено да идемо у Талијанску, предаше и Павла и друге неке сужње капетану, по имену Јулију, од ћесареве чете. 2) А кад уђосмо у лађу адрамитску да пловимо у азијска места, отискосмо се; и с нама беше Аристарх Македонац из Солуна. 3) И други дан дођосмо у Сидон. И Јулије држаше Павла лепо, и допусти му да одлази к својим пријатељима и да га послужују. 4) И оданде одвезавши се допловисмо у Кипар, јер ветрови беху противни. 5) И препловивши пучину киликијску и памфилијску дођосмо у Миру ликијску. 6) И онде нашавши капетан лађу александријску која плови у Талијанску, метну нас у њу. 7) И пловивши много дана споро, и једва дошавши према Книду, јер нам ветар не даваше, допловисмо под Крит код Салмоне. 8) И једва се возећи поред краја, дођосмо на једно место које се зове Добра Пристаништа, код ког близу беше град Ласеја. 9) А пошто прође много времена, и већ пловљење не беше без страха, јер и пост већ беше прошао, саветоваше Павле 10) Говорећи им: Људи! Видим да ће пловљење бити с муком и великом штетом не само товара и лађе него и душа наших. 11) Али капетан послуша већма крманоша и господара од лађе неголи Павлове речи. 12) А не будући пристаниште згодно за зимовник, саветоваху многи да се одвезу оданде, не би ли како могли доћи до Финика, и онде да зимују у пристаништу критском, које гледа к југу и к западу. 13) И кад дуну југ, мишљаху да им се воља испуни, и подигнувши једра пловљаху покрај Крита. 14) Али не задуго потом дуну, насупрот њему, буран ветар који се зове Евроклидон. 15) А кад се лађа оте, и не могаше се ветру противити, предадосмо је валовима и ношаху нас. 16) А кад прођосмо мимо једно острво које се зове Клауда, једва могосмо удржати чамац, 17) Који извукавши, свакојако помагаху, те га привезасмо одозго за лађу; а бојећи се да не удари на пруд, спустисмо једра, и тако се плављасмо. 18) А кад нам веома досађиваше бура сутрадан избациваху товаре. 19) И у трећи дан својим рукама избацисмо алат лађарски. 20) А кад се ни сунце ни звезде за много дана не показаше, и бура не мала навалила, беше пропала сва нада да ћемо се избавити. 21) И кад се задуго није јело, онда Павле ставши преда њих рече: Требаше дакле, о људи! Послушати мене, и не отискивати се од Крита, и не имати ове муке и штете. 22) И ево сад вас молим да будете добре воље: јер ниједна душа од вас неће пропасти осим лађе; 23) Јер у ову ноћ стаде преда ме анђео Бога ког сам ја и коме служим, 24) Говорећи: Не бој се, Павле! Ваља ти доћи пред ћесара; и ево ти дарова Бог све који се возе с тобом. 25) Зато не бојте се, људи; јер верујем Богу да ће тако бити као што ми би речено. 26) Али ваља нам доћи на једно острво. 27) А кад би четрнаеста ноћ, и ми се у поноћи плављасмо по адријанској пучини, помислише лађари да се приближују к некаквој земљи. 28) И измеривши дубину нађоше двадесет хвати; и прошавши мало опет измерише, и нађоше петнаест хвати. 29) Онда бојећи се да како не ударе на прудовита места бацише са стражњег краја лађе четири ленгера, па се мољасмо Богу да сване. 30) А кад лађари гледаху да побегну из лађе, и спустише чамац у море изговарајући се као да хоће с предњег краја да спусте ленгере, 31) Рече Павле капетану и војницима: Ако ови не остану у лађи, ви не можете живи остати. 32) Тада војници одрезаше ужа на чамцу и пустише га те паде. 33) А кад хтеде да сване, мољаше Павле све да једу, говорећи: Четрнаести је дан данас како чекате и не једући живите ништа не окусивши. 34) Зато вас молим да једете: јер је то за ваше здравље. А ни једном од вас длака с главе неће отпасти. 35) И рекавши ово узе хлеб, и даде хвалу Богу пред свима, и преломивши стаде јести. 36) Онда се сви развеселивши и они једоше. 37) А у лађи беше нас душа свега двеста и седамдесет и шест. 38) И наситивши се јела, олакшаше лађу избацивши пшеницу у море. 39) А кад би дан не познаваху земље; него угледаше некакав залив с песком, на који се договорише ако буде могуће, да извуку лађу. 40) И подигнувши ленгере вожаху се по мору, и одрешивши ужа на крмама, и раширивши мало једро према ветрићу који дуваше, вожасмо се крају. 41) А кад дођосмо као на један језик, где се море као раздељује, насади се лађа; и предњи крај, који се насади, оста тврд да се не може помакнути, а крма се разбијаше од силе валова. 42) А војници се договорише да побију сужње, да који не исплива и не утече. 43) Али капетан желећи сачувати Павла забрани њихов договор, и заповеди онима који знаху пливати да искоче најпре, и да изиђу на земљу; 44) А остали једни на даскама а једни на чему од лађе. И тако изиђоше сви живи на земљу. Additional comments?
Refresh Captcha
The world's first Holy Bible un-translation!