Preface
Read
+
Publisher
Nainoia, Inc.
PO Box 462, Bellefonte, PA 16823
(814) 470-8028
Nainoia Inc, Publisher
LinkedIn/NAINOIA-INC
Third Party Publisher Resources
Request Custom Formatted Verses
Please contact us below
Submit your proposed corrections
I understand that the Aionian Bible republishes public domain and Creative Commons Bible texts and that volunteers may be needed to present the original text accurately. I also understand that apocryphal text is removed and most variant verse numbering is mapped to the English standard. I have entered my corrections under the verse(s) below. Proposed corrections to the Serbian Bible, Karadzic/Danicic, Acts Chapter 16 https://www.AionianBible.org/Bibles/Serbian---Serbian-Ekavski-Bible/Acts/16 1) Дође пак у Дерву и у Листру, и гле, онде беше неки ученик, по имену Тимотије, син неке жене Јеврејке која вероваше, а оца Грка; 2) За њега добро сведочаху браћа која беху у Листри и у Иконији. 3) Овог намисли Павле да узме са собом; и узе га, и обреза Јевреја ради који беху у оним местима: јер сви знаху оца његовог да беше Грк. 4) И кад пролажаху по градовима, предаваше им да држе уредбе које уредише апостоли и старешине у Јерусалиму. 5) А цркве се утврђиваху у вери, и сваки дан биваше их више. 6) А кад прођоше Фригију и галатијску земљу, забрани им Дух Свети говорити реч у Азији. 7) А кад дођоше у Мисију хтеше да иду у Витинију, и Дух не даде. 8) А кад прођоше Мисију, сиђоше у Троаду. 9) И Павлу се јави утвара ноћу: беше један човек из Македоније, и стајаше молећи га и говорећи: Дођи у Македонију и помози нам. 10) А кад виде утвару, одмах гледасмо да изиђемо у Македонију, дознавши да нас Господ позва да им проповедамо јеванђеље. 11) А кад се одвезосмо из Троаде, дођосмо у Самотрак, и сутрадан у Неапољ, 12) А оданде у Филибу, које је први град земље Македоније, насеље римско; и у оном граду остасмо неколико дана. 13) А у дан суботни изиђосмо из града к води где беше богомоља; и седавши говорисмо к женама које се беху сабрале. 14) И једна богобојазна жена, по имену Лидија, из града тијатирског, која продаваше скерлет, слушаше: и Господ отвори срце њено да пази на речи Павлове. 15) А кад се крсти она и кућа њена, мољаше нас говорећи: Ако мислите да ја верујем Господа, уђите у моју кућу и живите. И натера нас. 16) А догоди се кад иђасмо на молитву да нас срете једна робиња која имаше дух погађачки и врачајући доношаше велики добитак својим господарима. 17) Ова пође за Павлом и за нама, и викаше говорећи: Ови су људи слуге Бога Највишег, који јављају нама пут спасења. 18) И овако чињаше много дана. А кад се Павлу досади, окрену се и рече духу: Заповедам ти именом Исуса Христа, изиђи из ње. И изиђе у тај час. 19) А кад видеше њени господари да изиђе нада њиховог добитка, узеше Павла и Силу и одвукоше их на пазар ка кнезовима. 20) И доведавши их к војводама, рекоше: Ови су људи Јевреји, и муте по нашем граду, 21) И проповедају обичаје које нама не ваља примати ни творити, јер смо Римљани. 22) И слеже се народ на њих, и војводе издреше им хаљине, и заповедише да их шибају. 23) И пошто их здраво избише бацише их у тамницу, и заповедише тамничару да их добро чува. 24) Примивши такву заповест он их баци у најдоњу тамницу и ноге им метну у кладе. 25) А у поноћи беху Павле и Сила на молитви и хваљаху Бога; а сужњи их слушаху. 26) А уједанпут тако се врло затресе земља да се помести темељ тамнички; и одмах се отворише сва врата и свима спадоше окови. 27) А кад се пробуди тамничар и виде отворена врата тамничка, извади нож и хтеде да се убије, мислећи да су побегли сужњи. 28) А Павле повика здраво говорећи: Не чини себи зло никакво, јер смо ми сви овде. 29) А он заискавши свећу улете и дрхћући припаде к Павлу и Сили; 30) И изведавши их напоље рече: Господо! Шта ми треба чинити да се спасем? 31) А они рекоше: Веруј Господа Исуса Христа и спашћеш се ти и сав дом твој. 32) И казаше му реч Господњу, и свима који су у дому његовом. 33) И узе их у онај сат ноћи и опра им ране; и крсти се он и сви његови одмах. 34) И уведавши их у свој дом постави трпезу, и радоваше се са свим домом својим што верова Бога. 35) А кад би дан, послаше војводе пандуре говорећи: Пустите ова два човека. 36) А тамничар каза речи ове Павлу: Послаше војводе да се пустите; сад дакле изиђите и идите с миром. 37) А Павле рече њима: Избивши нас пред народом без суда, људе Римљане, бацише у тамницу: и сад хоће да нас пусте? Није тако, него сами нека дођу и изведу нас. 38) А пандури казаше војводама ове речи; и уплашише се кад чуше да су Римљани; 39) И дошавши умолише их, и изведоше молећи да изиђу из града. 40) А кад изиђоше из тамнице, дођоше к Лидији, и видевши браћу утешише их, и отидоше. Additional comments?
Refresh Captcha
The world's first Holy Bible un-translation!