Job 11

1 Y RESPONDIÓ Sophar Naamathita, y dijo:

А Софар Намаћанин одговори и рече:

2 ¿Las muchas palabras no han de tener respuesta? ¿y el hombre parlero será justificado?

Зар на многе речи нема одговора? Или ће човек говорљив остати прав?

3 ¿Harán tus falacias callar á los hombres? ¿y harás escarnio, y no habrá quien te avergüence?

Хоће ли твоје лажи ућуткати људе? И кад се ругаш, зар те неће нико посрамити?

4 Tú dices: Mi conversar es puro, y yo soy limpio delante de tus ojos.

Јер си рекао: Чиста је наука моја, и чист сам пред очима твојим.

5 Mas ¡oh quién diera que Dios hablara, y abriera sus labios contigo,

Али кад би Бог проговорио и усне своје отворио на те,

6 Y que te declarara los arcanos de la sabiduría, que [son] de doble [valor] que la hacienda! Conocerías entonces que Dios te ha castigado menos que tu iniquidad merece.

И показао ти тајне мудрости, јер их је двојином више, познао би да те Бог кара мање него што заслужује твоје безакоње.

7 ¿Alcanzarás tú el rastro de Dios? ¿llegarás tú á la perfección del Todopoderoso?

Можеш ли ти тајне Божије докучити, или докучити савршенство Свемогућег?

8 Es más alto que los cielos: ¿qué harás? Es más profundo que el infierno: ¿cómo lo conocerás? (Sheol h7585)

То су висине небеске, шта ћеш учинити? Дубље је од пакла, како ћеш познати? (Sheol h7585)

9 Su dimensión es más larga que la tierra, y más ancha que la mar.

Дуже од земље, шире од мора.

10 Si cortare, ó encerrare, ó juntare, ¿quién podrá contrarrestarle?

Да преврати, или затвори или сабере, ко ће Му бранити?

11 Porque él conoce á los hombres vanos: ve asimismo la iniquidad, ¿y no hará caso?

Јер зна ништавило људско, и видећи неваљалство зар неће пазити?

12 El hombre vano se hará entendido, aunque nazca como el pollino del asno montés.

Човек безуман постаје разуман, премда се човек рађа као дивље магаре.

13 Si tú apercibieres tu corazón, y extendieres á él tus manos;

Да ти управиш срце своје и подигнеш руке своје к Њему,

14 Si alguna iniquidad hubiere en tu mano, y la echares de ti, y no consintieres que more maldad en tus habitaciones;

Ако је безакоње у руци твојој, да га уклониш, и не даш да неправда буде у шаторима твојим,

15 Entonces levantarás tu rostro limpio de mancha, y serás fuerte y no temerás:

Тада ћеш подигнути лице своје без мане и стајаћеш тврдо и нећеш се бојати;

16 Y olvidarás tu trabajo, ó te acordarás de él como de aguas que pasaron:

Заборавићеш муку, као воде која протече опомињаћеш је се;

17 Y en mitad de la siesta se levantará bonanza; resplandecerás, y serás como la mañana:

Настаће ти време ведрије него подне, синућеш, бићеш као јутро;

18 Y confiarás, que habrá esperanza; y cavarás, y dormirás seguro:

Уздаћеш се имајући надање, закопаћеш се, и мирно ћеш спавати.

19 Y te acostarás, y no habrá quien te espante: y muchos te rogarán.

Лежаћеш, и нико те неће плашити, и многи ће ти се молити.

20 Mas los ojos de los malos se consumirán, y no tendrán refugio; y su esperanza será agonía del alma.

Али очи ће безбожницима ишчилети, и уточишта им неће бити, и надање ће им бити издисање.