Псалми 88
1 Господе Боже, Спаситељу мој, дању вичем и ноћу пред Тобом.
The song of salm, to the sones of Chore, to victorie on Mahalat, for to answere, the lernyng of Heman Ezraite. Lord God of myn helthe; Y criede in dai and nyyt bifore thee.
2 Нек изађе преда Те молитва моја, пригни ухо своје к јауку мом;
Mi preier entre bifore thi siyt; bowe doun thin eere to my preier.
For my soule is fillid with yuels; and my lijf neiyede to helle. (Sheol h7585)
4 Изједначих се с онима који у гроб одлазе, постадох као човек без силе,
I am gessid with hem that goon doun in to the lake; Y am maad as a man with outen help,
5 Као међу мртве бачен, као убијени, који леже у гробу, којих се више не сећаш, и који су од руке Твоје далеко.
and fre among deed men. As men woundid slepinge in sepulcris, of whiche men noon is myndeful aftir; and thei ben put awei fro thin hond.
6 Метнуо си ме у јаму најдоњу, у таму, у бездану.
Thei han put me in the lower lake; in derke places, and in the schadewe of deth.
7 Отежа ми гнев Твој, и свима валима својим удараш ме.
Thi strong veniaunce is confermed on me; and thou hast brouyt in alle thi wawis on me.
8 Удаљио си од мене познанике моје, њима си ме омразио; затворен сам, и не могу изаћи.
Thou hast maad fer fro me my knowun; thei han set me abhomynacioun to hem silf. I am takun, and Y yede not out;
9 Око моје усахну од јада, вичем Те, Господе, сав дан, пружам к Теби руке своје.
myn iyen weren sijk for pouert. Lord, Y criede to thee; al dai Y spredde abrood myn hondis to thee.
10 Еда ли ћеш на мртвима чинити чудеса? Или ће мртви устати и Тебе славити?
Whethir thou schalt do merueils to deed men; ether leechis schulen reise, and thei schulen knouleche to thee?
11 Еда ли ће се у гробу приповедати милост Твоја, и истина Твоја у труљењу?
Whether ony man in sepulcre schal telle thi merci; and thi treuthe in perdicioun?
12 Еда ли ће у тами познати чудеса Твоја, и правду Твоју где се све заборавља?
Whether thi merueilis schulen be knowun in derknessis; and thi riytfulnesse in the lond of foryetyng?
13 Али ја, Господе, к Теби вичем, и јутром молитва моја срета Те.
And, Lord, Y criede to thee; and erli my preier schal bifor come to thee.
14 Зашто, Господе, одбацујеш душу моју, и одвраћаш лице своје од мене?
Lord, whi puttist thou awei my preier; turnest awei thi face fro me?
15 Мучим се и издишем од удараца, подносим страхоте Твоје, без надања сам.
I am pore, and in traueils fro my yongthe; sotheli Y am enhaunsid, and Y am maad low, and disturblid.
16 Гнев Твој стиже ме, страхоте Твоје раздиру ме.
Thi wraththis passiden on me; and thi dredis disturbliden me.
17 Оптечу ме сваки дан као вода, стежу ме одсвуда.
Thei cumpassiden me as watir al dai; thei cumpassiden me togidere.
18 Удаљио си од мене друга и пријатеља; познаници моји сакрили су се у мрак.
Thou madist fer fro me a frend and neiybore; and my knowun fro wretchidnesse.
