Приче Соломонове 1
1 Приче Соломуна сина Давидовог, цара Израиљевог,
The parablis of Salomon, the sone of Dauid, king of Israel;
2 Да се познаје мудрост и настава, да се разумеју речи разумне,
to kunne wisdom and kunnyng;
3 Да се прима настава у разуму, у правди, у суду и у свему што је право,
to vndurstonde the wordis of prudence; and to take the lernyng of teching; to take riytfulnesse, and dom, and equyte;
4 Да се даје лудима разборитост, младићима знање и помњивост.
that felnesse be youun to litle children, and kunnyng, and vndurstonding to a yong wexynge man.
5 Мудар ће слушати и више ће знати, и разуман ће стећи мудрост,
A wise man heringe schal be wisere; and a man vndurstondinge schal holde gouernails.
6 Да разуме приче и значење, речи мудрих људи и загонетке њихове.
He schal perseyue a parable, and expownyng; the wordis of wise men, and the derk figuratif spechis of hem.
7 Почетак је мудрости страх Господњи; луди презиру мудрост и наставу.
The drede of the Lord is the bigynning of wisdom; foolis dispisen wisdom and teching.
8 Слушај, сине, наставу оца свог, и не остављај науке матере своје.
My sone, here thou the teching of thi fadir, and forsake thou not the lawe of thi modir;
9 Јер ће бити венац од милина око главе твоје, и гривна на грлу твом.
that grace be addid, ethir encreessid, to thin heed, and a bie to thi necke.
10 Сине мој, ако би те мамили грешници, не пристај;
Mi sone, if synneris flateren thee, assente thou not to hem.
11 Ако би рекли: Ходи с нама да вребамо крв, да заседамо правоме низашта;
If thei seien, Come thou with vs, sette we aspies to blood, hide we snaris of disseitis ayens an innocent without cause;
swolowe we him, as helle swolowith a man lyuynge; and al hool, as goynge doun in to a lake; we schulen fynde al preciouse catel, (Sheol h7585)
13 Свакојаког блага добићемо, напунићемо куће своје плена;
we schulen fille oure housis with spuylis; sende thou lot with vs,
14 Бацаћеш жреб свој с нама; један ће нам тоболац бити свима;
o purs be of vs alle;
15 Сине мој, не иди на пут с њима, чувај ногу своју од стазе њихове.
my sone, go thou not with hem; forbede thi foot fro the pathis of hem.
16 Јер ногама својим трче на зло и хите да проливају крв.
For the feet of hem rennen to yuel; and thei hasten to schede out blood.
17 Јер се узалуд разапиње мрежа на очи свакој птици;
But a net is leid in veyn bifore the iyen of briddis, that han wengis.
18 А они вребају своју крв и заседају својој души.
Also `thilke wickid disseyueris setten aspies ayens her owne blood; and maken redi fraudis ayens her soulis.
19 Такви су путеви свих лакомих на добитак, који узима душу својим господарима.
So the pathis of ech auerouse man rauyschen the soulis of hem that welden.
20 Премудрост виче на пољу, на улицама пушта глас свој;
Wisdom prechith with outforth; in stretis it yyueth his vois.
21 У највећој вреви виче, на вратима, у граду говори своје беседе;
It crieth ofte in the heed of cumpenyes; in the leeues of yatis of the citee it bringith forth hise wordis,
22 Луди, докле ћете љубити лудост? И подсмевачима докле ће бити мио подсмех? И безумни, докле ће мрзети на знање?
and seith, Hou long, ye litle men in wit, louen yong childhod, and foolis schulen coueyte tho thingis, that ben harmful to hem silf, and vnprudent men schulen hate kunnyng?
23 Обратите се на карање моје; ево, изасућу вам дух свој, казаћу вам речи своје.
Be ye conuertid at my repreuyng; lo, Y schal profre forth to you my spirit, and Y schal schewe my wordis.
24 Што звах, али не хтесте, пружах руку своју, али нико не мари,
For Y clepide, and ye forsoken; Y helde forth myn hond, and noon was that bihelde.
25 Него одбацисте сваки савет мој, и карање моје не хтесте примити;
Ye dispisiden al my councel; and chargiden not my blamyngis.
26 Зато ћу се и ја смејати вашој невољи, ругаћу се кад дође чега се бојите;
And Y schal leiye in youre perisching; and Y schal scorne you, whanne that, that ye dreden, cometh to you.
27 Кад као пустош дође чега се бојите, и погибао ваша као олуја кад дође, кад навали на вас невоља и мука.
Whanne sodeyne wretchidnesse fallith in, and perisching bifallith as tempest; whanne tribulacioun and angwisch cometh on you.
28 Тада ће ме звати, али се нећу одазвати; рано ће тражити, али ме неће наћи.
Thanne thei schulen clepe me, and Y schal not here; thei schulen rise eerli, and thei schulen not fynde me.
29 Јер мрзише на знање, и страх Господњи не изабраше;
For thei hatiden teching, and thei token not the drede of the Lord,
30 Не присташе на мој савет, и презираше сва карања моја.
nether assentiden to my councel, and depraueden al myn amendyng.
31 Зато ће јести плод од путева својих, и наситиће се савета својих.
Therfor thei schulen ete the fruytis of her weie; and thei schulen be fillid with her counseils.
32 Јер ће луде убити мир њихов, и безумне ће погубити срећа њихова.
The turnyng awei of litle men in wit schal sle hem; and the prosperite of foolis schal leese hem.
33 Али ко ме слуша боравиће безбрижно, и биће на миру не бојећи се зла.
But he that herith me, schal reste with outen drede; and he schal vse abundaunce, whanne the drede of yuels is takun awei.
