Псалми 74

1 Зашто се, Боже, срдиш на нас дуго; дими се гнев Твој на овце паше Твоје?

משכיל לאסף למה אלהים זנחת לנצח יעשן אפך בצאן מרעיתך

2 Опомени се сабора свог, који си стекао од старине, искупио себи у наследну државу, горе Сиона, на којој си се населио.

זכר עדתך קנית קדם-- גאלת שבט נחלתך הר-ציון זה שכנת בו

3 Подигни стопе своје на старе развалине: све је разрушио непријатељ у светињи.

הרימה פעמיך למשאות נצח כל-הרע אויב בקדש

4 Ричу непријатељи Твоји на месту сабора Твојих, своје обичаје постављају место наших обичаја.

שאגו צרריך בקרב מועדך שמו אותתם אתות

5 Видиш, они су као онај који подиже секиру на сплетене гране у дрвета.

יודע כמביא למעלה בסבך-עץ קרדמות

6 Све у њему што је резано разбише секирама и брадвама.

ועת (ועתה) פתוחיה יחד-- בכשיל וכילפות יהלמון

7 Огњем сажегоше светињу Твоју; на земљу обаливши оскврнише стан имена Твог.

שלחו באש מקדשך לארץ חללו משכן-שמך

8 Рекоше у срцу свом: Потримо их сасвим. Попалише сва места сабора Божијих на земљи.

אמרו בלבם נינם יחד שרפו כל-מועדי-אל בארץ

9 Обичаја својих не видимо, нема више пророка, и нема у нас ко би знао докле ће то трајати.

אותתינו לא ראינו אין-עוד נביא ולא-אתנו ידע עד-מה

10 Докле ће се, Боже, ругати насилник? Хоће ли довека противник пркосити имену Твом?

עד-מתי אלהים יחרף צר ינאץ אויב שמך לנצח

11 Зашто устављаш руку своју и десницу своју? Пружи из недара својих, и истреби их.

למה תשיב ידך וימינך מקרב חוקך (חיקך) כלה

12 Боже, царе мој, који од старине твориш спасење посред земље!

ואלהים מלכי מקדם פעל ישועות בקרב הארץ

13 Ти си силом својом раскинуо море, и сатро главе воденим наказама.

אתה פוררת בעזך ים שברת ראשי תנינים על-המים

14 Ти си размрскао главу крокодилу, дао га онима који живе у пустињи да га једу.

אתה רצצת ראשי לויתן תתננו מאכל לעם לציים

15 Ти си отворио изворе и потоке, Ти си исушио реке које не пресишу.

אתה בקעת מעין ונחל אתה הובשת נהרות איתן

16 Твој је дан и Твоја је ноћ, Ти си поставио звезде и сунце.

לך יום אף-לך לילה אתה הכינות מאור ושמש

17 Ти си утврдио све крајеве земаљске, лето и зиму Ти си уредио.

אתה הצבת כל-גבולות ארץ קיץ וחרף אתה יצרתם

18 Опомени се тога, непријатељ се руга Господу, и народ безумни не мари за име Твоје.

זכר-זאת--אויב חרף יהוה ועם נבל נאצו שמך

19 Не дај зверима душу грлице своје, немој заборавити стадо страдалаца својих засвагда.

אל-תתן לחית נפש תורך חית ענייך אל-תשכח לנצח

20 Погледај на завет; јер су све пећине земаљске пуне станова безакоња.

הבט לברית כי מלאו מחשכי-ארץ נאות חמס

21 Невољник нек се не врати срамотан, ништи и убоги нека хвале име Твоје.

אל-ישב דך נכלם עני ואביון יהללו שמך

22 Устани, Боже, брани ствар своју, опомени се како Ти се безумник руга сваки дан!

קומה אלהים ריבה ריבך זכר חרפתך מני-נבל כל-היום

23 Не заборави обести непријатеља својих, вике, коју једнако дижу противници Твоји!

אל-תשכח קול צרריך שאון קמיך עלה תמיד