Псалми 74
1 Зашто се, Боже, срдиш на нас дуго; дими се гнев Твој на овце паше Твоје?
The lernyng of Asaph. God, whi hast thou put awei in to the ende; thi strong veniaunce is wrooth on the scheep of thi leesewe?
2 Опомени се сабора свог, који си стекао од старине, искупио себи у наследну државу, горе Сиона, на којој си се населио.
Be thou myndeful of thi gadering togidere; which thou haddist in possessioun fro the bigynnyng. Thou ayenbouytist the yerde of thin eritage; the hille of Syon in which thou dwellidist ther ynne.
3 Подигни стопе своје на старе развалине: све је разрушио непријатељ у светињи.
Reise thin hondis in to the prides of hem; hou grete thingis the enemy dide wickidli in the hooli.
4 Ричу непријатељи Твоји на месту сабора Твојих, своје обичаје постављају место наших обичаја.
And thei that hatiden thee; hadden glorie in the myddis of thi solempnete.
5 Видиш, они су као онај који подиже секиру на сплетене гране у дрвета.
Thei settiden her signes, `ethir baneris, signes on the hiyeste, as in the outgoing; and thei knewen not.
6 Све у њему што је резано разбише секирама и брадвама.
As in a wode of trees thei heweden doun with axis the yatis therof in to it silf; thei castiden doun it with an ax, and a brood fallinge ax.
7 Огњем сажегоше светињу Твоју; на земљу обаливши оскврнише стан имена Твог.
Thei brenten with fier thi seyntuarie; thei defouliden the tabernacle of thi name in erthe.
8 Рекоше у срцу свом: Потримо их сасвим. Попалише сва места сабора Божијих на земљи.
The kynrede of hem seiden togidere in her herte; Make we alle the feest daies of God to ceesse fro the erthe.
9 Обичаја својих не видимо, нема више пророка, и нема у нас ко би знао докле ће то трајати.
We han not seyn oure signes, now `no profete is; and he schal no more knowe vs.
10 Докле ће се, Боже, ругати насилник? Хоће ли довека противник пркосити имену Твом?
God, hou long schal the enemye seie dispit? the aduersarie territh to ire thi name in to the ende.
11 Зашто устављаш руку своју и десницу своју? Пружи из недара својих, и истреби их.
Whi turnest thou awei thin hoond, and `to drawe out thi riythond fro the myddis of thi bosum, til in to the ende?
12 Боже, царе мој, који од старине твориш спасење посред земље!
Forsothe God oure kyng bifore worldis; wrouyte heelthe in the mydis of erthe.
13 Ти си силом својом раскинуо море, и сатро главе воденим наказама.
Thou madist sad the see bi thi vertu; thou hast troblid the heedis of dragouns in watris.
14 Ти си размрскао главу крокодилу, дао га онима који живе у пустињи да га једу.
Thou hast broke the heedis of `the dragoun; thou hast youe hym to mete to the puplis of Ethiopiens.
15 Ти си отворио изворе и потоке, Ти си исушио реке које не пресишу.
Thou hast broke wellis, and strondis; thou madist drie the flodis of Ethan.
16 Твој је дан и Твоја је ноћ, Ти си поставио звезде и сунце.
The dai is thin, and the niyt is thin; thou madist the moreutid and the sunne.
17 Ти си утврдио све крајеве земаљске, лето и зиму Ти си уредио.
Thou madist alle the endis of erthe; somer and veer tyme, thou fourmedist tho.
18 Опомени се тога, непријатељ се руга Господу, и народ безумни не мари за име Твоје.
Be thou myndeful of this thing, the enemye hath seid schenschip to the Lord; and the vnwijs puple hath excitid to ire thi name.
19 Не дај зверима душу грлице своје, немој заборавити стадо страдалаца својих засвагда.
Bitake thou not to beestis men knoulechenge to thee; and foryete thou not in to the ende the soulis of thi pore men.
20 Погледај на завет; јер су све пећине земаљске пуне станова безакоња.
Biholde in to thi testament; for thei that ben maad derk of erthe, ben fillid with the housis of wickidnessis.
21 Невољник нек се не врати срамотан, ништи и убоги нека хвале име Твоје.
A meke man be not turned awei maad aschamed; a pore man and nedi schulen herie thi name.
22 Устани, Боже, брани ствар своју, опомени се како Ти се безумник руга сваки дан!
God, rise vp, deme thou thi cause; be thou myndeful of thin vpbreidyngis, of tho that ben al dai of the vnwise man.
23 Не заборави обести непријатеља својих, вике, коју једнако дижу противници Твоји!
Foryete thou not the voices of thin enemyes; the pride of hem that haten thee, stieth euere.
