Псалми 69

1 Помози ми, Боже, јер дође вода до душе.

For the end, [a Psalm] of David, for alternate [strains]. Save me, O God; for the waters have come in to my soul.

2 Пропадам у дубоком глибу, где нема дна; тонем води у дубине, и вали ме затрпавају.

I am stuck fast in deep mire, and there is no standing: I am come in to the depths of the sea, and a storm has overwhelmed me.

3 Изнемогох вичући, промуче ми грло, побелеше ми очи погледајући Бога.

I am weary [of] crying, my throat has become hoarse; mine eyes have failed by my waiting on my God.

4 Оних који мрзе на ме низашта има више него косе на глави мојој; осилише који хоће да ме погубе, лажљиви непријатељи моји. Шта нисам отимао, ваља да вратим.

They that hate me without a cause are more than the hairs of my head: my enemies that persecute me unrighteously are strengthened: then I restored that which I took not away.

5 Боже! Ти знаш је ли у мени безумље, и кривице моје нису сакривене од Тебе.

O God, thou knowest my foolishness; and my transgressions are not hidden from thee.

6 Немој да се постиде у мени који се уздају у Тебе, Господе, Господе над војскама! Немој да се посраме у мени који траже Тебе, Боже Израиљев!

Let not them that wait on thee, O Lord of hosts, be ashamed on my account: let not them that seek thee, be ashamed on my account, O God of Israel.

7 Јер Тебе ради подносим руг, и срамота попаде лице моје.

For I have suffered reproach for thy sake; shame has covered my face.

8 Туђин постадох браћи својој, и незнан синовима матере своје.

I became strange to my brethren, and a stranger to my mother's children.

9 Јер ревност за кућу Твоју једе ме и ружења оних који Тебе руже падају на ме.

For the zeal of thine house has eaten me up; and the reproaches of them that reproached thee are fallen upon me.

10 Плачем, постим се душом својом, и то ми се прима за зло;

And I bowed down my soul with fasting, and that was made my reproach.

11 Место хаљине облачим врећу, и бивам им прича.

And I put on sackcloth for my covering; and I became a proverb to them.

12 О мени се разговарају седећи на вратима, пијући вино певају ме.

They that sit in the gate talked against me, and they that drank wine sang against me.

13 А ја се молим Теби, Господе; време је да се смилујеш, Боже; по великој милости својој услиши ме, јер је истинито спасење Твоје.

But I [will cry] to thee, O Lord, in my prayer; O God, it is a propitious time: in the multitude of thy mercy hear me, in the truth of thy salvation.

14 Извади ме из глиба, да не пропаднем; да се избавим од ненавидника и из дубоке воде;

Save me from the mire, that I stick not [in it]: let me be delivered from them that hate me, and from the deep waters.

15 Да ме не узме вода на матицу, да ме не прождре пучина, и да не склопи јама нада мном ждрела свог.

Let not the waterflood drown me, nor let the deep swallow me up; neither let the well shut its mouth upon me.

16 Услиши ме, Господе, јер је благост Твоја милосрдна, по великој доброти својој погледај ме.

Hear me, O Lord; for thy mercy is good: according to the multitude of thy compassions look upon me.

17 Немој одвратити лице своје од слуге свог; јер ме је туга; похитај, услиши ме.

And turn not away thy face from thy servant; for I am afflicted: hear me speedily.

18 Приближи се души мојој, избави је; насупрот непријатељима мојим избави ме.

Draw nigh to my soul and redeem it: deliver me because of mine enemies.

19 Ти знаш под каквим сам ругом, стидом и срамотом; пред Тобом су сви непријатељи моји.

For thou knowest my reproach, and my shame, and my confusion; all that afflict me are before thee.

20 Срамота сатре срце моје, изнемогох; чекам хоће ли се коме сажалити, али нема никога; хоће ли ме ко потешити, али не налазим.

My soul has waited for reproach and misery; and I waited for one to grieve with me, but there was none; and for one to comfort me, but I found none.

21 Дају ми жуч да једем, и у жеђи мојој поје ме оцтом.

They gave [me] also gall for my food, and made me drink vinegar for my thirst.

22 Трпеза њихова нека им буде мрежа и замка, то нека им буде плата.

Let their table before them be for a snare, and for a recompense, and for a stumbling-block.

23 Нека им потамне очи њихове, да не виде, и њихове бедре раслаби засвагда.

Let their eyes be darkened that they should not see; and bow down their back continually.

24 Излиј на њих јарост своју, и пламен гнева Твог нека их обузме!

Pour out thy wrath upon them, and let the fury of thine anger take hold on them.

25 Стан њихов нека опусти, и у њиховим шаторима нека не буде никога да живи.

Let their habitation be made desolate; and let there be no inhabitant in their tents:

26 Јер кога си Ти поразио, они гоне, и умножавају јаде онима које си Ти ранио.

Because they persecuted him whom thou hast smitten; and they have added to the grief of my wounds.

27 Мећи на њих кривицу за кривицом, да не дођу до правде Твоје.

Add iniquity to their iniquity; and let them not come into thy righteousness.

28 Нека се избришу из књиге живих, и с праведницима нек не буду записани.

Let them be blotted out of the book of the living, and let them not be written with the righteous.

29 А ја сам ништ и болан; помоћ Твоја, Боже, нек ме заклони.

I am poor and sorrowful; but the salvation of thy countenance has helped me.

30 Славићу име Божије у песми, величаћу Га у хвали.

I will praise the name of my God with a song, I will magnify him with praise;

31 То је Богу милије од вола, од телета с роговима и с папцима.

and [this] shall please God more than a young calf having horns and hoofs.

32 Видеће ништи и радоваће се. Који тражите Бога, оживеће срце ваше.

Let the poor see and rejoice; seek the Lord diligently, and ye shall live.

33 Јер Бог чује убоге, и сужања својих не оглуша се.

For the Lord hears the poor, and does not set at nought his fettered ones.

34 Нека Га хвале небеса и земља, мора и све што се у њима миче!

Let the heavens and the earth raise him, the sea, and all things moving in them.

35 Јер ће Бог спасти Сион, сазидаће градове Јудине; и људи ће се онде населити и наследиће га.

For God will save Sion, and the cities of Judea shall be built; and [men] shall dwell there, and inherit it.

36 И наслеђе ће се слуга Његових утврдити у њему и који љубе име Његово наставаће на њему.

And the seed of his servants shall possess it, and they that love his name shall dwell therein.