Псалми 58

1 Говорите ли заиста истину, силни, судите ли право, синови човечији?

Přednímu z kantorů, jako: Nevyhlazuj, Davidův žalm zlatý. Právě-liž vy, ó shromáždění, spravedlnost vypovídáte? Upřímě-liž soudy činíte, vy synové lidští?

2 Та, безакоња састављате у срцу, мећете на мерила злочинства руку својих на земљи.

Anobrž raději nepravosti v srdci ukládáte, a násilí rukou svých v zemi této odvažujete.

3 Од самог рођења застранише безаконици, од утробе материне тумарају говорећи лаж.

Uchýlili se bezbožníci hned od narození, pobloudili hned od života matky, mluvíce lež.

4 У њима је јед као јед змијињи, као глуве аспиде, која затискује ухо своје,

Jed v sobě mají jako jedovatý had, jako lítý had hluchý, kterýž zacpává ucho své,

5 Која не чује глас бајачев, врачара вештог у врачању.

Aby neslyšel hlasu zaklinačů, a čarodějníka v čářích vycvičeného.

6 Боже! Поломи им зубе у устима њиховим; разбиј чељусти лавовима, Господе!

Ó Bože, potři jim zuby v ústech jejich, střenovní zuby lvíčat těch polámej, Hospodine.

7 Нек се пролију као вода, и нестане их. Кад пусте стреле, нека буду као сломљене.

Nechť se rozplynou jako voda, a zmizejí; ať jsou jako ten, kterýž napíná luk, jehož však střely se lámí,

8 Као пуж, који се рашчиња, нека ишчиле; као дете, које жена побаци, нека не виде сунца.

Jako hlemejžď, kterýž tratí se a mizí, jako nedochůdče ženy, ješto nespatřilo slunce.

9 Пре него котлови ваши осете топлоту од потпаљеног трња, и сирово и нагорело нека разнесе вихор.

Prvé než lidé pocítí trní jejich a bodláku, hned za živa zapálením jako vichřicí zachváceni budou.

10 Обрадоваће се праведник кад види освету, опраће ноге своје у крви безбожниковој.

I bude se veseliti spravedlivý, když uzří pomstu, nohy své umyje ve krvi bezbožníka.

11 И рећи ће људи: Заиста има плода праведнику! Заиста је Бог судија на земљи!

Ano dí každý: V pravdě, žeť má užitek spravedlivý, jistě, žeť jest Bůh soudce na zemi.