Псалми 50

1 Бог над боговима, Господ, говори и дозива земљу од истока сунчаног до запада.

Žalm Azafovi. Bůh silný, Bůh Hospodin mluvil, a přivolal zemi od východu slunce i od západu jeho.

2 Са Сиона, који је врх красоте, јавља се Бог.

Z Siona v dokonalé kráse Bůh zastkvěl se.

3 Иде Бог наш, и не ћути; пред Њим је огањ који прождире, око Њега је бура велика.

Béřeť se Bůh náš, a nebude mlčeti; oheň před ním vše zžírati bude, a vůkol něho vichřice náramná.

4 Дозива небо одозго и земљу, да суди народу свом:

Zavolal nebes s hůry i země, aby soudil lid svůj, řka:

5 "Скупите ми свеце моје, који су учинили са мном завет на жртви."

Shromažďte mi svaté mé, kteříž smlouvu se mnou učinili při obětech.

6 (И небеса огласише правду Његову, јер је тај судија Бог.)

I budou vypravovati nebesa spravedlnost jeho; nebo sám Bůh soudce jest. (Sélah)

7 Слушај, народе мој, шта ћу ти казати, Израиљу, шта ћу ти јавити. Ја сам Бог, Бог твој.

Slyš, lide můj, a buduť mluviti, Izraeli, a buduť tebou osvědčovati. Já zajisté Bůh, Bůh tvůj jsem.

8 Нећу те за жртве твоје карати; твоје жртве паљенице свагда су преда мном.

Nechci tě obviňovati z příčiny obětí tvých, ani zápalů tvých, že by vždycky přede mnou nebyli.

9 Не треба ми узимати телета из дома твог, ни јарића из торова твојих.

Nevezmuť z domu tvého volka, ani z chlévů tvých kozlů.

10 Јер је моје све горско зверје, и стока по планинама на хиљаде.

Nebo má jest všecka zvěř lesní, i hovada na tisíci horách.

11 Знам све птице по горама, и красота пољска преда мном је.

Já znám všecko ptactvo po horách, a zvěř polní před sebou mám.

12 Да огладним, не бих теби рекао, јер је моја васиљена и све што је у њој.

Zlačním-li, nic tobě o to nedím; nebo můj jest okršlek zemský i plnost jeho.

13 Зар ја једем месо волујско, или крв јарећу пијем?

Zdaliž jídám maso z volů, a pijím krev kozlovou?

14 Принеси Богу хвалу на жртву, и извршуј Вишњему завете своје.

Obětuj Bohu obět chvály, a plň Nejvyššímu své sliby;

15 Призови ме у невољи својој, избавићу те, и ти ме прослави.

A vzývej mne v den ssoužení, vytrhnu tě, a ty mne budeš slaviti.

16 А безбожнику рече Бог: Зашто казујеш уредбе моје и носиш завет мој у устима својим?

Sic jinak bezbožníku praví Bůh: Což tobě do toho, že ty vypravuješ ustanovení má, a béřeš smlouvu mou v ústa svá,

17 А сам мрзиш на науку, и речи моје бацаш за леђа.

Poněvadž jsi vzal v nenávist kázeň, a zavrhl jsi za sebe slova má.

18 Кад видиш лупежа, пристајеш с њим, и с прељубочинцима имаш део.

Vidíš-li zloděje, hned s ním běžíš, a s cizoložníky díl svůj máš.

19 Уста си своја пустио да говоре зло, и језик твој плете преваре.

Ústa svá pouštíš ke zlému, a jazyk tvůj skládá lest.

20 Седиш и говориш на брата свог, сина матере своје опадаш.

Usazuješ se, a mluvíš proti bratru svému, a na syna matky své lehkost uvodíš.

21 Ти си то чинио, ја ћутах, а ти помисли да сам ја као ти. Обличићу те, метнућу ти пред очи грехе твоје.

To jsi činil, a já mlčel jsem. Měl-liž jsi ty se domnívati, že já tobě podobný budu? Nýbrž trestati tě budu, a představímť to před oči tvé.

22 Разумејте ово који заборављате Бога! Иначе ћу зграбити, па неће нико избавити.

Srozumějtež tomu již aspoň vy, kteříž se zapomínáte na Boha, abych snad nepochytil, a nebyl by, kdo by vytrhl.

23 Онај мене поштује који приноси хвалу на жртву и који је путем на опазу. Ја ћу му показати спасење Божије.

Kdož obětuje obět chvály, tenť mne uctí, a tomu, kdož napravuje cestu svou, ukáži spasení Boží.