Псалми 129

1 Много ми досађиваше од младости моје нека рече Израиљ,

The song of greces. Israel seie now; Ofte thei fouyten ayens me fro my yongth.

2 Много ми досађиваше од младости моје, али ме не свладаше.

Ofte thei fouyten ayens me fro my yongthe; and sotheli thei miyten not to me.

3 На леђима мојим ораше орачи, и водише дуге бразде своје.

Synneris forgeden on my bak; thei maden long her wickidnesse.

4 Господ је праведан; исече конопце безбожничке.

The `iust Lord schal beete the nollis of synneris;

5 Постидеће се, одбиће се сви који ненавиде Сион.

alle that haten Sion be schent, and turned abak.

6 Биће као трава на крововима, која се сасушује пре него се почупа,

Be thei maad as the hey of hous coppis; that driede vp, bifore that it be drawun vp.

7 Од које неће жетелац напунити руке своје, нити наручја своја везилац;

Of which hei he that schal repe, schal not fille his hond; and he that schal gadere hondfullis, schal not fille his bosum.

8 И који пролазе неће рећи: "Благослов Господњи на вама! Благосиљамо вас именом Господњим."

And thei that passiden forth seiden not, The blessing of the Lord be on you; we blessiden you in the name of the Lord.