Приче Соломонове 24

1 Не завиди злим људима нити жели да си с њима.

Nenásleduj lidí zlých, aniž žádej bývati s nimi.

2 Јер о погибли мисли срце њихово и усне њихове говоре о муци.

Nebo o zhoubě přemýšlí srdce jejich, a rtové jejich o trápení mluví.

3 Мудрошћу се зида кућа и разумом утврђује се.

Moudrostí vzdělán bývá dům, a rozumností upevněn.

4 И знањем се пуне клети сваког блага и драгоцена и мила.

Skrze umění zajisté pokojové naplněni bývají všelijakým zbožím drahým a utěšeným.

5 Мудар је човек јак, и разуман је човек силан снагом.

Muž moudrý jest silný, a muž umělý přidává síly.

6 Јер мудрим саветом ратоваћеш, и избављење је у мноштву саветника.

Nebo skrze rady opatrné svedeš bitvu, a vysvobození skrze množství rádců.

7 Високе су безумноме мудрости; неће отворити уста својих на вратима.

Vysoké jsou bláznu moudrosti; v bráně neotevře úst svých.

8 Ко мисли зло чинити зваће се зликовац.

Kdo myslí zle činiti, toho nešlechetným nazovou.

9 Мисао безумникова грех је, и подсмевач је гад људски.

Zlé myšlení blázna jest hřích, a ohavnost lidská posměvač.

10 Ако клонеш у невољи, скратиће ти се сила.

Budeš-li se lenovati ve dni ssoužení, špatná bude síla tvá.

11 Избављај похватане на смрт; и које хоће да погубе, немој се устегнути од њих.

Vytrhuj jaté k smrti; nebo od těch, ješto se chýlí k zabití, což bys se zdržel?

12 Ако ли кажеш: Гле, нисмо знали за то; неће ли разумети Онај који испитује срца, и који чува душу твоју неће ли дознати и платити свакоме по делима његовим?

Díš-li: Aj, nevěděli jsme o tom: zdaliž ten, jenž zpytuje srdce, nerozumí, a ten, kterýž jest strážce duše tvé, nezná, a neodplatí každému podlé skutků jeho?

13 Сине мој, једи мед, јер је добар, и саће, јер је слатко грлу твом.

Synu můj, jez med, nebo dobrý jest, a plást sladký dásním tvým.

14 Тако ће бити познање мудрости души твојој, кад је нађеш; и биће плата, и надање твоје неће се затрти.

Tak umění moudrosti duši tvé. Jestliže ji najdeš, onať bude mzda, a naděje tvá nebude vyťata.

15 Безбожниче, не вребај око стана праведниковог, и не квари му почивање.

Nečiniž úkladů, ó bezbožníče, příbytku spravedlivého, a nekaz odpočinutí jeho.

16 Јер ако и седам пута падне праведник, опет устане, а безбожници пропадају у злу.

Nebo ač sedmkrát padá spravedlivý, však zase povstává, bezbožníci pak padají ve zlém.

17 Кад падне непријатељ твој, немој се радовати, и кад пропадне, нека не игра срце твоје.

Když by padl nepřítel tvůj, neraduj se, a když by klesl, nechať nepléše srdce tvé,

18 Јер би видео Господ и не би Му било мило, и обратио би гнев свој од њега на тебе.

Aby snad nepopatřil Hospodin, a nelíbilo by se to jemu, a odvrátil by od něho hněv svůj.

19 Немој се жестити ради неваљалаца, немој завидети безбожницима.

Nehněvej se příčinou zlostníků, aniž následuj bezbožných.

20 Јер нема плате неваљалцу, жижак ће се безбожницима угасити.

Nebo zlý nebude míti odplaty; svíce bezbožných zhasne.

21 Бој се Господа, сине мој, и цара, и не мешај се с немирницима.

Boj se Hospodina, synu můj, i krále, a k neustavičným se nepřiměšuj.

22 Јер ће се уједанпут подигнути погибао њихова, а ко зна пропаст која иде од обојице?

Nebo v náhle nastane bída jejich, a pomstu obou těch kdo zná?

23 И ово је за мудраце: Гледати ко је ко на суду није добро.

Také i toto moudrým náleží: Přijímati osobu v soudu není dobré.

24 Ко говори безбожнику: Праведан си, њега ће проклињати људи и мрзиће на њ народи.

Toho, kdož říká bezbožnému: Spravedlivý jsi, klnouti budou lidé, a v ošklivost jej vezmou národové.

25 А који га карају, они ће бити мили, и доћи ће на њих благослов добрих.

Ale kteříž kárají, budou potěšeni, a přijde na ně požehnání dobrého.

26 Ко говори речи истините, у уста љуби.

Bude líbati rty toho, kdož mluví slova pravá.

27 Уреди свој посао на пољу, и сврши своје на њиви, потом и кућу своју зидај.

Nastroj vně dílo své, a sprav je sobě na poli; potom také vystavíš dům svůj.

28 Не буди сведок на ближњег свог без разлога, и не варај уснама својим.

Nebývej svědkem všetečným proti bližnímu svému, aniž lahodně namlouvej rty svými.

29 Не говори: Како је он мени учинио тако ћу ја њему учинити; платићу овом човеку по делу његовом.

Neříkej: Jakž mi učinil, tak mu učiním; odplatím muži tomu podlé skutku jeho.

30 Иђах мимо њиве човека лењог и мимо винограда човека безумног;

Přes pole muže lenivého šel jsem, a přes vinici člověka nemoudrého,

31 И гле, беше све зарасло у трње и све покрио чкаљ, и ограда им камена разваљена.

A aj, porostlo všudy trním, přikryly všecko kopřivy, a ohrada kamenná její byla zbořená.

32 И видевши узех на ум, и гледах и поучих се.

A vida to, posoudil jsem toho; vida, vzal jsem to k výstraze.

33 Док мало проспаваш, док мало продремљеш, док мало склопиш руке да починеш,

Maličko pospíš, maličko zdřímeš, maličko složíš ruce, abys poležel,

34 У том ће доћи сиромаштво твоје као путник, и оскудица твоја као оружан човек.

V tom přijde jako pocestný chudoba tvá, a nouze tvá jako muž zbrojný.