Књига о Јову 7
1 Није ли човек на војсци на земљи? А дани његови нису ли као дани надничарски?
Ciertamente tiempo determinado tiene el hombre sobre la tierra; y sus días son como los días del jornalero.
2 Као што слуга уздише за сеном и као што надничар чека да сврши,
Como el siervo desea la sombra, y como el jornalero espera su trabajo:
3 Тако су мени дати у наследство месеци залудни и ноћи мучне одређене ми.
Así poseo yo los meses de vanidad, y las noches del trabajo me dieron por cuenta.
4 Кад легнем, говорим: Кад ћу устати? И кад ће проћи ноћ? И ситим се преврћући се до сванућа.
Cuando estoy acostado, digo: ¿Cuándo me levantaré? Y mide mi corazón la noche, y estoy harto de devaneos hasta el alba.
5 Тело је моје обучено у црве и у груде земљане, кожа моја пуца и рашчиња се.
Mi carne está vestida de gusanos, y de terrones de polvo: mi piel rompida y abominable.
6 Дани моји бржи бише од чунка, и прођоше без надања.
Mis días fueron más ligeros, que la lanzadera del tejedor; y fenecieron sin esperanza.
7 Опомени се да је мој живот ветар, да око моје неће више видети добра,
Acuérdate que mi vida es un viento; y que mis ojos no volverán para ver el bien.
8 Нити ће ме видети око које ме је виђало; и твоје очи кад погледају на ме, мене неће бити.
Los ojos de los que [ahora] me ven, nunca más me verán: tus ojos serán sobre mí, y dejaré de ser.
La nube se acaba, y se va: así es el que desciende al sepulcro, que nunca más subirá. (Sheol h7585)
10 Неће се више вратити кући својој, нити ће га више познати место његово.
No tornará más a su casa, ni su lugar le conocerá más.
11 Зато ја нећу бранити устима својим, говорићу у тузи духа свог, нарицати у јаду душе своје.
Por tanto yo no detendré mi boca, mas hablaré con la angustia de mi espíritu, y quejarme he con la amargura de mi alma.
12 Еда ли сам море или кит, те си наместио стражу око мене?
¿Soy yo la mar, o alguna ballena que me pongas guardia?
13 Кад кажем: Потешиће ме одар мој, постеља ће ми моја олакшати тужњаву,
Cuando digo: Mi cama me consolará, mi cama me quitará mis quejas:
14 Тада ме страшиш снима и препадаш ме утварама,
Entonces me quebrantarás con sueños, y me turbarás con visiones.
15 Те душа моја воли бити удављена, воли смрт него кости моје.
Y mi alma tuvo por mejor el ahogamiento; y la muerte más que a mis huesos.
16 Додијало ми је; нећу до века живети; прођи ме се; јер су дани моји таштина.
Abominé la vida, no quiero vivir para siempre: déjame, pues que mis días son vanidad.
17 Шта је човек да га много цениш и да мариш за њ?
¿Qué es el hombre para que le engrandezcas, y que pongas sobre él tu corazón;
18 Да га походиш свако јутро, и сваки час кушаш га?
Y que le visites todas las mañanas, y todos los momentos le pruebes?
19 Кад ћеш се одвратити од мене и пустити ме да прогутам пљуванку своју?
¿Hasta cuándo no me dejarás, ni me soltarás hasta que trague mi saliva?
20 Згрешио сам; шта ћу Ти чинити, о чувару људски? Зашто си ме метнуо себи за белегу, те сам себи на тегобу?
Pequé: ¿qué te haré, oh guardador de los hombres? ¿Por qué me has puesto contrario a ti, y qué a mí mismo sea pesadumbre?
21 Зашто ми не опростиш грех мој и не уклониш моје безакоње? Јер ћу сад лећи у прах, и кад ме потражиш, мене неће бити.
¿Y por qué no quitas mi rebelión, y perdonas mi iniquidad? porque ahora dormiré en el polvo; y buscarme has de mañana, y no seré hallado.
