Књига о Јову 11
1 А Софар Намаћанин одговори и рече:
Y respondió Sofar Naamatita, y dijo:
2 Зар на многе речи нема одговора? Или ће човек говорљив остати прав?
¿Las muchas palabras, no han de tener respuesta? ¿Y el hombre parlero será justificado?
3 Хоће ли твоје лажи ућуткати људе? И кад се ругаш, зар те неће нико посрамити?
¿Tus mentiras harán callar los hombres? ¿y harás escarnio, y no habrá quien te avergüence?
4 Јер си рекао: Чиста је наука моја, и чист сам пред очима твојим.
Tú dices: Mi manera de vivir es pura, y yo soy limpio delante de tus ojos.
5 Али кад би Бог проговорио и усне своје отворио на те,
Mas, ¡oh quién diera que Dios hablara, y abriera sus labios contigo!
6 И показао ти тајне мудрости, јер их је двојином више, познао би да те Бог кара мање него што заслужује твоје безакоње.
Y que te declarara los secretos de la sabiduría: porque dos tantos mereces según la ley; y sabe que Dios te ha olvidado por tu iniquidad.
7 Можеш ли ти тајне Божије докучити, или докучити савршенство Свемогућег?
¿Alcanzarás tú el rastro de Dios? ¿llegarás tú a la perfección del Todopoderoso?
Es más alto que los cielos, ¿qué harás? es más profundo que el infierno, ¿cómo le conocerás? (Sheol h7585)
9 Дуже од земље, шире од мора.
Su medida es más larga que la tierra, y más ancha que la mar.
10 Да преврати, или затвори или сабере, ко ће Му бранити?
Si cortare, o encerrare, o juntare, ¿quién le responderá?
11 Јер зна ништавило људско, и видећи неваљалство зар неће пазити?
Porque el conoce a los hombres vanos: y ve la iniquidad, ¿y no entenderá?
12 Човек безуман постаје разуман, премда се човек рађа као дивље магаре.
El hombre vano se hará entendido, aunque nazca como el pollino del asno montés.
13 Да ти управиш срце своје и подигнеш руке своје к Њему,
Si tú preparares tu corazón, y extendieres a él tus manos:
14 Ако је безакоње у руци твојој, да га уклониш, и не даш да неправда буде у шаторима твојим,
Si alguna iniquidad está en tu mano, y la echares de ti, y no consintieres que en tus habitaciones more maldad:
15 Тада ћеш подигнути лице своје без мане и стајаћеш тврдо и нећеш се бојати;
Entonces levantarás tu rostro de mancha, y serás fuerte, y no temerás;
16 Заборавићеш муку, као воде која протече опомињаћеш је се;
Y olvidarás tu trabajo, y te acordarás de él, como de aguas que pasaron.
17 Настаће ти време ведрије него подне, синућеш, бићеш као јутро;
Y en mitad de la siesta se levantará bonanza: resplandecerás, y serás como la mañana.
18 Уздаћеш се имајући надање, закопаћеш се, и мирно ћеш спавати.
Y confiarás, que habrá esperanza; y cabarás, y dormirás seguro.
19 Лежаћеш, и нико те неће плашити, и многи ће ти се молити.
Y acostarte has, y no habrá quien te espante; y muchos te rogarán.
20 Али очи ће безбожницима ишчилети, и уточишта им неће бити, и надање ће им бити издисање.
Mas los ojos de los malos se consumirán, y no tendrán refugio; y su esperanza será dolor de alma.
