Књига о Јову 31

1 Веру учиних са очима својим, па како бих погледао на девојку?

ברית כרתי לעיני ומה אתבונן על-בתולה

2 Јер какав је део од Бога одозго? И какво наследство од Свемогућег с висине?

ומה חלק אלוה ממעל ונחלת שדי ממרמים

3 Није ли погибао неваљалом и чудо онима који чине безакоње?

הלא-איד לעול ונכר לפעלי און

4 Не виде ли Он путеве моје, и све кораке моје не броји ли?

הלא-הוא יראה דרכי וכל-צעדי יספור

5 Ако ходих с лажју или ако похита нога моја на превару,

אם-הלכתי עם-שוא ותחש על-מרמה רגלי

6 Нека ме измери на мерилима правим, и нека Бог позна доброту моју.

ישקלני במאזני-צדק וידע אלוה תמתי

7 Ако су кораци моји зашли с пута, и ако је за очима мојим пошло срце моје, и за руке моје прионуло шта год,

אם תטה אשרי מני הדרך ואחר עיני הלך לבי ובכפי דבק מאום

8 Нека ја сејем а други једе, и нека се искорене изданци моји.

אזרעה ואחר יאכל וצאצאי ישרשו

9 Ако се занело срце моје за којом женом, и ако сам вребао на вратима ближњег свог,

אם-נפתה לבי על-אשה ועל-פתח רעי ארבתי

10 Нека другом меље жена моја, и нека се други над њом повијају.

תטחן לאחר אשתי ועליה יכרעון אחרין

11 Јер је то грдило и безакоње за судије.

כי-הוא (היא) זמה והיא (והוא) עון פלילים

12 Јер би то био огањ који би прождирао до уништења, и сву би моју летину искоренио.

כי אש היא עד-אבדון תאכל ובכל-תבואתי תשרש

13 Ако нисам хтео доћи на суд са слугом својим или са слушкињом својом, кад би се тужили на мене;

אם-אמאס--משפט עבדי ואמתי ברבם עמדי

14 Јер шта бих чинио кад би се Бог подигао, и кад би потражио, шта бих Му одговорио?

ומה אעשה כי-יקום אל וכי-יפקד מה אשיבנו

15 Који је мене створио у утроби, није ли створио и њега? Није ли нас Он исти саздао у материци?

הלא-בבטן עשני עשהו ויכננו ברחם אחד

16 Ако сам одбио сиромасима жељу њихову, и очи удовици замутио,

אם-אמנע מחפץ דלים ועיני אלמנה אכלה

17 И ако сам залогај свој сам јео, а није га јела и сирота,

ואכל פתי לבדי ולא-אכל יתום ממנה

18 Јер је од младости моје расла са мном као код оца, и од утробе матере своје водао сам је;

כי מנעורי גדלני כאב ומבטן אמי אנחנה

19 Ако сам гледао кога где гине немајући хаљине, и сиромаха где се нема чиме покрити,

אם-אראה אובד מבלי לבוש ואין כסות לאביון

20 Ако ме нису благосиљала бедра његова што се руном оваца мојих утоплио,

אם-לא ברכוני חלצו ומגז כבשי יתחמם

21 Ако сам измахнуо руком на сироту, кад видех на вратима помоћ своју,

אם-הניפותי על-יתום ידי כי-אראה בשער עזרתי

22 Нека ми испадне раме из плећа, и рука моја нека се откине из зглоба.

כתפי משכמה תפול ואזרעי מקנה תשבר

23 Јер сам се бојао погибли од Бога, ког величанству не бих одолео.

כי פחד אלי איד אל ומשאתו לא אוכל

24 Ако сам полагао на злато надање своје, или чистом злату говорио: Узданицо моја!

אם-שמתי זהב כסלי ולכתם אמרתי מבטחי

25 Ако сам се веселио што ми је имање велико и што много стиче рука моја,

אם-אשמח כי-רב חילי וכי-כביר מצאה ידי

26 Ако сам гледао на сунце, кад сјаје, и на месец кад поносито ходи,

אם-אראה אור כי יהל וירח יקר הלך

27 И срце се моје потајно преварило и руку моју пољубила уста моја,

ויפת בסתר לבי ותשק ידי לפי

28 И то би било безакоње за судије, јер бих се одрекао Бога озго;

גם-הוא עון פלילי כי-כחשתי לאל ממעל

29 Ако сам се радовао несрећи ненавидника свог, и ако сам заиграо када га је зло задесило,

אם-אשמח בפיד משנאי והתעררתי כי-מצאו רע

30 Јер не дадох језику свом да греши тражећи душу његову с проклињањем;

ולא-נתתי לחטא חכי-- לשאל באלה נפשו

31 Ако не говораху домашњи моји: Ко би нам дао месо његово? Не можемо се ни најести;

אם-לא אמרו מתי אהלי מי-יתן מבשרו לא נשבע

32 Странац није ноћивао напољу; врата своја отварао сам путнику;

בחוץ לא-ילין גר דלתי לארח אפתח

33 Ако сам, као што чине људи, тајио преступе своје и крио своје безакоње у својим недрима,

אם-כסיתי כאדם פשעי-- לטמון בחבי עוני

34 Ако сам и могао плашити велико мноштво, ипак од најмањег у дому беше ме страх; зато ћутах и не одлажах од врата.

כי אערוץ המון רבה-- ובוז-משפחות יחתני ואדם לא-אצא פתח

35 О да бих имао кога да ме саслуша! Гле, жеља је моја да ми Свемогући одговори и супарник мој да ми напише књигу.

מי יתן-לי שמע לי-- הן-תוי שדי יענני וספר כתב איש ריבי

36 Носио бих је на рамену свом, везао бих је себи као венац,

אם-לא על-שכמי אשאנו אענדנו עטרות לי

37 Број корака својих казао бих Му, као кнез приступио бих к Њему.

מספר צעדי אגידנו כמו-נגיד אקרבנו

38 Ако је на ме викала моја земља, и бразде њене плакале,

אם-עלי אדמתי תזעק ויחד תלמיה יבכיון

39 Ако сам јео род њен без новаца и досађивао души господара њених,

אם-כחה אכלתי בלי-כסף ונפש בעליה הפחתי

40 Место пшенице нека ми рађа трње, и место јечма кукољ. Свршише се речи Јовове.

תחת חטה יצא חוח--ותחת-שערה באשה תמו דברי איוב