Књига о Јову 27

1 И Јов настави беседу своју и рече:

Potom dále Job vedl řeč svou a řekl:

2 Тако да је жив Бог, који је одбацио парбу моју, и Свемогући, који је ојадио душу моју,

Živť jest Bůh silný, kterýž zavrhl při mou, a Všemohoucí, kterýž hořkostí naplnil duši mou,

3 Док је душа моја у мени, и дух Божји у ноздрвама мојим,

Že nikoli, dokudž duše má ve mně bude a duch Boží v chřípích mých,

4 Неће усне моје говорити безакоња, нити ће језик мој изрицати преваре.

Nebudou mluviti rtové moji nepravosti, a jazyk můj vynášeti lsti.

5 Не дао Бог да пристанем да имате право; докле дишем, нећу одступити од своје доброте.

Odstup ode mne, abych vás za spravedlivé vysvědčil; dokudž dýchati budu, neodložím upřímosti své od sebe.

6 Држаћу се правде своје, нити ћу је оставити; неће ме прекорити срце моје докле сам жив.

Spravedlnosti své držím se, aniž se jí pustím; nezahanbíť mne srdce mé nikdy.

7 Непријатељ мој биће као безбожник, и који устаје на ме, као безаконик.

Bude jako bezbožník nepřítel můj, a povstávající proti mně jako nešlechetník.

8 Јер како је надање лицемеру, кад се лакоми, а Бог ће ишчупати душу његову?

Nebo jaká jest naděje pokrytce, by pak lakoměl, když Bůh vytrhne duši jeho?

9 Хоће ли Бог услишити вику његову кад на њ дође невоља?

Zdaliž volání jeho vyslyší Bůh silný, když na něj přijde ssoužení?

10 Хоће ли се Свемогућем радовати? Хоће ли призивати Бога у свако време?

Zdaliž v Všemohoucím kochati se bude? Bude-liž vzývati Boha každého času?

11 Учим вас руци Божјој, и како је у Свемогућег не тајим.

Ale já učím vás, v kázni Boha silného jsa, a jak se mám k Všemohoucímu, netajím.

12 Ето, ви све видите, зашто дакле једнако говорите залудне ствари?

Aj, vy všickni to vidíte, pročež vždy tedy takovou marnost vynášíte?

13 То је део човеку безбожном од Бога, и наследство које примају насилници од Свемогућег.

Ten má podíl člověk bezbožný u Boha silného, a to dědictví ukrutníci od Všemohoucího přijímají:

14 Ако му се множе синови, множе се за мач, и натражје његово неће се наситити хлеба.

Rozmnoží-li se synové jeho, rozmnoží se pod meč, a rodina jeho nenasytí se chlebem.

15 Који остану иза њега, на смрти ће бити погребени, и удовице њихове неће плакати.

Pozůstalí po něm v smrti pohřbeni budou, a vdovy jeho nebudou ho plakati.

16 Ако накупи сребра као праха, и набави хаљина као блата,

Nashromáždí-li jako prachu stříbra, a jako bláta najedná-li šatů:

17 Шта набави, обући ће праведник, и сребро ће делити безазлени.

Co najedná, to spravedlivý obleče, a stříbro nevinný rozdělí.

18 Гради себи кућу као мољац, и као колибу коју начини чувар.

Vystaví-li jako Arktura dům svůj, bude však jako bouda, kterouž udělal strážný.

19 Богат ће умрети, а неће бити прибран; отвориће очи а ничега неће бити.

Bohatý když umře, nebude pochován; pohledí někdo, anť ho není.

20 Стигнуће га страхоте као воде; ноћу ће га однети олуја.

Postihnou jej hrůzy jako vody, v noci kradmo zachvátí ho vicher.

21 Узеће га ветар источни, и отићи ће; вихор ће га однети с места његовог.

Pochytí jej východní vítr, a odejde, nebo vichřicí uchvátí jej z místa jeho.

22 То ће Бог пустити на њ, и неће га жалити; он ће једнако бежати од руке Његове.

Takové věci na něj dopustí Bůh bez lítosti, ačkoli před rukou jeho prudce utíkati bude.

23 Други ће пљескати рукама за њим, и звиждаће за њим с места његовог.

Tleskne nad ním každý rukama svýma, a ckáti bude z místa svého.