Књига проповедникова 7

1 Боље је име него добро уље, и дан смртни него дан у који се ко роди.

Lepší jest jméno dobré nežli mast výborná, a den smrti než den narození člověka.

2 Боље је ићи у кућу где је жалост него где је гозба, јер је онде крај сваког човека, и ко је жив, слаже у срце своје.

Lépe jest jíti do domu zámutku, nežli jíti do domu hodování, pro dokonání každého člověka, a kdož jest živ, složí to v srdci svém.

3 Боља је жалост него смех, јер кад је лице невесело, срце постаје боље.

Lepší jest horlení nežli smích; nebo zůřivá tvář polepšuje srdce.

4 Срце је мудрих људи у кући где је жалост, а срце безумних у кући где је весеље.

Srdce moudrých v domě zámutku, ale srdce bláznů v domě veselí.

5 Боље је слушати карање мудрога него да ко слуша песму безумних.

Lépe jest slyšeti žehrání moudrého, nežli aby někdo poslouchal písně bláznů.

6 Јер као што прашти трње под лонцем, такав је смех безумников; и то је таштина.

Nebo jako praštění trní pod hrncem, tak smích blázna. A i to jest marnost.

7 Насиље обезумљује мудрога, и поклон изопачује срце.

Ssužování zajisté k bláznovství přivodí moudrého, a dar oslepuje srdce.

8 Бољи је крај ствари него почетак јој; бољи је ко је стрпљивог духа неголи ко је поноситог духа.

Lepší jest skončení věci nežli počátek její; lepší jest dlouho čekající nežli vysokomyslný.

9 Не буди нагао у духу свом на гнев, јер гнев почива у недрима безумних.

Nebuď kvapný v duchu svém k hněvu; nebo hněv v lůnu bláznů odpočívá.

10 Не говори: Шта је то, те су пређашњи дани били бољи од ових? Јер не би било мудро да за то питаш.

Neříkej: Čím jest to, že dnové první lepší byli nežli tito? Nebo bys se nemoudře na to vytazoval.

11 Добра је мудрост с имањем, и корисна је онима који виде сунце.

Dobrá jest moudrost s statkem, a velmi užitečná těm, kteříž vidí slunce;

12 Јер је мудрост заклон, и новци су заклон; али је претежније знање мудрости тим што даје живот ономе ко је има.

Nebo v stínu moudrosti a v stínu stříbra odpočívají. A však přednější jest umění moudrosti, přináší život těm, kdož ji mají.

13 Погледај дело Божије; јер ко може исправити шта Он искриви?

Hleď na skutky Boží. Nebo kdo může zpřímiti to, což on zkřivil?

14 У добро време уживај добро, а у зло време гледај, јер је Бог створио једно према другом за то да човек не зна шта ће бити.

V den dobrý užívej dobrých věcí, a v den zlý buď bedliv; nebo i to naproti onomu učinil Bůh z té příčiny, aby nenalezl člověk po něm ničeho.

15 Свашта видех за времена таштине своје: праведника који пропада у правди својој, и безбожника који дуго живи у својој злоћи.

Všecko to viděl jsem za dnů marnosti své: Bývá spravedlivý, kterýž hyne s spravedlností svou; tolikéž bývá bezbožný, kterýž dlouho živ jest v zlosti své.

16 Не буди сувише праведан ни сувише мудар; зашто би себе упропастио?

Nebývej příliš spravedlivý, aniž buď příliš moudrý. Proč máš na zkázu přicházeti?

17 Не буди сувише безбожан ни луд; зашто би умро пре времена?

Nebuď příliš starostlivý, aniž bývej bláznem. Proč máš umírati dříve času svého?

18 Добро је да држиш једно, а друго да не пушташ из руке; јер ко се боји Бога избавиће се од свега.

Dobréť jest, abys se onoho přídržel, a tohoto se nespouštěl; nebo kdo se bojí Boha, ujde všeho toho.

19 Мудрост крепи човека више него десет кнезова који су у граду.

Moudrost posiluje moudrého nad desatero knížat, kteříž jsou v městě.

20 Доиста нема човека праведног на земљи који твори добро и не греши.

Není zajisté člověka spravedlivého na zemi, kterýž by činil dobře a nehřešil.

21 Не узимај на ум свашта што се говори, ако би и слугу свог чуо где те псује;

Také ne ke všechněm slovům, kteráž mluví lidé, přikládej mysli své, poněvadž nemáš dbáti, by i služebník tvůj zlořečil tobě.

22 Јер срце твоје зна да си и ти више пута псовао друге.

Neboť ví srdce tvé, že jsi i ty častokrát zlořečil jiným.

23 Све то огледах мудрошћу и рекох: Бићу мудар; али мудрост беше далеко од мене.

Všeho toho zkusil jsem moudrostí, a řekl jsem: Budu moudrým, ale moudrost vzdálila se ode mne.

24 Шта је тако далеко и врло дубоко, ко ће наћи?

Což pak vzdálené a velmi hluboké jest, kdož to najíti může?

25 Окретох се срцем својим да познам и извидим и изнађем мудрост и разум, и да познам безбожност лудости и лудост безумља.

Všecko jsem přeběhl myslí svou, abych poznal a vyhledal, i vynalezl moudrost a rozumnost, a abych poznal bezbožnost, bláznovství a nemoudrost i nesmyslnost.

26 И нађох да је горча од смрти жена којој је срце мрежа и пругло, којој су руке окови; ко је мио Богу, сачуваће се од ње, а грешника ће ухватити она.

I našel jsem věc hořčejší nad smrt, ženu, jejíž srdce tenata, a ruce její okovy. Kdož se líbí Bohu, zachován bývá od ní, ale hříšník bývá od ní jat.

27 Гле, то нађох, вели проповедник, једно према другом, тражећи да разумем.

Pohleď, to jsem shledal, (praví kazatel), jedno proti druhému stavěje, abych nalezl umění,

28 Још тражи душа моја, али не нађох. Човека једног у хиљаде нађох, али жене међу свима не нађох.

Čeho pak přesto hledala duše má, však jsem nenalezl: Muže jednoho z tisíce našel jsem, ale ženy mezi tolika jsem nenalezl.

29 Само, гле, ово нађох: да је Бог створио човека доброг; а они траже свакојаке помисли.

Obzvláštně pohleď i na to, což jsem nalezl: Že učinil Bůh člověka dobrého, ale oni následovali smyšlínek rozličných.