Песма над песмама 1
1 Соломунова песма над песмама.
Píseň nejpřednější z písní Šalomounových.
2 Да ме хоће пољубити пољупцем уста својих! Јер је твоја љубав боља од вина.
Ó by mne políbil políbením úst svých; nebo lepší jsou milosti tvé nežli víno.
3 Мирисом су твоја уља прекрасна; име ти је уље разлито; зато те љубе девојке.
Pro vůni masti tvé jsou výborné, mast rozlitá jméno tvé; protož tě mladice milují.
4 Вуци ме, за тобом ћемо трчати; уведе ме цар у ложницу своју; радоваћемо се и веселићемо се тобом, спомињаћемо љубав твоју више него вино; прави љубе те.
Táhniž mne, a poběhnem za tebou. Uvedltě mne král do pokojů svých, plésati a veseliti se v tobě budeme, a vychvalovati milosti tvé více než víno; upřímí milují tě.
5 Црна сам, али сам лепа, кћери јерусалимске, као шатори кидарски, као завеси Соломунови.
Jsemť černá, ale milostná, ó dcery Jeruzalémské, tak jako stanové Cedarští, jako opony Šalomounovy.
6 Не гледајте ме што сам црна, јер ме је сунце опалило; синови матере моје расрдивши се на ме поставише ме да чувам винограде, и не чувах свој виноград, који ја имам.
Nehleďte na mne, žeť jsem snědá, nebo jsem obhořela od slunce. Synové matky mé rozpálivše se proti mně, postavili mne, abych ostříhala vinic, a vinice své nehlídala jsem.
7 Кажи ми ти, ког љуби душа моја, где пасеш, где пландујеш? Јер зашто бих лутала међу стадима другова твојих?
Oznam mi ty, kteréhož miluje duše má, kde paseš? Kde dáváš odpočinutí o poledni? Nebo proč mám býti tak jako poběhlá při stádích tovaryšů tvých?
8 Ако не знаш, најлепша између жена, пођи трагом за стадом, и паси јариће своје покрај станова пастирских.
Jestliže nevíš, ó nejkrašší mezi ženami, vyjdi po šlepějích ovcí, a pas kozlátka svá podlé obydlí pastýřů.
9 Ти си ми, драга моја, као коњи у колима Фараоновим.
Jízdě v vozích Faraonových připodobňuji tě, ó milostnice má.
10 Образи су твоји окићени гривнама, и грло твоје низовима.
Líce tvá okrášlena jsou ozdobami, a hrdlo tvé halžemi.
11 Начинићемо ти златне гривне са шарама сребрним.
Ozdob zlatých naděláme tobě s proměnami stříbrnými.
12 Док је цар за столом, нард мој пушта свој мирис.
Dotud, dokudž král stolí, nardus můj vydává vůni svou.
13 Драги ми је мој кита смирне, која међу дојкама мојим почива.
Svazček mirry jest mi milý můj, na prsech mých odpočívaje.
14 Драги ми је мој грозд кипров из винограда енгадских.
Milý můj jest mi hrozen cyprový na vinicích v Engadi.
15 Лепа ти си, драга моја, лепа ти си! Очи су ти као у голубице.
Aj, jak jsi ty krásná, přítelkyně má, aj, jak jsi krásná! Oči tvé jako holubičí.
16 Леп ти си, драги мој, и љубак! И постеља наша зелени се.
Aj, jak jsi ty krásný, milý můj, jak utěšený! I to lůže naše zelená se.
17 Греде су нам у кућама кедрове, даске су нам јелове.
Trámové domů našich jsou z cedrů, a pavlače naše z boroví.
