1 Коринћанима 14

1 Држите се љубави, а старајте се за духовне дарове, а особито да пророкујете.

Follow after divine love; and seek the spiritual gifts, but rather that you may prophesy.

2 Јер који говори језике, не говори људима него Богу: јер нико не слуша, а он духом говори тајне.

For the one speaking with a tongue speaks not to men, but to God; for no one hears him; but he speaks mysteries in the spirit:

3 А који пророкује говори људима за поправљање и утеху и утврђење.

but the one prophesying speaks to men edification, exhortation, and comfort.

4 Јер који говори језике себе поправља, а који пророкује цркву поправља.

The one speaking with a tongue edifies himself; but the one prophesying edifies the church.

5 Али ја бих хтео да ви сви говорите језике, а још више да пророкујете: јер је већи онај који пророкује неголи који говори језике, већ ако ко казује, да се црква поправља.

But I wish you all to speak with tongues, but rather that you may prophesy: but greater is the one prophesying, than the one speaking with tongues, unless he may interpret, in order that the church may receive edification.

6 А сад, браћо, ако дођем к вама језике говорећи, какву ћу корист учинити ако вам не говорим или у откривењу, или у разуму, или у пророштву, или у науци?

But now, brethren, if I may come unto you speaking with tongues, what shall I profit you, unless I shall speak to you either in revelation, or knowledge, or prophecy, or in instruction?

7 Као неке ствари бездушне које дају глас, била свирала или гусле, ако различан глас не дају, како ће се разумети шта се свира или гуди?

Nevertheless things without life, giving forth a voice, whether pipe or harp, if it may not give a distinction to the sounds, how shall it be known what is piped, or what is harped?

8 Јер ако труба да неразговетан глас, ко ће се приправити на бој?

For if indeed the trumpet may give an uncertain sound, who will prepare himself for the war?

9 Тако и ви ако неразумљиву реч кажете језиком, како ће се разумети шта говорите? Јер ћете говорити у ветар.

Thus also if you through the tongue may give an indistinct word, how will that which is spoken be known? for you will be speaking into the air.

10 Има на свету Бог зна колико различних гласова, али ниједан није без значења.

If it so happens that there are so many kinds of voices in the world, and nothing without a voice;

11 Ако дакле не знам силу гласа, бићу немац оном коме говорим, и онај који говори биће мени немац.

if then I do not understand the power of the voice, I will be a barbarian to the one speaking, and the one speaking will be a barbarian to me.

12 Тако и ви, будући да се старате за духовне дарове, гледајте да будете онима богати који су на поправљање цркве.

So also you, since you are zealots of spirits, seek that you may abound unto the edification of the church.

13 Зато, који говори језиком нека се моли Богу да казује.

Therefore let the one speaking with a tongue, pray that one may interpret.

14 Јер ако се језиком молим Богу, мој се дух моли, а ум је мој без плода.

For if I pray with a tongue, my spirit is praying, but my mind is not fruitful.

15 Шта ће се дакле чинити? Молићу се Богу духом, а молићу се и умом; хвалићу Бога духом, а хвалићу и умом.

Then what is it? I will pray with my spirit, and I will pray with my mind also: I will sing with my spirit, and I will sing with my mind also.

16 Јер кад благословиш духом како ће онај који стоји место простака рећи "Амин" по твом благослову, кад не зна шта говориш?

Since if you may bless with the spirit, how will one occupying the place of the unlearned say Amen to your blessing? since he does not know what you are saying.

17 Ти добро захваљујеш, али се други не поправља.

For you indeed bless beautifully, but the other is not edified.

18 Хвала Богу мом што говорим језике већма од свих вас.

I thank God, I speak with tongue more than you all:

19 Али у цркви волим пет речи умом својим рећи, да се и други помогну, него хиљаду речи језиком.

but I would rather speak five words in the church with my understanding, so that I may indeed teach others, than ten thousand words in a tongue.

20 Браћо! Не будите деца умом, него пакошћу детињите, а умом будите савршени.

Brethren, be not children in intellect: but be infants in evil, but be perfect in intellect.

21 У закону пише: Другим језицима и другим уснама говорићу народу овом, и ни тако ме неће послушати, говори Господ.

It has been written in the law; I will speak to this people with other tongues and with the lips of others; and thus they will not hearken unto me, says the Lord.

22 Зато су језици за знак не онима који верују, него који не верују; а пророштво не онима који не верују, него који верују.

So tongues are for a sign, not to those who believe, but to the unbelievers: and prophecy is not for the unbelievers, but for the believers.

23 Ако се дакле скупи црква сва на једно место, и сви узговорите језицима, а дођу и простаци, или неверници, неће ли рећи да сте полудели?

Then if the whole church may come together, and all may speak with tongues, and the unlearned or unbelievers may come in, will they not say that you are gone mad?

24 А ако сви пророкују, и дође какав неверник или простак, буде покаран од свих и суђен од свих.

But if all may prophesy, and some unbeliever or unlearned person may come in, he is convicted by all, he is discerned by all;

25 И тако тајне срца његовог бивају јављене, и тако паднувши ничице поклониће се Богу, и казаће да је заиста Бог с вама.

the secrets of his heart are made manifest; and thus falling upon his face he will worship God, proclaiming that God is truly in you.

26 Шта ће се дакле чинити, браћо? Кад се сабирате сваки од вас има псалам, има науку, има језик, има откривење, има казивање; а све да бива на поправљање.

Then what is it, brethren? When you may come together, each one has a psalm, has a lesson, has a revelation, has a tongue, has an interpretation. Let all things be done to edification.

27 Ако ко говори језиком, или по двојица, или највише по тројица и то поредом; а један да казује.

If one speaks with a tongue, let it he by twos, or at most by threes, and separately; and let one interpret;

28 Ако ли не буде никога да казује, нека ћути у цркви, а себи нека говори и Богу.

but if there may be no interpreter, let him keep silent in the church; but let him speak to himself, and to God.

29 А пророци два или три нека говоре, и други нека расуђују.

But let two or three prophets speak, and let the others give audience;

30 Ако ли се открије шта другом који седи, нека чека док први ућути.

but if something may be revealed to another sitting down, let the first be silent.

31 Јер можете пророковати сви, један по један, да се сви уче и сви да се теше.

For you are all able to prophesy one by one, in order that all may learn, and all may be comforted.

32 И духови пророчки покоравају се пророцима;

Truly the spirits of the prophets are subject to the prophets;

33 Јер Бог није Бог буне, него мира, као по свим црквама светих.

for he is not a God of confusion, but of peace. So in all the churches of the saints,

34 Жене ваше да ћуте у црквама; јер се њима не допусти да говоре, него да слушају, као што и закон говори.

let the women be silent in the churches: for it is not permitted to them to talk; but let them be subordinate, as the law also says.

35 Ако ли хоће чему да се науче, код куће мужеве своје нека питају; јер је ружно жени да говори у цркви.

But if they wish to learn something, let them ask their own husbands at home: for it is disgraceful for a woman to talk in church.

36 Еда ли од вас реч Божија изиђе? Или самим вама дође?

Whether did the word of God come out from you? or has it reached unto you alone?

37 Ако ко мисли да је пророк или духован, нека разуме шта вам пишем, јер су Господње заповести.

If any one seems to be a prophet, or spiritual, let him understand the things which I write to you, that they are of the Lord;

38 Ако ли ко не разуме, нека не разуме.

but if any one ignores, he is ignored.

39 Зато, браћо моја, старајте се да пророкујете, и не забрањујте говорити језицима.

So, my brethren, be zealous to prophesy, and do not forbid to speak with tongues;

40 А све нека бива поштено и уредно.

but let all things be done decently and in order.