Giobbe 15

1 Allora Elifaz di Teman rispose e disse:

А Елифас Теманац одговори и рече:

2 “Il savio risponde egli con vana scienza? si gonfia egli il petto di vento?

Хоће ли мудар човек казивати празне мисли и пунити трбух ветром источним,

3 Si difende egli con ciarle inutili e con parole che non giovan nulla?

Препирући се говором који не помаже и речима које нису ни на шта?

4 Tu, poi, distruggi il timor di Dio, menomi il rispetto religioso che gli è dovuto.

А ти уништаваш страх Божји и укидаш молитве к Богу.

5 La tua iniquità ti detta le parole, e adoperi il linguaggio degli astuti.

Јер безакоње твоје показују уста твоја, ако и јеси изабрао језик лукав.

6 Non io, la tua bocca stessa ti condanna; le tue labbra stesse depongono contro a te.

Осуђују те уста твоја, а не ја; и усне твоје сведоче на те.

7 Sei tu il primo uomo che nacque? Fosti tu formato prima de’ monti?

Јеси ли се ти први човек родио? Или си пре хумова саздан?

8 Hai tu sentito quel che s’è detto nel Consiglio di Dio? Hai tu fatto incetta della sapienza per te solo?

Јеси ли тајну Божију чуо и покупио у себе мудрост?

9 Che sai tu che noi non sappiamo? Che conoscenza hai tu che non sia pur nostra?

Шта ти знаш што ми не бисмо знали? Шта ти разумеш што не би било у нас?

10 Ci son fra noi degli uomini canuti ed anche de’ vecchi più attempati di tuo padre.

И седих и старих људи има међу нама, старијих од оца твог.

11 Fai tu sì poco caso delle consolazioni di Dio e delle dolci parole che t’abbiam rivolte?

Мале ли су ти утехе Божије? Или имаш шта сакривено у себи?

12 Dove ti trascina il cuore, e che voglion dire codeste torve occhiate?

Што те је занело срце твоје? И што севају очи твоје,

13 Come! tu volgi la tua collera contro Dio, e ti lasci uscir di bocca tali parole?

Те обраћаш против Бога дух свој и пушташ из уста својих такве речи?

14 Che è mai l’uomo per esser puro, il nato di donna per esser giusto?

Шта је човек, да би био чист, и рођени од жене, да би био прав?

15 Ecco, Iddio non si fida nemmeno de’ suoi santi, i cieli non son puri agli occhi suoi;

Гле, не верује свецима својим, и небеса нису чиста пред очима Његовим;

16 quanto meno quest’essere abominevole e corrotto, l’uomo, che tracanna l’iniquità come l’acqua!

А камоли гадни и смрдљиви човек, који пије неправду као воду?

17 Io voglio ammaestrarti; porgimi ascolto, e ti racconterò quello che ho visto,

Ја ћу ти казати, послушај ме, и приповедићу ти шта сам видео,

18 quello che i Savi hanno riferito senza nulla celare di quel che sapean dai padri,

Шта мудраци казаше и не затајише, шта примише од отаца својих,

19 ai quali soli è stato dato il paese; e in mezzo ai quali non è passato lo straniero.

Којима самим дана би земља, и туђин не прође кроз њу.

20 L’empio è tormentato tutti i suoi giorni, e pochi son gli anni riservati al prepotente.

Безбожник се мучи свега века свог, и насилнику је мало година остављено.

21 Sempre ha negli orecchi rumori spaventosi, e in piena pace gli piomba addosso il distruttore.

Страх му зуји у ушима, у мирно доба напада пустошник на њ.

22 Non ha speranza d’uscir dalle tenebre, e si sente destinato alla spada.

Не верује да ће се вратити из таме, одсвуда привиђа мач.

23 Va errando in cerca di pane; dove trovarne? ei sa che a lui dappresso è pronto il giorno tenebroso.

Тумара за хлебом говорећи: Где је? Зна да је за њ спремљен дан тамни.

24 La distretta e l’angoscia lo riempion di paura, l’assalgono a guisa di re pronto alla pugna,

Туга и невоља страше га, и наваљују на њ као цар готов на бој.

25 perché ha steso la mano contro Dio, ha sfidato l’Onnipotente,

Јер је замахнуо на Бога руком својом, и Свемогућем се опро.

26 gli s’è slanciato audacemente contro, sotto il folto de’ suoi scudi convessi.

Трчи исправљена врата на њ с многим високим штитовима својим.

27 Avea la faccia coperta di grasso, i fianchi carichi di pinguedine;

Јер је покрио лице своје претилином, и наваљао сало на бокове своје.

28 s’era stabilito in città distrutte, in case disabitate, destinate a diventar mucchi di sassi.

И седео је у градовима раскопаним и у кућама пустим, обраћеним у гомилу камења.

29 Ei non s’arricchirà, la sua fortuna non sarà stabile; né le sue possessioni si stenderanno sulla terra.

Неће се обратити нити ће остати благо његово, и неће се раширити по земљи добро његово.

30 Non potrà liberarsi dalle tenebre, il vento infocato farà seccare i suoi rampolli, e sarà portato via dal soffio della bocca di Dio.

Неће изаћи из мрака, огранке његове осушиће пламен, однеће га дух уста његових.

31 Non confidi nella vanità; è un’illusione; poiché avrà la vanità per ricompensa.

Нека се не узда у таштину преварени, јер ће му таштина бити плата.

32 La sua fine verrà prima del tempo, e i suoi rami non rinverdiranno più.

Пре свог времена свршиће се, и грана његова неће зеленети.

33 Sarà come vigna da cui si strappi l’uva ancor acerba, come l’ulivo da cui si scuota il fiore;

Откинуће се као с лозе незрео грозд његов и пупци ће се његови као с маслине побацати.

34 poiché sterile è la famiglia del profano, e il fuoco divora le tende ov’entrano presenti.

Јер ће опустети збор лицемерски, и огањ ће спалити шаторе оних који примају поклоне.

35 L’empio concepisce malizia, e partorisce rovina; ei si prepara in seno il disinganno”.

Зачињу невољу и рађају муку, и трбух њихов саставља превару.