Giobbe 11

1 Allora Tsofar di Naama rispose e disse:

А Софар Намаћанин одговори и рече:

2 “Cotesta abbondanza di parole rimarrà ella senza risposta? Basterà egli esser loquace per aver ragione?

Зар на многе речи нема одговора? Или ће човек говорљив остати прав?

3 Varranno le tue ciance a far tacere la gente? Farai tu il beffardo, senza che alcuno ti confonda?

Хоће ли твоје лажи ућуткати људе? И кад се ругаш, зар те неће нико посрамити?

4 Tu dici a Dio: “Quel che sostengo è giusto, e io sono puro nel tuo cospetto”.

Јер си рекао: Чиста је наука моја, и чист сам пред очима твојим.

5 Ma, oh se Iddio volesse parlare e aprir la bocca per risponderti

Али кад би Бог проговорио и усне своје отворио на те,

6 e rivelarti i segreti della sua sapienza poiché infinita è la sua intelligenza vedresti allora come Iddio dimentichi parte della colpa tua.

И показао ти тајне мудрости, јер их је двојином више, познао би да те Бог кара мање него што заслужује твоје безакоње.

7 Puoi tu scandagliare le profondità di Dio? arrivare a conoscere appieno l’Onnipotente?

Можеш ли ти тајне Божије докучити, или докучити савршенство Свемогућег?

8 Si tratta di cose più alte del cielo… e tu che faresti? di cose più profonde del soggiorno de’ morti… come le conosceresti? (Sheol h7585)

То су висине небеске, шта ћеш учинити? Дубље је од пакла, како ћеш познати? (Sheol h7585)

9 La lor misura è più lunga della terra, più larga del mare.

Дуже од земље, шире од мора.

10 Se Dio passa, se incarcera, se chiama in giudizio, chi s’opporrà?

Да преврати, или затвори или сабере, ко ће Му бранити?

11 Poich’egli conosce gli uomini perversi, scopre senza sforzo l’iniquità.

Јер зна ништавило људско, и видећи неваљалство зар неће пазити?

12 Ma l’insensato diventerà savio, quando un puledro d’onàgro diventerà uomo.

Човек безуман постаје разуман, премда се човек рађа као дивље магаре.

13 Tu, però, se ben disponi il cuore, e protendi verso Dio le palme,

Да ти управиш срце своје и подигнеш руке своје к Њему,

14 se allontani il male ch’è nelle tue mani, e non alberghi l’iniquità nelle tue tende,

Ако је безакоње у руци твојој, да га уклониш, и не даш да неправда буде у шаторима твојим,

15 allora alzerai la fronte senza macchia, sarai incrollabile, e non avrai paura di nulla;

Тада ћеш подигнути лице своје без мане и стајаћеш тврдо и нећеш се бојати;

16 dimenticherai i tuoi affanni; te ne ricorderai come d’acqua passata;

Заборавићеш муку, као воде која протече опомињаћеш је се;

17 la tua vita sorgerà più fulgida del meriggio, l’oscurità sarà come la luce del mattino.

Настаће ти време ведрије него подне, синућеш, бићеш као јутро;

18 Sarai fiducioso perché avrai speranza; ti guarderai bene attorno e ti coricherai sicuro.

Уздаћеш се имајући надање, закопаћеш се, и мирно ћеш спавати.

19 Ti metterai a giacere e niuno ti spaventerà; e molti cercheranno il tuo favore.

Лежаћеш, и нико те неће плашити, и многи ће ти се молити.

20 Ma gli occhi degli empi verranno meno; non vi sarà più rifugio per loro, e non avranno altra speranza che di esalar l’anima”.

Али очи ће безбожницима ишчилети, и уточишта им неће бити, и надање ће им бити издисање.