Psaumes 74

1 Hymne d'Asaph. Pourquoi, ô Dieu, rejettes-tu toujours, ta colère fume-t-elle sur le troupeau dont tu es le pasteur?

Зашто се, Боже, срдиш на нас дуго; дими се гнев Твој на овце паше Твоје?

2 Aie souvenir de ton peuple que tu acquis autrefois, réclamas comme ta tribu d'héritage, de la montagne de Sion, où tu fixas ta demeure!

Опомени се сабора свог, који си стекао од старине, искупио себи у наследну државу, горе Сиона, на којој си се населио.

3 Dirige tes pas vers des ruines déjà vieilles! L'ennemi dévaste tout dans le Sanctuaire.

Подигни стопе своје на старе развалине: све је разрушио непријатељ у светињи.

4 Tes adversaires rugissent au sein de tes parvis: c'est leur culte qu'ils érigent en culte.

Ричу непријатељи Твоји на месту сабора Твојих, своје обичаје постављају место наших обичаја.

5 On dirait des hommes qui lèvent et font retomber les haches dans l'épaisseur d'un bois.

Видиш, они су као онај који подиже секиру на сплетене гране у дрвета.

6 Et ils en brisent déjà les sculptures, sous les cognées et les marteaux à la fois.

Све у њему што је резано разбише секирама и брадвама.

7 Ils mettent en feu ton Sanctuaire; sacrilèges ils renversent la demeure de ton nom.

Огњем сажегоше светињу Твоју; на земљу обаливши оскврнише стан имена Твог.

8 Ils disent en leur cœur: « Accablons-les tous ensemble! » Ils brûlent dans le pays tous les saints lieux d'assemblée.

Рекоше у срцу свом: Потримо их сасвим. Попалише сва места сабора Божијих на земљи.

9 Nous ne voyons plus notre culte, il n'y a plus de prophète, nous n'avons personne qui sache jusques à quand…!

Обичаја својих не видимо, нема више пророка, и нема у нас ко би знао докле ће то трајати.

10 Jusques à quand, ô Dieu, l'ennemi sera-t-il insultant? Toujours l'ennemi méprisera-t-il ton nom?

Докле ће се, Боже, ругати насилник? Хоће ли довека противник пркосити имену Твом?

11 Pourquoi retires-tu ta main et ta droite? Tire-la de ton sein, et extermine!

Зашто устављаш руку своју и десницу своју? Пружи из недара својих, и истреби их.

12 Cependant Dieu est mon Roi dès les temps de jadis, opérant des délivrances dans le sein du pays.

Боже, царе мој, који од старине твориш спасење посред земље!

13 Par ta puissance tu entr'ouvris la mer, tu brisas les têtes des dragons dans ses eaux.

Ти си силом својом раскинуо море, и сатро главе воденим наказама.

14 Tu fracassas les têtes des Léviathans, et les livras en proie aux hôtes du désert.

Ти си размрскао главу крокодилу, дао га онима који живе у пустињи да га једу.

15 Tu fis jaillir des sources et des torrents, tu desséchas des fleuves qui ne tarissent jamais.

Ти си отворио изворе и потоке, Ти си исушио реке које не пресишу.

16 A toi est le jour, et à toi la nuit; tu disposas les luminaires et le soleil.

Твој је дан и Твоја је ноћ, Ти си поставио звезде и сунце.

17 Tu as placé toutes les bornes de la terre; l'été et l'hiver, c'est toi qui les as faits.

Ти си утврдио све крајеве земаљске, лето и зиму Ти си уредио.

18 Souviens-t'en: l'ennemi outrage l'Éternel, et un peuple en délire insulte à ton nom.

Опомени се тога, непријатељ се руга Господу, и народ безумни не мари за име Твоје.

19 Ne livre pas aux bêtes l'âme de ta tourterelle, et n'oublie pas pour toujours la vie de tes affligés!

Не дај зверима душу грлице своје, немој заборавити стадо страдалаца својих засвагда.

20 Considère l'alliance! car les retraites du pays sont pleines de repaires de la violence.

Погледај на завет; јер су све пећине земаљске пуне станова безакоња.

21 Ne renvoie pas l'opprimé confus! Que l'affligé et le pauvre aient à louer ton nom!

Невољник нек се не врати срамотан, ништи и убоги нека хвале име Твоје.

22 Lève-toi, ô Dieu, défends ta cause! Pense aux outrages que te fait l'impie tous les jours!

Устани, Боже, брани ствар своју, опомени се како Ти се безумник руга сваки дан!

23 N'oublie pas la clameur de tes ennemis, la rumeur de tes adversaires qui s'élève sans cesse.

Не заборави обести непријатеља својих, вике, коју једнако дижу противници Твоји!