Psaumes 44

1 Au maître chantre. Hymne des fils de Coré. O Dieu, nous avons ouï de nos oreilles, nos pères nous ont raconté les exploits que tu fis en leurs jours, aux jours d'autrefois.

Боже, својим ушима слушасмо, оци нам наши приповедаше дело које си учинио у њихово време, у старо време.

2 De ta main tu chassas les nations, pour les établir; tu détruisis les peuples, pour les multiplier.

Руком својом изгнао си народе, а њих посадио; искоренио си племена, а њих намножио.

3 Car ce ne fut pas par leur épée qu'ils conquirent le pays, ni leur bras qui les rendit vainqueurs, mais ta droite et ton bras, et la lumière de ta face; car tu leur fus propice.

Јер не задобише земље својим мачем, нити им мишица њихова поможе, него Твоја десница и Твоја мишица, и светлост лица Твог, јер Ти беху омилели.

4 O Dieu! tu es mon Roi! Ordonne la délivrance de Jacob!

Боже, царе мој, Ти си онај исти, пошљи помоћ Јакову!

5 Avec toi nous battons nos ennemis, par ton nom nous terrassons nos adversaires

С Тобом ћемо избости непријатеље своје, и с именом Твојим изгазићемо оне који устају на нас.

6 Car dans mon arc je ne me confie point, ce n'est pas mon épée qui me délivre;

Јер се не уздам у лук свој, нити ће ми мач мој помоћи.

7 mais c'est toi qui nous délivres de nos ennemis, et qui confonds ceux qui nous haïssent.

Него ћеш нас Ти избавити од непријатеља наших, и ненавиднике наше посрамићеш.

8 De Dieu nous faisons gloire en tout temps, et nous louons éternellement ton nom. (Pause)

Богом ћемо се хвалити сваки дан, и име Твоје славићемо довека.

9 Cependant tu nous rejetas et nous couvris d'opprobre, et tu ne marchas plus avec nos armées;

Али сад си нас повргао и посрамио, и не идеш с војском нашом.

10 tu nous fis reculer devant nos ennemis, et ceux qui nous haïssent, emportèrent des dépouilles;

Обраћаш нас те бежимо испред непријатеља, и непријатељи нас наши харају.

11 tu nous livras comme la brebis que l'on mange, et parmi les nations tu nous disséminas;

Дао си нас као овце да нас једу, и по народима расејао си нас.

12 tu vendis ton peuple à vil prix, et pour toi il n'eut pas une grande valeur;

У бесцење си продао народ свој, и ниси му подигао цене.

13 tu nous exposas aux affronts de nos voisins, aux railleries et aux insultes de nos alentours;

Дао си нас на подсмех суседима нашим, да нам се ругају и срамоте нас који живе око нас.

14 tu nous fis passer en proverbe chez les nations, exciter des hochements de tête parmi les peuples.

Начинио си од нас причу у народа, гледајући нас машу главом туђинци.

15 Toujours ma honte est devant mes yeux, et la confusion de ma face me couvre,

Сваки је дан срамота моја преда мном, и стид је попао лице моје.

16 à la voix de celui qui m'insulte et m'outrage, à l'aspect de l'ennemi et de l'homme hostile.

Од речи подсмевачевих и ругачевих, и од погледа непријатељевих и осветљивчевих.

17 Tout cela nous est arrivé, et pourtant nous ne t'avions pas oublié, nous n'avions pas violé ton alliance,

Све ово снађе нас; али не заборависмо Тебе, нити преступисмо завет Твој.

18 notre cœur ne s'était point retiré de toi, et nos pas n'avaient pas dévié de tes voies,

Не одступи натраг срце наше, и стопе наше не зађоше с пута Твог.

19 pour que tu nous écrases dans le pays des chacals, et que tu nous enveloppes d'une ombre de mort.

Кад си нас био у земљи змајевској, и покривао нас сеном смртним,

20 Si nous avions oublié le nom de notre Dieu, et tendu nos mains vers un dieu étranger, est-ce que Dieu ne le pénétrerait pas,

Онда да бејасмо заборавили име Бога свог и подигли руке своје к Богу туђем,

21 lui qui connaît les secrets de nos cœurs?

Не би ли Бог изнашао то? Јер Он зна тајне у срцу.

22 Mais non, pour toi nous sommes tués tous les jours, et regardés comme des brebis à égorger.

А убијају нас за Тебе сваки дан; с нама поступају као с овцама кланицама.

23 Veille! pourquoi dors-tu, Seigneur? Réveille-toi! ne nous rejette pas à jamais!

Устани, што спаваш, Господе! Пробуди се, немој одбацити засвагда.

24 Pourquoi cacher ta face, oublier notre misère et notre oppression?

Зашто кријеш лице своје? Заборављаш невољу и муку нашу?

25 Car jusqu'à la poussière notre âme est abattue, et notre corps à la terre est attaché.

Душа наша паде у прах, тело је наше бачено на земљу.

26 Lève-toi! à notre secours! et sauve-nous pour l'amour de ta grâce.

Устани, помоћи наша, и избави нас ради милости своје.