Psaumes 35

1 De David. Sois l'adversaire, ô Éternel, de mes adversaires! Combats ceux qui me combattent!

Господе! Буди супарник супарницима мојим; удри оне који ударају на ме.

2 Saisis le bouclier et la rondache, et lève-toi pour m'assister!

Узми оружје и штит, и дигни се мени у помоћ.

3 Tire ta lance et ta hache contre mes persécuteurs! Crie-moi: Je suis ton aide!

Потегни копље, и пресеци пут онима који ме гоне, реци души мојој: Ја сам спасење твоје.

4 Que la honte et l'opprobre couvrent ceux qui demandent ma vie! qu'ils reculent confondus ceux qui méditent ma ruine!

Нека се постиде и посраме који траже душу моју; нека се одбију натраг и постиде који ми зло хоће.

5 Qu'ils soient comme la balle au vent, chassés par l'ange de l'Éternel!

Нека буду као прах пред ветром, и анђео Господњи нека их прогони.

6 Que leur route soit sombre et glissante, et que l'ange de l'Éternel les poursuive!

Нека буде пут њихов таман и клизав, и анђео Господњи нека их тера.

7 Car sans cause ils ont caché la fosse et le filet sous mes pas, sans cause ils ont miné pour m'ôter la vie.

Јер низашта застреше мрежом јаму за мене, низашта ископаше јаму души мојој.

8 Que la ruine fonde sur eux imprévue! qu'ils soient pris dans le filet qu'ils ont tendu! que pour y périr ils y tombent!

Нека дође на њега погибао ненадна, и мрежа коју је наместио нека улови њега, нека он у њу падне на погибао.

9 Alors mon âme sera ravie de l'Éternel, et se réjouira de son secours.

А душа ће се моја радовати о Господу, и веселиће се за помоћ Његову.

10 Tous mes os diront: Éternel! qui, comme toi, sauve le malheureux de plus forts que lui, le malheureux et le pauvre de ses spoliateurs?

Све ће кости моје рећи: Господе! Ко је као Ти, који избављаш страдалца од оног који му досађује, и ништега и убогога од оног који га упропашћује?

11 Des témoins iniques se lèvent; pour ce que j'ignore, ils me prennent à partie.

Усташе на ме лажни сведоци; шта не знам, за оно ме питају.

12 On me rend le mal pour le bien, je suis abandonné.

Плаћају ми зло за добро, и сиротовање души мојој.

13 Mais moi, dans leurs maladies, je pris le cilice, je me macérai par des jeûnes, et je priai, la tête penchée sur la poitrine;

Ја се у болести њиховој облачих у врећу, мучих постом душу своју, и молитва се моја враћаше у прсима мојим.

14 à ma démarche on eût dit que j'avais perdu mon frère, mon ami; comme en deuil d'une mère, triste j'étais courbé.

Као пријатељ, као брат поступах; бејах сетан и с обореном главом као онај који за матером жали.

15 Mais ma chute les réjouit; ils se liguent, ils se liguent contre moi, médisant, et j'ignore tout; ils me déchirent, et ne se taisent pas.

А они се радују кад се ја спотакнем, и купе се, купе се на ме, задају ране, не знам зашто, чупају и не престају.

16 Avec les profanes bouffons des festins, ils grincent contre moi les dents.

С неваљалим и подругљивим беспосличарима шкргућу на ме зубима својим.

17 Seigneur, jusques à quand seras-tu spectateur? Délivre ma vie de leur fléau, et mon âme des lions!

Господе! Хоћеш ли дуго гледати? Отми душу моју од нападања њиховог, од ових лавова јединицу моју.

18 Je te rendrai grâces dans la grande assemblée, et je te louerai au sein d'un peuple nombreux.

Признаћу Те у сабору великом, усред многог народа хвалићу Те.

19 Ne permets pas que mes perfides ennemis triomphent à ma vue, et que, dans leur haine gratuite, ils clignent les yeux!

Да ми се не би светили који ми злобе неправедно, и намигивали очима који мрзе на ме низашта.

20 Car ils ne parlent pas de paix, et contre les débonnaires du pays ils méditent l'astuce.

Јер они не говоре о миру, него на мирне на земљи измишљају лажне ствари.

21 Ils ouvrent contre moi leur bouche, et disent: « Ah! ah! nos yeux voient. »

Разваљују на ме уста своја, и говоре: Добро! Добро! Види око наше.

22 Tu vois aussi, Éternel! ne te tais pas! Seigneur, ne t'éloigne pas de moi!

Видиш, Господе! Немој ћутати; Господе! Немој одступити од мене.

23 Lève-toi, réveille-toi, pour me faire justice, mon Seigneur, mon Dieu, pour défendre ma cause!

Пробуди се, устани на суд мој, Боже мој и Господе, и на парницу моју.

24 Fais-moi droit, selon ta justice, Éternel, mon Dieu, et que je ne sois pas un triomphe pour eux!

Суди ми по правди својој, Господе, Боже мој, да ми се не свете.

25 Qu'ils ne disent pas en leur cœur: « Bien! c'étaient nos vœux! Qu'ils ne disent pas: « Nous l'avons perdu! »

Не дај да говоре у срцу свом: Добро! То смо хтели! Не дај да говоре: Прождресмо га.

26 Fais rougir et confonds tous ceux que réjouissent mes maux! Couvre de honte et d'ignominie mes superbes adversaires!

Нек се постиде и посраме сви који се радују злу мом, нек се обуку у стид и у срам који се размећу нада мном.

27 Alors ils chanteront et seront ravis ceux qui aiment ma juste cause; ils diront incessamment: « Grand est l'Éternel, qui se plaît au bien de son serviteur! »

Нека се радују и веселе који ми желе правду, и говоре једнако: Велик Господ, који жели мира слузи свом!

28 Et ma langue dira ta justice, et te louera tous les jours.

И мој ће језик казивати правду Твоју, и хвалу Теби сваки дан.