Job 9
1 Et Job reprit et dit:
А Јов одговори и рече:
2 Assurément je sais qu'il en est ainsi; et comment un mortel serait-il juste devant Dieu?
Заиста, знам да је тако; јер како би могао човек бити прав пред Богом?
3 s'il voulait contester avec Lui, il ne répondrait pas à une chose sur mille.
Ако би се хтео прети с Њим, не би Му могао одговорити од хиљаде на једну.
4 Pour l'intelligence, Il est sage, et pour la force, Il est puissant; qui pourrait Le braver, et rester sain et sauf?
Мудар је срцем и јак снагом; ко се је опро Њему и био срећан?
5 Il déplace soudain les montagnes qu'il bouleverse dans sa colère;
Он премешта горе, да нико и не опази; превраћа их у гневу свом;
6 Il ébranle la terre sur sa base, et ses colonnes tremblent;
Он креће земљу с места њеног да јој се ступови дрмају;
7 Il commande au soleil de ne point se lever, et Il met un sceau sur les étoiles;
Он кад запрети сунцу, не излази; Он запечаћава звезде;
8 Il incline les cieux à Lui seul, et s'avance sur les sommités des flots;
Он разапиње небо сам, и гази по валима морским;
9 Il fit l'Ourse, Orion, les Pléiades, et les retraites lointaines du Midi,
Он је начинио звезде кола и штапе и влашиће и друге југу у дну;
10 Il fait des choses grandes, qu'on ne peut sonder, et des merveilles qu'on ne peut compter.
Он чини ствари велике и неиспитиве и дивне, којима нема броја.
11 Voici, Il m'assaille, et je ne le vois pas, Il attaque, et je ne l'aperçois pas.
Гле, иде мимо мене, а ја не видим; прође, а ја га не опазим.
12 Voici, Il emporte: qui le fera revenir? Qui lui dira: Que fais-tu?
Гле, кад ухвати, ко ће Га нагнати да врати? Ко ће Му казати: Шта радиш?
13 Dieu ne calme pas son courroux; sous lui plient les appuis de l'orgueil;
Бог не устеже гнева свог, падају пода Њ охоли помоћници.
14 et je pourrais lui répondre, et choisir les paroles à lui dire!
А како би Му ја одговарао и бирао речи против Њега?
15 Eussé-je raison, je ne répondrais pas, de mon Juge j'invoquerais la clémence.
Да сам и прав, нећу Му се одговорити, ваља да се молим судији свом.
16 Quand Il répondrait à mon appel, je ne croirais pas qu'il ait ouï ma voix;
Да Га зовем и да ми се одзове, још не могу веровати да је чуо глас мој.
17 car Il m'assaille par la tempête, et Il multiplie mes plaies sans motif;
Јер ме је вихором сатро и задао ми много рана низашта.
18 Il ne me laisse pas reprendre haleine, car Il me rassasie d'amertumes.
Не да ми да одахнем, него ме сити горчинама.
19 En appelle-t-on à la vigueur du fort: « Me voici! » [dit-Il] au droit: « Qui M'assignera? »
Ако је на силу, гле, Он је најсилнији; ако на суд, ко ће ми сведочити?
20 Eussé-je raison, ma bouche devrait me condamner; fussé-je innocent, Il me trouverait pervers.
Да се правдам, моја ће ме уста осудити; да сам добар, показаће да сам неваљао.
21 Je suis innocent, et ne fais nul cas de la vie. je dédaigne de vivre.
Ако сам добар, нећу знати за то; омрзао ми је живот мој.
22 C'est tout un! Aussi dis-je: Il détruit innocent et coupable.
Свеједно је; зато рекох: и доброг и безбожног Он потире.
23 Quand sa verge donne soudain la mort, Il se rit de l'épreuve de l'innocent:
Кад би још убио бич наједанпут! Али се смеје искушавању правих.
24 la terre est livrée aux mains de l'impie, Il ôte la vue aux yeux de ses juges. Si ce n'est pas lui, qui est-ce donc?
Земља се даје у руке безбожнику; лице судија њених заклања; ако не Он, да ко?
25 Mes jours s'en vont plus rapides que le coureur, ils fuient sans voir le bonheur,
Али дани моји бише бржи од гласника; побегоше, не видеше добра.
26 ils passent comme des nacelles de roseau, comme l'aigle qui fond sur sa proie.
Прођоше као брзе лађе, као орао кад лети за храну.
27 Si je dis: Je veux oublier ma plainte, quitter mon air triste, redevenir serein;
Ако кажем: Заборавићу тужњаву своју, оставићу гнев свој и окрепићу се;
28 je m'épouvante de tous mes maux, je sais que Tu ne m'absoudras pas.
Страх ме је од свих мука мојих, знам да ме нећеш оправдати.
29 Je dois être coupable; pourquoi prendre une peine inutile?
Бићу крив; зашто бих се мучио узалуд?
30 Quand je me laverais dans l'eau de neige, quand avec la lessive je rendrais mes mains nettes,
Да се измијем водом снежницом, и да очистим сапуном руке своје,
31 même alors tu me plongerais dans la fosse, et mes habits mêmes me trouveraient repoussant.
Тада ћеш ме замочити у јаму да се гаде на ме моје хаљине.
32 Car Il n'est pas homme comme moi, pour que je réplique, pour que nous paraissions en jugement ensemble.
Јер није човек као ја да Му одговарам, да идем с Њим на суд;
33 Entre nous il n'y a point d'arbitre qui interpose sa main entre nous.
Нити има међу нама кмета да би ставио руку своју међу нас двојицу.
34 Qu'il éloigne de moi sa verge, et que ses terreurs ne m'effraient plus!
Нека одмакне од мене прут свој, и страх Његов нека ме не страши;
35 alors je parlerai, et serai sans crainte: car ainsi, je ne suis pas à moi-même.
Тада ћу говорити, и нећу Га се бојати; јер овако не знам за себе.
