Job 8
1 Et Bildad de Such prit la parole et dit:
Тада одговори Вилдад Сушанин и рече:
2 Jusques à quand tiendras-tu ces discours? Les paroles de ta bouche ont la violence de l'ouragan.
Докле ћеш тако говорити? И речи уста твојих докле ће бити као силан ветар?
3 Dieu fera-t-Il plier la loi, et le Tout-puissant, plier la justice?
Еда ли Бог криво суди? Или Свемогући изврће правду?
4 Si tes fils ont péché contre Lui, Il les a mis à la merci de leur crime.
Што су синови твоји згрешили Њему, зато их је дао безакоњу њиховом.
5 Mais si tu veux chercher Dieu, et du Tout-puissant implorer la clémence,
А ти да потражиш Бога и помолиш се Свемогућем,
6 si tu es pur et droit, oh! alors Il veillera sur toi, et donnera le bonheur à la maison d'un juste,
Ако си чист и прав, заиста ће се пренути за те и честит ће учинити праведан стан твој;
7 et tes commencements auront été petits, tant ton avenir aura de grandeur.
И почетак ће твој бити мален, а последак ће ти бити врло велик.
8 Interroge en effet l'âge qui précède, et fais attention aux recherches de ses pères:
Јер питај пређашњи нараштај, и настани да разабереш од отаца њихових;
9 (car nous sommes d'hier, et nous ne savons pas, car nos jours sont une ombre sur la terre).
Јер смо ми јучерашњи, и не знамо ништа, јер су наши дани на земљи сен.
10 Ne t'instruiront-ils pas? ne te diront-ils pas, et de leur cœur ces mots ne sortiront-ils pas?
Неће ли те они научити? Неће ли ти казати и из срца свог изнети речи?
11 Le papyrus grandit-il où il n'y a pas de marais? le roseau prospère-t-il où il n'y a pas d'eau?
Ниче ли сита без влаге? Расте ли рогоз без воде?
12 il en est encore à son premier jet, on ne le fauche pas, cependant il sèche avant toutes les herbes.
Док се још зелени, док се не покоси, суши се пре сваке траве.
13 Tel est le chemin de quiconque oublie Dieu, et l'espoir de l'impie s'évanouit,
Такве су стазе свих који заборављају Бога, и надање лицемерово пропада.
14 son assurance est brisée, en une toile d'araignée il met sa confiance;
Његово се надање подлама и уздање је његово кућа паукова;
15 il s'appuie sur sa maison, et elle ne tient pas, il s'y cramponne, et elle ne reste pas debout.
Наслони се на кућу своју, али она не стоји тврдо; ухвати се за њу, али се она не може одржати.
16 Il est plein de sève aux rayons mêmes du soleil, et ses jets s'étendent au delà de son enclos,
Зелени се на сунцу, и у врх врта његовог пружају се огранци његови;
17 dans des monceaux de cailloux ses racines s'insinuent, il affronte un sol pierreux;
Жиле његове заплећу се код извора, и на месту каменитом шири се;
18 qu'on l'arrache de sa place, elle le renie: « Je ne t'ai jamais vu! »
Али кад се ишчупа из места свог, оно га се одриче: Нисам те видело.
19 Telles sont les délices de ses voies, et de la poussière il en croîtra d'autres.
Ето, то је радост од његова пута; а из праха ниче други.
20 Voici, Dieu ne rejette pas l'innocent, mais Il ne prend point les pécheurs par la main:
Гле, Бог не одбацује доброг, али не прихвата за руку зликовца.
21 si bien qu'il remplira ta bouche d'allégresse, et tes lèvres, de jubilation.
Још ће напунити уста твоја смеха и усне твоје попевања.
22 Ceux qui te haïssent, seront couverts de honte, et la tente des impies cessera d'être,
Ненавидници твоји обући ће се у срамоту, и шатора безбожничког неће бити.
