Romans 6
1 What shall we say then? Shall we continue in sin, that grace may abound?
Шта ћемо дакле рећи? Хоћемо ли остати у греху да се благодат умножи? Боже сачувај!
2 God forbid. How shall we, that are dead to sin, live any longer therein?
Јер који умресмо греху како ћемо још живети у њему?
3 Know ye not, that so many of us as were baptized into Jesus Christ were baptized into his death?
Или не знате да сви који се крстисмо у Исуса Христа, у смрт Његову крстисмо се?
4 Therefore we are buried with him by baptism into death: that like as Christ was raised up from the dead by the glory of the Father, even so we also should walk in newness of life.
Тако се с Њим погребосмо крштењем у смрт да као што уста Христос из мртвих славом Очевом, тако и ми у новом животу да ходимо.
5 For if we have been planted together in the likeness of his death, we shall be also [in the likeness] of [his] resurrection:
Јер кад смо једнаки с Њим једнаком смрћу, бићемо и васкрсењем;
6 Knowing this, that our old man is crucified with [him], that the body of sin might be destroyed, that henceforth we should not serve sin.
Знајући ово да се стари наш човек разапе с Њиме, да би се тело грешно покварило, да више не бисмо служили греху.
7 For he that is dead is freed from sin.
Јер који умре опрости се од греха.
8 Now if we be dead with Christ, we believe that we shall also live with him:
А ако умресмо с Христом, верујемо да ћемо и живети с Њим,
9 Knowing that Christ being raised from the dead dieth no more; death hath no more dominion over him.
Знајући да Христос уста из мртвих, већ више не умире; смрт више неће овладати њиме.
10 For in that he died, he died unto sin once: but in that he liveth, he liveth unto God.
Јер шта умре, греху умре једанпут; а шта живи, Богу живи.
11 Likewise reckon ye also yourselves to be dead indeed unto sin, but alive unto God through Jesus Christ our Lord.
Тако и ви, дакле, држите себе да сте мртви греху а живи Богу у Христу Исусу Господу нашем.
12 Let not sin therefore reign in your mortal body, that ye should obey it in the lusts thereof.
Да не царује, дакле, грех у вашем смртном телу, да га слушате у сластима његовим;
13 Neither yield ye your members [as] instruments of unrighteousness unto sin: but yield yourselves unto God, as those that are alive from the dead, and your members [as] instruments of righteousness unto God.
Нити дајте удова својих греху за оружје неправде; него дајте себе Богу, као који сте живи из мртвих, и уде своје Богу за оружје правде.
14 For sin shall not have dominion over you: for ye are not under the law, but under grace.
Јер грех неће вама овладати, јер нисте под законом него под благодаћу.
15 What then? shall we sin, because we are not under the law, but under grace? God forbid.
Шта дакле? Хоћемо ли грешити кад нисмо под законом него под благодаћу? Боже сачувај!
16 Know ye not, that to whom ye yield yourselves servants to obey, his servants ye are to whom ye obey; whether of sin unto death, or of obedience unto righteousness?
Не знате ли да коме дајете себе за слуге у послушање, слуге сте оног кога слушате, или греха за смрт, или послушања за правду?
17 But God be thanked, that ye were the servants of sin, but ye have obeyed from the heart that form of doctrine which was delivered you.
Хвала, дакле, Богу што бивши робови греху послушасте од срца ту науку којој се и предадосте.
18 Being then made free from sin, ye became the servants of righteousness.
Опростивши се, пак, од греха постасте слуге правди.
19 I speak after the manner of men because of the infirmity of your flesh: for as ye have yielded your members servants to uncleanness and to iniquity unto iniquity; even so now yield your members servants to righteousness unto holiness.
Као човек говорим, за слабост вашег тела. Јер као што дадосте уде своје за робове нечистоти и безакоњу на безакоње, тако сад дајте уде своје за слуге правди на посвећење.
20 For when ye were the servants of sin, ye were free from righteousness.
Јер кад бејасте робови греху, прости бејасте од правде.
21 What fruit had ye then in those things whereof ye are now ashamed? for the end of those things [is] death.
Какав дакле онда имадосте плод за који се сад стидите? Јер је оног крај смрт.
