Romans 4
1 What shall we say then that Abraham our father, as pertaining to the flesh, hath found?
Шта ћемо дакле рећи за Авраама, оца свог, да је по телу нашао?
2 For if Abraham were justified by works, he hath [whereof] to glory; but not before God.
Јер ако се Авраам делима оправда, има хвалу, али не у Бога.
3 For what saith the scripture? Abraham believed God, and it was counted unto him for righteousness.
Јер шта говори писмо? Верова Авраам Богу, и прими му се у правду.
4 Now to him that worketh is the reward not reckoned of grace, but of debt.
А ономе који ради не броји се плата по милости него по дугу.
5 But to him that worketh not, but believeth on him that justifieth the ungodly, his faith is counted for righteousness.
А ономе који не ради, а верује Оног који правда безбожника, прима се вера његова у правду.
6 Even as David also describeth the blessedness of the man, unto whom God imputeth righteousness without works,
Као што и Давид говори да је благо човеку коме Бог прима правду без дела закона:
7 [Saying], Blessed [are] they whose iniquities are forgiven, and whose sins are covered.
Благо онима који се опростише безакоња, и којима се греси прикрише.
8 Blessed [is] the man to whom the Lord will not impute sin.
Благо човеку коме Господ не прима греха.
9 [Cometh] this blessedness then upon the circumcision [only], or upon the uncircumcision also? for we say that faith was reckoned to Abraham for righteousness.
Ово, дакле, блаженство или је у обрезању или у необрезању? Јер говоримо да се Аврааму прими вера у правду.
10 How was it then reckoned? when he was in circumcision, or in uncircumcision? Not in circumcision, but in uncircumcision.
Како му се, дакле, прими? Или кад је био у обрезању или необрезању? Не у обрезању него у необрезању.
11 And he received the sign of circumcision, a seal of the righteousness of the faith which [he had yet] being uncircumcised: that he might be the father of all them that believe, though they be not circumcised; that righteousness might be imputed unto them also:
И прими знак обрезања као печат правде вере коју имаше у необрезању, да би био отац свих који верују у необрезању; да се и њима прими у правду;
12 And the father of circumcision to them who are not of the circumcision only, but who also walk in the steps of that faith of our father Abraham, which [he had] being [yet] uncircumcised.
И да би био отац обрезања не само онима који су од обрезања, него и онима који ходе стопама вере која беше у необрезању оца нашег Авраама.
13 For the promise, that he should be the heir of the world, [was] not to Abraham, or to his seed, through the law, but through the righteousness of faith.
Јер обећање Аврааму или семену његовом да буде наследник свету не би законом него правдом вере.
14 For if they which are of the law [be] heirs, faith is made void, and the promise made of none effect:
Јер ако су наследници они који су од закона, пропаде вера, и поквари се обећање.
15 Because the law worketh wrath: for where no law is, [there is] no transgression.
Јер закон гради гнев; јер где нема закона нема ни преступа.
16 Therefore [it is] of faith, that [it might be] by grace; to the end the promise might be sure to all the seed; not to that only which is of the law, but to that also which is of the faith of Abraham; who is the father of us all,
Зато од вере да буде по милости да обећање тврдо остане свему семену, не само који је од закона него и који је од вере Авраама, који је отац свима нама,
17 (As it is written, I have made thee a father of many nations, ) before him whom he believed, [even] God, who quickeneth the dead, and calleth those things which be not as though they were.
(Као што стоји написано: Поставих те оца многим народима) пред Богом коме верова, који оживљује мртве, и зове оно што није као оно што јесте:
18 Who against hope believed in hope, that he might become the father of many nations; according to that which was spoken, So shall thy seed be.
Он верова на наду кад се није било ничему надати да ће он бити отац многим народима, као што му беше речено: Тако ће бити семе твоје.
19 And being not weak in faith, he considered not his own body now dead, when he was about an hundred years old, neither yet the deadness of Sara’s womb:
И не ослабивши вером не погледа ни на своје већ уморено тело, јер му беше негде око сто година, ни на мртвост Сарине материце.
20 He staggered not at the promise of God through unbelief; but was strong in faith, giving glory to God;
И за обећање Божије не посумња се неверовањем, него ојача у вери, и даде славу Богу.
21 And being fully persuaded that, what he had promised, he was able also to perform.
И знаше јамачно да шта обећа кадар је и да учини.
22 And therefore it was imputed to him for righteousness.
Зато се и прими њему у правду.
23 Now it was not written for his sake alone, that it was imputed to him;
Али није писано за њега једног само да му се прими,
24 But for us also, to whom it shall be imputed, if we believe on him that raised up Jesus our Lord from the dead;
Него и за нас, којима ће се примити ако верујемо Оног који васкрсе Исуса Христа Господа нашег из мртвих,
25 Who was delivered for our offences, and was raised again for our justification.
Који се предаде за грехе наше, и устаде за оправдање наше.
