Romans 15
1 We then that are strong ought to bear the infirmities of the weak, and not to please ourselves.
Дужни смо, дакле, ми јаки слабости слабих носити, и не себи угађати.
2 Let every one of us please [his] neighbour for [his] good to edification.
И сваки од вас да угађа ближњему на добро за добар углед.
3 For even Christ pleased not himself; but, as it is written, The reproaches of them that reproached thee fell on me.
Јер и Христос не угоди себи, него као што је писано: Ружења оних који Тебе руже падоше на ме.
4 For whatsoever things were written aforetime were written for our learning, that we through patience and comfort of the scriptures might have hope.
Јер шта се напред написа, за нашу се науку написа, да трпљењем и утехом писма наду имамо.
5 Now the God of patience and consolation grant you to be likeminded one toward another according to Christ Jesus:
А Бог трпљења и утехе да вам да да сложно мислите међу собом по Христу Исусу,
6 That ye may with one mind [and] one mouth glorify God, even the Father of our Lord Jesus Christ.
Да једнодушно једним устима славите Бога и Оца Господа нашег Исуса Христа.
7 Wherefore receive ye one another, as Christ also received us to the glory of God.
Зато примајте један другог као што и Христос прими вас на славу Божију.
8 Now I say that Jesus Christ was a minister of the circumcision for the truth of God, to confirm the promises [made] unto the fathers:
Али кажем да је Исус Христос био слуга обрезања истине ради Божије, да утврди обећање очевима,
9 And that the Gentiles might glorify God for [his] mercy; as it is written, For this cause I will confess to thee among the Gentiles, and sing unto thy name.
А незнабошци по милости да прославе Бога, као што стоји написано: Зато ћу Те хвалити међу незнабошцима, Господе, и певаћу име Твоје.
10 And again he saith, Rejoice, ye Gentiles, with his people.
И опет говори: Веселите се незнабошци с народом Његовим.
11 And again, Praise the Lord, all ye Gentiles; and laud him, all ye people.
И опет: Хвалите Господа сви незнабошци, и славите Га сви народи.
12 And again, Esaias saith, There shall be a root of Jesse, and he that shall rise to reign over the Gentiles; in him shall the Gentiles trust.
И опет Исаија говори: Биће корен Јесејев, и који устане да влада над незнабошцима у Оног ће се уздати незнабошци.
13 Now the God of hope fill you with all joy and peace in believing, that ye may abound in hope, through the power of the Holy Ghost.
А Бог наде да испуни вас сваке радости и мира у вери, да имате изобиље у нади силом Духа Светог.
14 And I myself also am persuaded of you, my brethren, that ye also are full of goodness, filled with all knowledge, able also to admonish one another.
А ја сам и сам уверен за вас, браћо, да сте и ви сами пуни благодати, напуњени сваког разума, да можете друге научити.
15 Nevertheless, brethren, I have written the more boldly unto you in some sort, as putting you in mind, because of the grace that is given to me of God,
Али вам опет, браћо, слободно писах неколико да вам напоменем ради благодати која ми је дана од Бога,
16 That I should be the minister of Jesus Christ to the Gentiles, ministering the gospel of God, that the offering up of the Gentiles might be acceptable, being sanctified by the Holy Ghost.
Да будем слуга Исуса Христа у незнабошцима, да служим јеванђељу Божијем, да буду незнабошци принос повољан и освећен Духом Светим.
17 I have therefore whereof I may glory through Jesus Christ in those things which pertain to God.
Имам, дакле, хвалу у Христу Исусу код Бога.
18 For I will not dare to speak of any of those things which Christ hath not wrought by me, to make the Gentiles obedient, by word and deed,
Јер не смем говорити шта које Христос не учини кроза ме за послушање незнабожаца речју и делом,
19 Through mighty signs and wonders, by the power of the Spirit of God; so that from Jerusalem, and round about unto Illyricum, I have fully preached the gospel of Christ.
У сили знака и чудеса силом Духа Божијег; тако да од Јерусалима и наоколо тја до Илирика напуних јеванђељем Христовим.
20 Yea, so have I strived to preach the gospel, not where Christ was named, lest I should build upon another man’s foundation:
И тако се трудих да проповедим јеванђеље не где се спомињаше Христос, да на туђој закопини не зидам;
21 But as it is written, To whom he was not spoken of, they shall see: and they that have not heard shall understand.
Него као што је писано: Којима се не јави за Њега, видеће; и који не чуше разумеће.
22 For which cause also I have been much hindered from coming to you.
То ме задржа много пута да не дођем к вама.
23 But now having no more place in these parts, and having a great desire these many years to come unto you;
А сад више не имајући места у овим земљама, а имајући жељу од много година да дођем к вама,
24 Whensoever I take my journey into Spain, I will come to you: for I trust to see you in my journey, and to be brought on my way thitherward by you, if first I be somewhat filled with your [company].
Ако пођем у Шпањолску, доћи ћу вам; јер се надам да ћу туда проћи и вас видети, и ви ћете ме отпратити онамо кад се најпре неколико наситим вас.
25 But now I go unto Jerusalem to minister unto the saints.
А сад идем у Јерусалим служећи светима.
26 For it hath pleased them of Macedonia and Achaia to make a certain contribution for the poor saints which are at Jerusalem.
Јер Македонија и Ахаја учинише драговољно неки порез за сиромахе свете који живе у Јерусалиму.
27 It hath pleased them verily; and their debtors they are. For if the Gentiles have been made partakers of their spiritual things, their duty is also to minister unto them in carnal things.
Они учинише драговољно, а и дужни су им; јер кад незнабошци добише део у њиховим духовним имањима, дужни су и они њима у телесним послужити.
28 When therefore I have performed this, and have sealed to them this fruit, I will come by you into Spain.
Кад ово, дакле, свршим, и овај им плод запечатим, поћи ћу преко вас у Шпањолску.
29 And I am sure that, when I come unto you, I shall come in the fulness of the blessing of the gospel of Christ.
А знам да кад дођем к вама, доћи ћу с обилним благословом јеванђеља Христовог.
30 Now I beseech you, brethren, for the Lord Jesus Christ’s sake, and for the love of the Spirit, that ye strive together with me in [your] prayers to God for me;
Али вас молим, браћо, заради Господа нашег Исуса Христа, и заради љубави Духа, помозите ми у молитвама за ме к Богу;
31 That I may be delivered from them that do not believe in Judaea; and that my service which [I have] for Jerusalem may be accepted of the saints;
Да се избавим од оних који се противе у Јудеји, и да служба моја за Јерусалим буде по вољи светима;
32 That I may come unto you with joy by the will of God, and may with you be refreshed.
Да с радошћу дођем к вама, с вољом Божијом, и да се развеселим с вама.
33 Now the God of peace [be] with you all. Amen.
А Бог мира са свима вама. Амин.
