Matthew 22
1 And Jesus answered and spake unto them again by parables, and said,
И одговарајући Исус опет рече им у причама говорећи:
2 The kingdom of heaven is like unto a certain king, which made a marriage for his son,
Царство је небеско као човек цар који начини свадбу сину свом.
3 And sent forth his servants to call them that were bidden to the wedding: and they would not come.
И посла слуге своје да зову званице на свадбу; и не хтеше доћи.
4 Again, he sent forth other servants, saying, Tell them which are bidden, Behold, I have prepared my dinner: my oxen and [my] fatlings [are] killed, and all things [are] ready: come unto the marriage.
Опет посла друге слуге говорећи: Кажите званицама: Ево сам обед свој уготовио, и јунци моји и храњеници поклани су, и све је готово; дођите на свадбу.
5 But they made light of [it], and went their ways, one to his farm, another to his merchandise:
А они не маривши отидоше овај у поље своје, а овај к трговини својој.
6 And the remnant took his servants, and entreated them spitefully, and slew [them].
А остали ухватише слуге његове, изружише их, и побише их.
7 But when the king heard [thereof], he was wroth: and he sent forth his armies, and destroyed those murderers, and burned up their city.
А кад то чу цар онај, разгневи се и пославши војску своју погуби крвнике оне, и град њихов запали.
8 Then saith he to his servants, The wedding is ready, but they which were bidden were not worthy.
Тада рече слугама својим: Свадба је дакле готова, а званице не бише достојне.
9 Go ye therefore into the highways, and as many as ye shall find, bid to the marriage.
Идите дакле на раскршће и кога год нађете, дозовите на свадбу.
10 So those servants went out into the highways, and gathered together all as many as they found, both bad and good: and the wedding was furnished with guests.
И изишавши слуге оне на раскршћа сабраше све које нађоше, зле и добре; и столови напунише се гостију.
11 And when the king came in to see the guests, he saw there a man which had not on a wedding garment:
Изашавши пак цар да види госте угледа онде човека необученог у свадбено рухо.
12 And he saith unto him, Friend, how camest thou in hither not having a wedding garment? And he was speechless.
И рече му: Пријатељу! Како си дошао амо без свадбеног руха? А он оћуте.
13 Then said the king to the servants, Bind him hand and foot, and take him away, and cast [him] into outer darkness; there shall be weeping and gnashing of teeth.
Тада рече цар слугама: Свежите му руке и ноге, па га узмите те баците у таму најкрајњу; онде ће бити плач и шкргут зуба.
14 For many are called, but few [are] chosen.
Јер су многи звани, али је мало избраних.
15 Then went the Pharisees, and took counsel how they might entangle him in [his] talk.
Тада отидоше фарисеји и начинише веће како би Га ухватили у речи.
16 And they sent out unto him their disciples with the Herodians, saying, Master, we know that thou art true, and teachest the way of God in truth, neither carest thou for any [man]: for thou regardest not the person of men.
И послаше к Њему ученике своје с Иродовцима, те рекоше: Учитељу! Знамо да си истинит, и путу Божјем заиста учиш, и не мариш ни за кога, јер не гледаш ко је ко.
17 Tell us therefore, What thinkest thou? Is it lawful to give tribute unto Caesar, or not?
Кажи нам дакле шта мислиш ти? Треба ли дати харач ћесару или не?
18 But Jesus perceived their wickedness, and said, Why tempt ye me, [ye] hypocrites?
Разумевши Исус лукавство њихово рече: Што ме кушате, лицемери?
19 Shew me the tribute money. And they brought unto him a penny.
Покажите ми новац харачки. А они донесоше Му новац.
20 And he saith unto them, Whose [is] this image and superscription?
И рече им: Чији је образ овај и натпис?
21 They say unto him, Cæsar’s. Then saith he unto them, Render therefore unto Cæsar the things which are Cæsar’s; and unto God the things that are God’s.
И рекоше Му: Ћесарев. Тада рече им: Подајте дакле ћесарево ћесару, и Божје Богу.
22 When they had heard [these words], they marvelled, and left him, and went their way.
И чувши дивише се, и оставивши Га отидоше.
23 The same day came to him the Sadducees, which say that there is no resurrection, and asked him,
Тај дан приступише к Њему садукеји који говоре да нема васкрсења, и упиташе Га
24 Saying, Master, Moses said, If a man die, having no children, his brother shall marry his wife, and raise up seed unto his brother.
Говорећи: Учитељу! Мојсије рече: Ако ко умре без деце, да узме брат његов жену његову и да подигне семе брату свом.
25 Now there were with us seven brethren: and the first, when he had married a wife, deceased, and, having no issue, left his wife unto his brother:
У нас беше седам браће; и први оженивши се умре, и не имавши порода остави жену своју брату свом.
26 Likewise the second also, and the third, unto the seventh.
А тако и други, и трећи, све до седмог.
27 And last of all the woman died also.
А после свих умре и жена.
28 Therefore in the resurrection whose wife shall she be of the seven? for they all had her.
О васкрсењу дакле кога ће од седморице бити жена? Јер је за свима била.
29 Jesus answered and said unto them, Ye do err, not knowing the scriptures, nor the power of God.
А Исус одговарајући рече им: Варате се, не знајући Писма ни силе Божје.
30 For in the resurrection they neither marry, nor are given in marriage, but are as the angels of God in heaven.
Јер о васкрсењу нити ће се женити ни удавати; него су као анђели Божји на небу.
31 But as touching the resurrection of the dead, have ye not read that which was spoken unto you by God, saying,
А за васкрсење мртвих нисте ли читали шта вам је рекао Бог говорећи:
32 I am the God of Abraham, and the God of Isaac, and the God of Jacob? God is not the God of the dead, but of the living.
Ја сам Бог Авраамов, и Бог Исаков, и Бог Јаковљев! Није Бог Бог мртвих, него живих.
33 And when the multitude heard [this], they were astonished at his doctrine.
И чувши народ дивљаше се науци Његовој.
34 But when the Pharisees had heard that he had put the Sadducees to silence, they were gathered together.
А фарисеји чувши да посрами садукеје сабраше се заједно.
35 Then one of them, [which was] a lawyer, asked [him a question], tempting him, and saying,
И упита један од њих законик кушајући Га и говорећи:
36 Master, which [is] the great commandment in the law?
Учитељу! Која је заповест највећа у закону?
37 Jesus said unto him, Thou shalt love the Lord thy God with all thy heart, and with all thy soul, and with all thy mind.
А Исус рече му: Љуби Господа Бога свог свим срцем својим, и свом душом својом, и свом мисли својом.
38 This is the first and great commandment.
Ово је прва и највећа заповест.
39 And the second [is] like unto it, Thou shalt love thy neighbour as thyself.
А друга је као и ова: Љуби ближњег свог као самог себе.
40 On these two commandments hang all the law and the prophets.
О овима двема заповестима виси сав закон и пророци.
41 While the Pharisees were gathered together, Jesus asked them,
А кад се сабраше фарисеји, упита их Исус
42 Saying, What think ye of Christ? whose son is he? They say unto him, [The Son] of David.
Говорећи: Шта мислите за Христа, чији је син? Рекоше Му: Давидов.
43 He saith unto them, How then doth David in spirit call him Lord, saying,
Рече им: Како дакле Давид Њега духом назива Господом говорећи:
44 The LORD said unto my Lord, Sit thou on my right hand, till I make thine enemies thy footstool?
Рече Господ Господу мом: Седи мени с десне стране, док положим непријатеље Твоје подножје ногама Твојим?
45 If David then call him Lord, how is he his son?
Кад дакле Давид назива Њега Господом, како му је син?
46 And no man was able to answer him a word, neither durst any [man] from that day forth ask him any more [questions.]
И нико Му не могаше одговорити речи; нити смеде ко од тог дана да Га запита више.
