Matthew 21
1 And when they drew nigh unto Jerusalem, and were come to Bethphage, unto the mount of Olives, then sent Jesus two disciples,
И кад се приближише к Јерусалиму и дођоше у Витфагу к Маслинској гори, онда Исус посла два ученика
2 Saying unto them, Go into the village over against you, and straightway ye shall find an ass tied, and a colt with her: loose [them], and bring [them] unto me.
Говорећи им: Идите у село што је према вама, и одмах ћете наћи магарицу привезану и магаре с њом: одрешите је и доведите ми.
3 And if any [man] say ought unto you, ye shall say, The Lord hath need of them; and straightway he will send them.
И ако вам ко рече шта, кажите да они требају Господу: и одмах ће их послати.
4 All this was done, that it might be fulfilled which was spoken by the prophet, saying,
А ово је све било да се збуде шта је казао пророк говорећи:
5 Tell ye the daughter of Sion, Behold, thy King cometh unto thee, meek, and sitting upon an ass, and a colt the foal of an ass.
Кажите кћери Сионовој: Ево цар твој иде теби кротак, и јаше на магарцу, и магарету сину магаричином.
6 And the disciples went, and did as Jesus commanded them,
И ученици отидоше, и учинивши како им заповеди Исус.
7 And brought the ass, and the colt, and put on them their clothes, and they set [him] thereon.
Доведоше магарицу и магаре, и метнуше на њих хаљине своје, и посадише Га на њих.
8 And a very great multitude spread their garments in the way; others cut down branches from the trees, and strawed [them] in the way.
А људи многи простреше хаљине своје по путу; а други резаху грање од дрвета и простираху по путу.
9 And the multitudes that went before, and that followed, cried, saying, Hosanna to the Son of David: Blessed [is] he that cometh in the name of the Lord; Hosanna in the highest.
А народ који иђаше пред Њим и за Њим, викаше говорећи: Осана Сину Давидовом! Благословен који иде у име Господње! Осана на висини!
10 And when he was come into Jerusalem, all the city was moved, saying, Who is this?
И кад Он уђе у Јерусалим, узбуни се сав град говорећи: Ко је то?
11 And the multitude said, This is Jesus the prophet of Nazareth of Galilee.
А народ говораше: Ово је Исус пророк из Назарета галилејског.
12 And Jesus went into the temple of God, and cast out all them that sold and bought in the temple, and overthrew the tables of the moneychangers, and the seats of them that sold doves,
И уђе Исус у цркву Божју, и изгна све који продаваху и куповаху по цркви, и испремета трпезе оних што мењаху новце, и клупе оних што продаваху голубове.
13 And said unto them, It is written, My house shall be called the house of prayer; but ye have made it a den of thieves.
И рече им: У Писму стоји: Дом мој дом молитве нека се зове; а ви начинисте од њега пећину хајдучку.
14 And the blind and the lame came to him in the temple; and he healed them.
И приступише к Њему хроми и слепи у цркви, и исцели их.
15 And when the chief priests and scribes saw the wonderful things that he did, and the children crying in the temple, and saying, Hosanna to the Son of David; they were sore displeased,
А кад видеше главари свештенички и књижевници чудеса што учини, и децу где вичу у цркви и говоре: Осана сину Давидовом, расрдише се.
16 And said unto him, Hearest thou what these say? And Jesus saith unto them, Yea; have ye never read, Out of the mouth of babes and sucklings thou hast perfected praise?
И рекоше Му: Чујеш ли шта ови говоре? А Исус рече им: Да! Зар нисте никад читали: Из уста мале деце и која сисају начинио си себи хвалу?
17 And he left them, and went out of the city into Bethany; and he lodged there.
И оставивши их изађе напоље из града у Витанију, и заноћи онде.
18 Now in the morning as he returned into the city, he hungered.
А ујутру, враћајући се у град, огладне.
19 And when he saw a fig tree in the way, he came to it, and found nothing thereon, but leaves only, and said unto it, Let no fruit grow on thee henceforward for ever. And presently the fig tree withered away. (aiōn g165)
И угледавши смокву једну крај пута дође к њој, и не нађе ништа на њој до лишће само, и рече јој: Да никад на теби не буде рода до века. И одмах усахну смоква. (aiōn g165)
20 And when the disciples saw [it], they marvelled, saying, How soon is the fig tree withered away!
И видевши то ученици дивише се говорећи: Како одмах усахну смоква!
21 Jesus answered and said unto them, Verily I say unto you, If ye have faith, and doubt not, ye shall not only do this [which is done] to the fig tree, but also if ye shall say unto this mountain, Be thou removed, and be thou cast into the sea; it shall be done.
А Исус одговарајући рече им: Заиста вам кажем: ако имате веру и не посумњате, не само смоквено учинићете, него и гори овој ако кажете: Дигни се и баци се у море, биће.
22 And all things, whatsoever ye shall ask in prayer, believing, ye shall receive.
И све што узиштете у молитви верујући, добићете.
23 And when he was come into the temple, the chief priests and the elders of the people came unto him as he was teaching, and said, By what authority doest thou these things? and who gave thee this authority?
И кад дође у цркву и стаде учити, приступише к Њему главари свештенички и старешине народне говорећи: Каквом власти то чиниш? И ко ти даде власт ту?
24 And Jesus answered and said unto them, I also will ask you one thing, which if ye tell me, I in like wise will tell you by what authority I do these things.
А Исус одговарајући рече им: Ја ћу вас упитати једну реч, коју ако ми кажете, и ја ћу вама казати каквом власти ово чиним.
25 The baptism of John, whence was it? from heaven, or of men? And they reasoned with themselves, saying, If we shall say, From heaven; he will say unto us, Why did ye not then believe him?
Крштење Јованово откуда би? Или с неба, или од људи? А они помишљаваху у себи говорећи: Ако кажемо: С неба, рећи ће нам: Зашто му дакле не веровасте?
26 But if we shall say, Of men; we fear the people; for all hold John as a prophet.
Ако ли кажемо: Од људи, бојимо се народа; јер сви Јована држаху за пророка.
27 And they answered Jesus, and said, We cannot tell. And he said unto them, Neither tell I you by what authority I do these things.
И одговарајући Исусу рекоше: Не знамо. Рече и Он њима: Ни ја вама нећу казати каквом власти ово чиним.
28 But what think ye? A certain man had two sons; and he came to the first, and said, Son, go work to day in my vineyard.
Шта вам се чини? Човек неки имаше два сина; и дошавши к првом рече: Сине! Иди данас ради у винограду мом.
29 He answered and said, I will not: but afterward he repented, and went.
А он одговарајући рече: Нећу; а после се раскаја и отиде.
30 And he came to the second, and said likewise. And he answered and said, I [go], sir: and went not.
И приступивши к другом рече тако. А он одговарајући рече: Хоћу, господару; и не отиде.
31 Whether of them twain did the will of his father? They say unto him, The first. Jesus saith unto them, Verily I say unto you, That the publicans and the harlots go into the kingdom of God before you.
Који је од ове двојице испунио вољу очеву? Рекоше Му: Први. Рече им Исус: Заиста вам кажем да ће цариници и курве пре вас ући у царство Божје.
32 For John came unto you in the way of righteousness, and ye believed him not: but the publicans and the harlots believed him: and ye, when ye had seen [it], repented not afterward, that ye might believe him.
Јер дође к вама Јован путем праведним, и не веровасте му; а цариници и курве вероваше му; и ви пошто видесте то, не раскајасте се да му верујете.
33 Hear another parable: There was a certain householder, which planted a vineyard, and hedged it round about, and digged a winepress in it, and built a tower, and let it out to husbandmen, and went into a far country:
Другу причу чујте: Беше човек домаћин који посади виноград, и огради га плотом, и ископа у њему пивницу, и начини кулу, и даде га виноградарима и отиде.
34 And when the time of the fruit drew near, he sent his servants to the husbandmen, that they might receive the fruits of it.
А кад се приближи време родовима, посла слуге своје к виноградарима да приме родове његове.
35 And the husbandmen took his servants, and beat one, and killed another, and stoned another.
И виноградари похватавши слуге његове једног избише, а једног убише, а једног засуше камењем.
36 Again, he sent other servants more than the first: and they did unto them likewise.
Опет посла друге слуге, више него пре, и учинише им тако исто.
37 But last of all he sent unto them his son, saying, They will reverence my son.
А по том посла к њима сина свог говорећи: Постидеће се сина мог.
38 But when the husbandmen saw the son, they said among themselves, This is the heir; come, let us kill him, and let us seize on his inheritance.
А виноградари видевши сина рекоше међу собом: Ово је наследник; ходите да га убијемо, и да нама остане достојање његово.
39 And they caught him, and cast [him] out of the vineyard, and slew [him].
И ухватише га, па изведоше га напоље из винограда, и убише.
40 When the lord therefore of the vineyard cometh, what will he do unto those husbandmen?
Кад дође дакле господар од винограда шта ће учинити виноградарима оним?
41 They say unto him, He will miserably destroy those wicked men, and will let out [his] vineyard unto other husbandmen, which shall render him the fruits in their seasons.
Рекоше Му: Злочинце ће злом смрти поморити; а виноград даће другим виноградарима, који ће му давати родове у своје време.
42 Jesus saith unto them, Did ye never read in the scriptures, The stone which the builders rejected, the same is become the head of the corner: this is the Lord’s doing, and it is marvellous in our eyes?
А рече им Исус: Зар нисте никада читали у Писму: Камен који одбацише зидари, он је постао глава од угла; то би од Господа и дивно је у вашим очима.
43 Therefore say I unto you, The kingdom of God shall be taken from you, and given to a nation bringing forth the fruits thereof.
Зато вам кажем да ће се од вас узети царство Божје, и даће се народу који његове родове доноси.
44 And whosoever shall fall on this stone shall be broken: but on whomsoever it shall fall, it will grind him to powder.
И ко падне на овај камен разбиће се; а на кога он падне сатрће га.
45 And when the chief priests and Pharisees had heard his parables, they perceived that he spake of them.
И чувши главари свештенички и фарисеји приче Његове разумеше да за њих говори.
46 But when they sought to lay hands on him, they feared the multitude, because they took him for a prophet.
И гледаху да Га ухвате, али се побојаше народа, јер Га држаху за пророка.
