John 16
1 These things have I spoken unto you, that ye should not be offended.
Ово вам казах да се не саблазните.
2 They shall put you out of the synagogues: yea, the time cometh, that whosoever killeth you will think that he doeth God service.
Изгониће вас из зборница; а доћи ће време кад ће сваки који вас убије мислити да Богу службу чини.
3 And these things will they do unto you, because they have not known the Father, nor me.
И ово ће чинити, јер не познаше Оца ни мене.
4 But these things have I told you, that when the time shall come, ye may remember that I told you of them. And these things I said not unto you at the beginning, because I was with you.
Него вам ово казах кад дође време да се опоменете овог да вам ја казах; а испрва не казах вам ово, јер бејах с вама.
5 But now I go my way to him that sent me; and none of you asketh me, Whither goest thou?
А сад идем к Ономе који ме посла, и нико ме од вас не пита: Куда идеш?
6 But because I have said these things unto you, sorrow hath filled your heart.
Него што вам ово казах жалости напуни се срце ваше.
7 Nevertheless I tell you the truth; It is expedient for you that I go away: for if I go not away, the Comforter will not come unto you; but if I depart, I will send him unto you.
Него вам ја истину говорим: боље је за вас да ја идем; јер ако ја не идем, утешитељ неће доћи к вама; ако ли идем, послаћу Га к вама.
8 And when he is come, he will reprove the world of sin, and of righteousness, and of judgment:
И кад Он дође покараће свет за грех, и за правду, и за суд;
9 Of sin, because they believe not on me;
За грех, дакле, што не верују мене;
10 Of righteousness, because I go to my Father, and ye see me no more;
А за правду што идем к Оцу свом; и више ме нећете видети;
11 Of judgment, because the prince of this world is judged.
А за суд што је кнез овог света осуђен.
12 I have yet many things to say unto you, but ye cannot bear them now.
Још вам много имам казати; али сад не можете носити.
13 Howbeit when he, the Spirit of truth, is come, he will guide you into all truth: for he shall not speak of himself; but whatsoever he shall hear, [that] shall he speak: and he will shew you things to come.
А кад дође Он, Дух истине, упутиће вас на сваку истину; јер неће од себе говорити, него ће говорити шта чује, и јавиће вам шта ће бити унапред.
14 He shall glorify me: for he shall receive of mine, and shall shew [it] unto you.
Он ће ме прославити, јер ће од мог узети, и јавиће вам:
15 All things that the Father hath are mine: therefore said I, that he shall take of mine, and shall shew [it] unto you.
Све што има Отац моје је; зато рекох да ће од мог узети, и јавити вам.
16 A little while, and ye shall not see me: and again, a little while, and ye shall see me, because I go to the Father.
Још мало, и нећете ме видети, и опет мало, па ћете ме видети: јер идем к Оцу.
17 Then said [some] of his disciples among themselves, What is this that he saith unto us, A little while, and ye shall not see me: and again, a little while, and ye shall see me: and, Because I go to the Father?
А неки од ученика Његових рекоше међу собом: Шта је то што нам каже: Још мало, и нећете ме видети; и опет мало па ћете ме видети; и: Ја идем к оцу?
18 They said therefore, What is this that he saith, A little while? we cannot tell what he saith.
Говораху, дакле: Шта је то што говори: Мало? Не знамо шта говори.
19 Now Jesus knew that they were desirous to ask him, and said unto them, Do ye enquire among yourselves of that I said, A little while, and ye shall not see me: and again, a little while, and ye shall see me?
А Исус разуме да хтеше да Га запитају, па им рече: Зато ли се запиткујете међу собом што рекох: Још мало и нећете ме видети, и опет мало па ћете ме видети?
20 Verily, verily, I say unto you, That ye shall weep and lament, but the world shall rejoice: and ye shall be sorrowful, but your sorrow shall be turned into joy.
Заиста, заиста вам кажем да ћете ви заплакати и заридати, а свет ће се радовати; и ви ћете жалосни бити, али ће се ваша жалост окренути на радост.
21 A woman when she is in travail hath sorrow, because her hour is come: but as soon as she is delivered of the child, she remembereth no more the anguish, for joy that a man is born into the world.
Жена кад рађа трпи муку; јер дође час њен: али кад роди дете, више се не опомиње жалости од радости, јер се роди човек на свет.
22 And ye now therefore have sorrow: but I will see you again, and your heart shall rejoice, and your joy no man taketh from you.
Тако и ви, дакле, имате сад жалост; али ћу вас опет видети, и радоваће се срце ваше, и вашу радост неће нико узети од вас;
23 And in that day ye shall ask me nothing. Verily, verily, I say unto you, Whatsoever ye shall ask the Father in my name, he will give [it] you.
И у онај дан нећете ме питати низашта. Заиста, заиста вам кажем да шта год узиштете у Оца у име моје, даће вам.
24 Hitherto have ye asked nothing in my name: ask, and ye shall receive, that your joy may be full.
Досле не искасте ништа у име моје; иштите и примићете, да радост ваша буде испуњена.
25 These things have I spoken unto you in proverbs: but the time cometh, when I shall no more speak unto you in proverbs, but I shall shew you plainly of the Father.
Ово вам говорих у причама; али ће доћи време кад вам више нећу говорити у причама, него ћу вам управо јавити за Оца.
26 At that day ye shall ask in my name: and I say not unto you, that I will pray the Father for you:
У онај ћете дан у име моје заискати, и не велим вам да ћу ја умолити Оца за вас;
27 For the Father himself loveth you, because ye have loved me, and have believed that I came out from God.
Јер сам Отац има љубав к вама као што ви имасте љубав к мени, и веровасте да ја од Бога изиђох.
28 I came forth from the Father, and am come into the world: again, I leave the world, and go to the Father.
Изиђох од Оца, и дођох на свет; и опет остављам свет, и идем к Оцу.
29 His disciples said unto him, Lo, now speakest thou plainly, and speakest no proverb.
Рекоше Му ученици Његови: Ето сад управо говориш, а приче никакве не говориш.
30 Now are we sure that thou knowest all things, and needest not that any man should ask thee: by this we believe that thou camest forth from God.
Сад знамо да све знаш, и не треба Ти да Те ко пита. По томе верујемо да си од Бога изишао.
31 Jesus answered them, Do ye now believe?
Исус им одговори: Зар сад верујете?
32 Behold, the hour cometh, yea, is now come, that ye shall be scattered, every man to his own, and shall leave me alone: and yet I am not alone, because the Father is with me.
Ево иде час, и већ је настао, да се разбегнете сваки на своју страну и мене самог оставите; али нисам сам, јер је Отац са мном.
33 These things I have spoken unto you, that in me ye might have peace. In the world ye shall have tribulation: but be of good cheer; I have overcome the world.
Ово вам казах, да у мени мир имате. У свету ћете имати невољу; али не бојте се, јер ја надвладах свет.
