Hebrews 7
1 For this Melchisedec, king of Salem, priest of the most high God, who met Abraham returning from the slaughter of the kings, and blessed him;
Јер овај Мелхиседек беше цар салимски, свештеник Бога Највишег, који срете Авраама кад се враћаше с боја царева, и благослови га;
2 To whom also Abraham gave a tenth part of all; first being by interpretation King of righteousness, and after that also King of Salem, which is, King of peace;
Коме и Авраам даде десетак од свега. Прво дакле значи цар правде, потом и цар салимски, то јест цар мира:
3 Without father, without mother, without descent, having neither beginning of days, nor end of life; but made like unto the Son of God; abideth a priest continually.
Без оца, без матере, без рода, не имајући ни почетка данима, ни свршетка животу, а испоређен са сином Божијим, и остаје свештеник довека.
4 Now consider how great this man [was], unto whom even the patriarch Abraham gave the tenth of the spoils.
Али погледајте колики је овај коме је и Авраам патријарх дао десетак од плена.
5 And verily they that are of the sons of Levi, who receive the office of the priesthood, have a commandment to take tithes of the people according to the law, that is, of their brethren, though they come out of the loins of Abraham:
Истина, и они од синова Левијевих који примише свештенство, имају заповест да узимају по закону десетак од народа, то јест од браће своје, ако су и изишли из бедара Аврамових.
6 But he whose descent is not counted from them received tithes of Abraham, and blessed him that had the promises.
Али онај који се не броји од њиховог рода, узе десетак од Авраама, и благослови оног који има обећање.
7 And without all contradiction the less is blessed of the better.
Али без сваког изговора мање благослови веће.
8 And here men that die receive tithes; but there he [receiveth them], of whom it is witnessed that he liveth.
И тако овде узимају десетак људи који умиру, а онамо Онај за ког се посведочи да живи.
9 And as I may so say, Levi also, who receiveth tithes, payed tithes in Abraham.
И, да овако кажем, Левије који узе десетак, дао је десетак кроз Авраама:
10 For he was yet in the loins of his father, when Melchisedec met him.
Јер беше још у бедрима очевим кад га срете Мелхиседек.
11 If therefore perfection were by the Levitical priesthood, (for under it the people received the law, ) what further need [was there] that another priest should rise after the order of Melchisedec, and not be called after the order of Aaron?
Ако је, дакле, савршенство постало кроз левитско свештенство (јер је народ под њим закон примио), каква је још потреба била говорити да ће други свештеник постати по реду Мелхиседековом, а не по реду Ароновом?
12 For the priesthood being changed, there is made of necessity a change also of the law.
Јер, кад се промени свештенство, мора се и закон променити.
13 For he of whom these things are spoken pertaineth to another tribe, of which no man gave attendance at the altar.
Јер за кога се ово говори Он је од другог колена, од ког нико не приступи к олтару.
14 For [it is] evident that our Lord sprang out of Juda; of which tribe Moses spake nothing concerning priesthood.
Јер је познато да Господ наш од колена Јудина изађе, за које колено Мојсије не говори ништа о свештенству.
15 And it is yet far more evident: for that after the similitude of Melchisedec there ariseth another priest,
И још је више познато да ће по реду Мелхиседековом други свештеник постати,
16 Who is made, not after the law of a carnal commandment, but after the power of an endless life.
Који није постао по закону телесне заповести него по сили живота вечног.
Јер сведочи: Ти си свештеник вавек по реду Мелхиседековом. (aiōn g165)
18 For there is verily a disannulling of the commandment going before for the weakness and unprofitableness thereof.
Тако се укида пређашња заповест, што би слаба и залудна.
19 For the law made nothing perfect, but the bringing in of a better hope [did]; by the which we draw nigh unto God.
Јер закон није ништа савршио; а постави бољу наду, кроз коју се приближујемо к Богу.
20 And inasmuch as not without an oath [he was made priest]:
И још не без заклетве:
21 (For those priests were made without an oath; but this with an oath by him that said unto him, The Lord sware and will not repent, Thou [art] a priest for ever after the order of Melchisedec: ) (aiōn g165)
Јер они без заклетве посташе свештеници; а Овај са заклетвом кроз Оног који Му говори: Закле се Господ и неће се раскајати: Ти си свештеник вавек по реду Мелхиседековом. (aiōn g165)
22 By so much was Jesus made a surety of a better testament.
Толико бољег завета поста Исус јамац.
23 And they truly were many priests, because they were not suffered to continue by reason of death:
И они многи бише свештеници, јер им смрт не даде да остану.
А Овај, будући да остаје вавек, има вечно свештенство. (aiōn g165)
25 Wherefore he is able also to save them to the uttermost that come unto God by him, seeing he ever liveth to make intercession for them.
Зато и може вавек спасти оне који кроза Њ долазе к Богу, кад свагда живи да се може молити за њих.
26 For such an high priest became us, [who is] holy, harmless, undefiled, separate from sinners, and made higher than the heavens;
Јер такав нама требаше поглавар свештенички: свет, безазлен, чист, одвојен од грешника, и који је био више небеса;
27 Who needeth not daily, as those high priests, to offer up sacrifice, first for his own sins, and then for the people’s: for this he did once, when he offered up himself.
Коме није потребно сваки дан, као свештеницима, најпре за своје грехе жртве приносити, а потом за народне, јер Он ово учини једном, кад себе принесе.
28 For the law maketh men high priests which have infirmity; but the word of the oath, which was since the law, [maketh] the Son, who is consecrated for evermore. (aiōn g165)
Јер закон поставља људе за свештенике који имају слабост; а реч заклетве које је речена по закону, постави сина вавек савршена. (aiōn g165)
